Ознаке

, ,

(CounterPunch, 15. 1. 1998)

Шта је најважније у историји света? Талибани или колапс Совјетске империје? Неки тамо успаљени муслимани или ослобађање централне Европе и крај Хладног рата, наглас је размишљао пре скоро двадесет година Збигњев Бжежински (1928-2017)

Збигњев Бжежински, Џими Картер и Сајрус Венс (Wikimedia Commons)

Бивши директор ЦИА, Роберт Гејтс, изјавио је у својим мемоарима [”Из сенке”], да су америчке обавештајне службе почеле да помажу муџахединима у Авганистану 6 месеци пре совјетске интервенције. У том периоду сте били саветник за националну безбедност председника Картера. Због тога сте одиграли улогу у овој афери. Да ли је то тачно?

Бжежински: Да. Према званичној верзији историје, помоћ ЦИА муџахединима је почела током 1980. године, то јест након што је совјетска војска напала Авганистан, 24. јула 1979. године. Али стварност, тајно чувана до сада, потпуно је другачија: и заиста, председник Картер је 3. јула 1979. потписао прву директиву за тајну помоћ противницима просовјетског режима у Кабулу. И тог дана сам написао поруку председнику у којој сам му објаснио да је, по мом мишљењу ова помоћ требало да изазове совјетску војну интервенцију.

Упркос том ризику, ви сте били заговорник те тајне акције. Али можда сте Ви сами желели тај совјетски улазак у рат и покушавали да га изазовете?

Бжежински: Није баш тако. Нисмо натерали Русе да интервенишу, али смо свесно повећавали вероватноћу да то ураде.

Када су Совјети оправдали своју интервенцију тврдећи да су имали намеру да се боре против тајног ангажовања САД у Авганистану, људи им нису веровали. Међутим, било је основа истине. Данас се не кајете ни због чега?

Бжежински: Због чега да се кајем? Та тајна операција је била одлична идеја. Последица тога је било увлачење Руса у авганистанску замку и желите да се ја кајем? Тог дана када су Совјети званично прешли границу, написао сам председнику Картеру: „Сада имамо прилику да СССР-у дамо њихов Вијетнамски рат.“ И заиста, скоро 10 година, Москва је морала да настави рат који је био неподношљив за владу, сукоб који је довео до деморализације и на крају до распада совјетске империје.

Не кајете се ни због подршке исламском [интегризму], што сте будућим терористима дали оружје и савете?

Бжежински: Шта је најважније у историји света? Талибани или колапс Совјетске империје? Неки тамо успаљени муслимани или ослобађање централне Европе и крај Хладног рата? 

Неки успаљени муслимани? Али говорило се и понављало: исламски фундаментализам представља светску претњу данас.

Бжежински: Глупости! Кажу да је Запад имао глобалну политику у односу на ислам. То је глупост. Не постоји глобални ислам. Погледајте ислам на рационалан начин,  без демагогије и емоција. То је водећа религија на свету са 1,5 милијарди следбеника. Али, шта је заједничко за  фундаментализам Саудијске Арабије, умереност Марока, пакистански милитаризам, египатски прозападни или централно-азијски секуларизам? Ништа више од онога што уједињује хришћанске земље.

Аутори: Џефри Ст. Клер, Алегзандер Кокбурн

Са енглеског посрбила: Светлана Максовић