Ознаке

, ,

(Клуб Орлов, 20. 12. 2016)

Димитриј Орлов

Димитриј Орлов

Понекад доказни материјал за одређени судски процес делује слабо због недостатка непобитног доказа – очигледног, непосредног доказа о завери, малверзацији или злој намери – али када једном саберете све доказе, ствара се кохерентна и оптужујућа слика. Тако је и са односом Обамине администрације према Русији: глумећи непријатељске намере, урадила је све што је могла да допринесе руској агенди. И мада је увек могуће тврдити да су сви Обамини неуспеси утемељени у обичној неспособности, постоји и граница после које то почиње да звучи шупље. Како је могуће да он буде толико способан… у својој неспособности? Можда је само користио неспособност као маску за своје праве намере – да непрестано уздиже Русију док у исто време чини САД максимално нерелевантним у светским дешавањима. Хајде да погледамо Обамине главне спољнополитичке иницијативе из овог угла.

Можда је највеће достигнуће његовог осмогодишњег мандата уништење Либије. Под лажним изговором хуманитарне интервенције, некад најбогатија и најстабилнија северноафричка земља претворена је у рушевинама начичкано уточиште за исламистичке терористе и транзитну тачку за економске мигранте који хрле ка Европској унији. Као последица тога, дошло је до збијања редова Русије и Кине, које су биле подстакнуте да као блок гласају против САД у Савету безбедности УН. Тако је у једном потезу Обама осигурао своју заоставштину руског агента – јер САД више неће бити у могућности да гурају своју агенду кроз ово врло важно међународно тело.

Фотомонтажа (Извор: ФСК)

Фотомонтажа (Извор: ФСК)

Следеће, Обама је председавао насилном збацивању уставне власти у Украјини и инсталирању америчког марионетског режима. Када је затим Крим гласао да се поново припоји Русији, Обама је увео санкције против Руске Федерације. Ови потези делују као да им је циљ био да науде Русији, али погледајмо резултате уместо намера. Прво, Русија је повратила контролу над једним важним, стратешким регионом. Друго, санкције и контрасанкције су омогућиле Русији да се усредсреди на замену увоза и јачање домаће привреде. Ово је било посебно импресивно у домену пољопривреде, тако да Русија сада више зарађује од извоза хране него од оружја. Треће, сечење привредних веза са Украјином је омогућило Русији да елиминише важног привредног конкурента. Четврто, преко милион Украјинаца је решило да се пресели у Русију, привремено или трајно, дајући Русији важну демографску инфузију и приступ великој руско-језичној стручној радној популацији. (Већина Украјинаца једва да се разликује од опште руске популације.) Пето, док је претходно Украјина била у позицији да од Русије изнуђује уступке кроз игре везане за гасоводе који преко ње иду од Русије до Европске уније, сада су Русији руке одрешене, што је довело до нових гасоводних уговора са Турском и Немачком. Заправо је Русија та која је извукла све користи од украјинског заплета, док су САД само стекле једну неугледну државу-клијента, која их бламира.

Следећи Обамин „успех“ је то што је пажљиво довео сиријски сукоб у ћорсокак. (Неки инсистирају на томе да га назову грађанским ратом, мада се практично целокупно тамошње ратовање водило између целе сиријске нације и увезених страних плаћеника.) У том циљу је Обама користио разне тактике. У исто време је подржавао, наоружавао, обучавао и борио се против разних терористичких група, правећи лакрдију од уобичајене америчке технике посредног коришћења тероризма. Износио је смешне тврдње да је сиријска влада користила хемијско оружје против сопственог народа, што је сваког одмах подсетило на сличне шупље оптужбе везане за Садамово оружје за масовно уништење, у исто време пружајући прилику Русији да одигра легитимну улогу у решавању сиријског сукоба. Давао је небројена обећања да ће одвојити „умерену опозицију“ од тврдокорних терориста, али их је константно изигравао, отварајући Русима широко поље за решавање ситуације по свом нахођењу. Уговорио је неколико примирја, а онда их кршио.

Било је и других достигнућа. Тиме што је константно упозоравао на непостојећу „руску претњу“ и сејао страх о „руској агресији“ и „руској инвазији“ (о чему није било никаквих доказа), и што је организовао узалудне војне вежбе у Источној Европи и поготово у геополитички нерелевантним балтичким државама, Обама је успео да НАТО-у одузме и оне последње мрвице некадашњег легитимитета, претварајући га у жалосну спрдњу.

Изглед текста на сајту "Клуб Орлов"

Изглед текста на блогу „Клуб Орлов“

Међутим, можда је Обамина највећа услуга руској нацији то што је америчке изборе окренуо у корист Доналда Трампа. То је урадио тако што је подржао смешно неспособну и корумпирану Хилари Клинтон. Она је потрошила два пута више новца од Трампа, али изгледа да није било тог новца који би могао да јој купи председничку функцију. Као резултат Обаминих марљивих напора, САД ће сада имати председника који је благонаклон према Русији и спреман да се са њом договара, с тим што ће то морати да раде са знатно ослабљене преговарачке позиције.

Као што тврдим последњих десетак година, извесно је да ће Сједињене Државе пасти са свог положаја глобалне доминације. Али је свакако било корисно што је ту био Обама да олакша процес, а сада је на Доналду Трампу да приведе посао крају. И, пошто је Обамин допринос био посебно значајан за Русију, предлажем да му се додели Орден дружбе Руске Федерације, као додатак Нобеловој награди за мир која му је већ додељена.

Димитриј Орлов је руско-амерички инжењер и писац на теме које су везане за „потенцијални економски, еколошки и политички колапс и пад у САД“

Превод са енглеског: ФСК

Опрема: Стање ствари

(ФСК, 30. 12. 2016)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ