Ознаке

, , ,

Очигледна је намера да се угуше они портали који објављују текстове који не одговарају неким политичарима

Саша Радуловић председник покрета ДЈБ је тужио портал видовдан.орг због преношења једног текста. Необична је пракса да се тужи неко ко није ни аутор а ни медиј који је објавио одређени садржај већ медиј који га је пренео са другог медија. Портал Видовдан нема такву посећеност као велики комерцијални сајтови и медији па је слаб аргумент да је овај портал тиме наводно нанео велику штету Саши Радуловићу. Нарочито је то јасно кад се упореди са гледаношћу или читаношћу медија које је исто тако тужио (Пинк, Информер).

Очигледна је намера да се угуши критичка мисао и они портали који објављују чланке који не одговарају неким политичарима. Намера тужиоца је да изврши притисак на ауторе овог портала и политичке аналитичаре чије изјаве у медијима су очигледно изазвале грч код Радуловића и његовог окружења, па се преко тужбе желело и да се „освети“ и да пошаље поруку да могу имати штету, те да „пазе шта раде”. Прави проблем Радуловићу очигледно нису објаве на сајту већ да изврши притисак и да заплаши оне који су везани за портал видовдан.орг. Стога је ово врста политичког обрачуна, и то врло подлог, са онима који другачије мисле и то мишљење јавно и у медијској сфери износе. О овом случају ће бити обавештени домаће и стране медијске куће и организације које се баве слободом медија и притисцима на медије од стране бахатих политичара који очигледно не презају ни од чега да би ућуткали своје критичаре и оне који мисле својом главом.

Текст који је предмет тужбе има основну тезу да је Радуловић „нови Динкић” у смислу идеолошког неолибералног усмерења прозападне оријентације. Сличност Радуловића и Динкића заиста је евидентна и пре свега је у томе да се представљају не као класични политичари, већ као експерти чији је програм углавном фокусиран на економију и то на агресивно либералним или секташки неолибералним основама. Заговорници су приватизације и потпуне доминације тржишта. Како сам у времену кад је био Динкић на власти и изузетно моћан, износио оштре критике на његов рачун, али и приватизације која је деиндустријализовала Србију и сујеверја тржишног фундаментализма, тешко да ће нас заплашити тужба неког који је ипак бледа Млађина сенка ма колико га следио и идеолошки и „свирачки”. Осим тога и сам лидер ДЈБ је недавно „врло храбро” пресекао улицу да би избегао сусрет и непријатност суочавања.

Шта је највише засметало Радуловићу на порталу видовдан.орг и у медијским наступима Анђелковића и моје маленкости? Пре свега критика таквих постполитичких појава – политичара без политике, који су без јасних ставова о Косову, НАТО-у, Русији, ЕУ и слично. Имали смо и полемику у Политици око једног његовог антипутиновског „уратка”. Исто тако му је могао сметати и критички однос према прављењу опскурног ријалитија од скупштине у чему су многи учествовали, али је убедљиво предњачио Радуловић са својим „бендом” ДЈБ. При свему томе нисмо се много бавили „чудним” детаљима у његовој биографији попут оног шта се десило са заосталим пореским дугом од милион долара о чему је писао „Дојче веле“ на основу извештаја америчке пореске службе. Лако је тужити један обичан српски портал али не видим тужбу против „Дојче веле“-а.

Вероватно ће овакав текст изазвати нервозну реакцију код Радуловића и као последицу тога салву напада и увреда од његових ботова са ступидном тезом како је ово наручила власт јер се „једино боји Радуловића”. Треба само да се присете, пре него што дохвате „камен” да би га бацили у мом правцу, како је Радуловић као блогер Б92 писао 2012 „када би ме приморали да бирам између СНС и ДС, изабрао бих СНС“. Затим је у НИН-у 2013. изјавио „Верујем Вучићу јер се Србија променила набоље“. Писао како је Вучић „најозбиљније могуће схватио борбу против корупције… Шта год мислили о мотивима првог потпредседника владе, успеси су неспорни“. Осим тога многи су после ових председничких избора на којима је Радуловић доживео дебакл склони да верују да је он „корисни идиот” режима који прави хаос и поделе у опозицији. Његова председничка кандидатура која и није имала смисла и ефекта осим да оштети јаче опозиционе кандидате, а пре свега Јанковића, као да потврђује сумње у опозицији да у Радуловићевој ирационалности „ипак има логике”.

Бранко Радун је политички аналитичар и уредник портала „Видовдан“

Опрема: Стање ствари

(Политика/Видовдан, 27. 4. 2017)

Advertisements