Ознаке

,

Предизборни информативни терор можда би могао мало да се повуче пред речима Светог Николаја Српског коме обележавамо годишњицу упокојења. Упокојио се на данашњи дан, 18. марта 1956. године у Пенсилванији.

„Они који воде народ, не воде него га заводе, – шта ћеш чинити с њима Господе мој?…

Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до речи.

Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих места. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили своје зло.

Немоћни су да учине правду народу, него га застрашују плашећи га гором неправдом прошлих времена.

Харају за себе и за пријатеље своје, јер знају да неће дуго.

Шта ћеш чинити с њима праведни Господе?

Заиста, неће јести своју добит у миру, него ће је потрошити на даће својих рођака.

Осиромашиће и мишеви ће им пролетати кроз подрту кошуљу. Сневаће буне преварених и похараних, и дизаће се у поноћи, престрашени и ознојени. Биће им дуг живот, да би им казна била дужа.

Доживеће да виде свој дом у згаришту и бежаће из своје земље, гладни и болесни, и неће смети изговорити своје име ни пред ким.

Гледаће туђинце у својој земљи и просиће комад хлеба од њих.

Горе ће бити држави њиховој него римској. Јер имадоше Рим за пример и не поучише се.

Горе ће бити народу њиховом, који их је родио, него народу јеврејском. Јер имадоше пример народа јеврејског и не поучише се.

Слушаће клетве свога имена, и неће смети повирити на прозор.

Гледаће свој народ где га везане у поворкама воде, и бојаће се за себе.

И слушаће, и у сну и на јави, проклињања свога имена, и дрхтаће а неће моћи умрети.“

Поводом годишњице, сутра, у 19 часова у крипти храма Светог Саве ове и друге Николајеве речи пренеће нам мој драги пријатељ Петар Божовић.

А после сусрета са Николајем није лако суочити се са собом. Пали смо. Пали смо онолико колико смо се удаљили од Христа…

Свети Николаје Српски моли Бога за нас.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)