Ознаке

, , , ,

Шта би Џорџ Орвел рекао за 2016? Неке од највећих новинских прича године о којима су извештавали медији естаблишмента су или биле лажне, попут тврдњи из децембра да се у источном Алепу одвија „холокауст“, или непоткрепљене било каквим доказима, попут навода да се Русија умешала у америчке изборе.

klark-topten

Иронично, овакве приче су најагресивније гуране кроз медије, који показују највећу забринутост због „лажних вести“ и хитне потребе да се нешто учини по том питању.

Истовремено, неке веома важне праве вести су игнорисане или су добиле најмању могућу медијску пажњу.

Ово је десет највећих новинских прича из 2016. о којима се недовољно извештавало у медијима. Оставићу вам да сами закључите због чега нису добиле третман какав заслужују.

РАТ У ЈЕМЕНУ

Док је Сирија на насловним странама, рат у Јемену (који подржавају САД) нема ни сличну медијску пажњу. Документована зверства коалиције коју предводи Саудијска Арабија углавном се игноришу. Британски блеровски посланици, којима је толико стало да искажу забринутост због непостојећег децембарског „холокауста“ у Алепу, у октобру нису подржали предлог Лабуристичке партије у којем се позива на независну истрагу УН о кршењу међународног права у Јемену.

Ни медијска бригада која оперише под слоганом „нешто мора да буде учињено“ такође није била превише заинтересована. „Од одбијања предлога најжешћи заступници пароле да се ‘нешто уради’, попут Ароновича, Фриленда и Коена, нису изустили ни реч о ‘нашој’ ‘одговорности да заштитимо’ животе цивила у Јемену“, наводи Медија ленс 3. новембра.

ЛИБИЈА У РУШЕВИНАМА

Почетком 2011. Либија је била велика медијска прича, јер су забринути „либерални интервенционисти“ позивали НАТО да успостави „беспилотне зоне“ како би зауставио „пуковника Гадафија, новог Хитлера“.

Син пензионисаног либијског академика који је критиковао Гадафијев режим наводи да се прибојава најгорег за свог оца и тројицу браће након што је „убијао свој народ“ и „у Бенгазију починио масакр попут оног у Сребреници“.

Моамера Гадафија убиле су НАТО снаге, предвођене Француском и Британијом (Фото: Спутњик)

Моамера Гадафија убиле су НАТО снаге, предвођене Француском и Британијом (Фото: Спутњик)

На крају је НАТО интервенисао и Либија је уништена. И погодите шта? Крсташи, који у западним медијима позивају да се „учини нешто“, сада ћуте. Трансформација земље која је имала највиши животни стандард у Африци у „пропалу државу“ и терористичко уточиште не сматра се вредном извештавања. Речима Леслија Нилсена из филма Голи пиштољ, ово је случај у којем се поручује: „Овде нема шта да се види, молим вас разиђите се!“

ПОМИРЕЊЕ У СИРИЈИ

Добре вести из Сирије немају велику (ако је уопште имају) медијску покривеност, посебно ако приказују сиријску власт у позитивном светлу. Али сиријска влада је имплементирала програм обуставе ватре и помирења у Хомсу и Дамаску, њиховом окружењу, као и у другим деловима земље.

Председник Асад је у јулу понудио амнестију антивладиним „побуњеницима“ који положе оружје, да би исто урадио и у октобру. Многи побуњеници су прихватили понуду и наставили своје животе као цивили. Чињеница да је процес помирења био у току требало је да буде велика новинска прича у 2016, али – гле чуда – узевши у обзир да највећи број медија заговара смену режима, није било тако.

ШЕЗДЕСЕТ ДВОЈЕ ПОСЕДУЈЕ ПОЛА СВЕТСКОГ БОГАСТВА

Да, добро сте прочитали – 62. Ово је свакако нешто чему о чему информативни канали нису превише извештавали у 2016. Свакако да је Оксфамов Давошки извештај требало да распламса дебату о томе како светска економија мора да буде реструктуирана како би расподела богаства била праведнија. Али ова прича није добила ноге.

Баш згодно за 62 човека!

ОСЛОБАЂАЊЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

У 2016. је човек кога су неокони и блеровци прозвали „месаром са Балкана“ и чији „геноцидни злочини“ су коришћени за промовисање глобалистичке доктрине „либералног интервенционизма“ суштински проглашен невиним од стране суда пред којим је вођен процес против њега.

Као што сам писао у августу:

„Закључак Хашког трибунала (Међународни кривични суд за бившу Југославију) да је најдемонизованија фигура модерне ере невина за најодвратнији злочин који му је стављан на терет дефинитивно је требало да буде на насловним странама широм света. Али није. Чак је и Хашки трибунал закопао ту пресуду дубоко у 2.590 страна пресуде лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, који је у марту осуђен за геноцид (у Сребреници), ратне злочине и злочине против човечности.“

Поглед на уништену београдску резиденцију југословенског председника Слободана Милошевића 22. априла 1999. (Фото: РИА/Ројтерс)

Поглед на уништену београдску резиденцију југословенског председника Слободана Милошевића 22. априла 1999. (Фото: РИА/Ројтерс)

Ослобађање од оптужбе највећег баука западне елите из касних 90-тих било је на насловним странама у Србији, али у западним мејнстрим медијима је игнорисано, а они који су се усудили да о томе пишу, попут Ендија Вилкоксона, Џона Пилџера и мене, изложени су личним нападима чувара естаблишмента.

Попут пса Шерлока Хомса који није лајао ноћу, неизвештавање о овом веома важном догађају говори нам све што треба да знамо.

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ: ЈОШ ЈЕДНА ГОДИНА РЕКОРДНИХ ТЕМПЕРАТУРА

Година 2016. је, судећи по УН, „највероватније“ била најтоплија година у историји – што значи да је 16 од 17 најтоплијих година од како се мере температуре забележено у 21. веку. NASA је у јулу открила да је сваки месец од јануара до јуна у 2016. био најтоплији дотични месец од почетка модерног мерења температуре 1880. године.

Ипак, упркос овоме, климатске промене једва да су помињане у председничким дебатама за време америчких избора; ова тема је заузела тек два одсто укупног времена. „Климатске промене уопште не би биле поменуте да није било једног питања у другој дебати које је поставио човек у црвеном џемперу који се зове Кен Боун“, опажа Гардијан.

Очигледно је било много важнијих тема за кандидате – и западне информативне канале – да о њима расправљају него што је угроженост планете климатским променама.

ЗАПАДНЕ СИЛЕ И ЊИХОВИ БЛИСКОИСТОЧНИ САВЕЗНИЦИ ПОДРЖАВАЈУ ДАЕШ

Недоказани наводи да Русија стоји иза хаковања помогли су да се скрене пажња са најштетнијих открића из такозваних Подестиних мејлова. А овај је вероватно заслужио да се на њега обрати највећа пажња: 19. августа 2014. Хилари Клинтон је написала: „Требало би да користимо наша дипломатска и традиционална обавештајна средства да притиснемо владе Катара и Саудијске Арабије које пружају тајну финансијску и логистичку подршку ISIS (Даеш) и другим радикалним сунитским групама у региону“.

У децембру је турски председник Ердоган потврдио да поседује доказе како Запад подржава Даеш. Али, баш као и Клинтонкин имејл Џону Подести, ова прича није добила медијско покриће какво заслужује. Питам се зашто…

ЕКОНОМСКИ КОЛАПС У „ДЕМОКРАТСКОЈ“ УКРАЈИНИ

Украјина је била велика медијска прича у 2014, када су се антивладини демонстранти – подржани од западних лидера – окупили на Мајдану, али оно што се од тада догађа у земљи није се превише пута нашло у вестима. Реалност је да је животни стандард у Украјини опао; преко половине становништва живи испод границе сиромаштва.

И, погађате, корупција се повећала такође. Али хајде да не говоримо превише о још једној „успешној причи“ западне операције смена режима.

ПОГУБАН УТИЦАЈ МЕРА ШТЕДЊЕ БРИТАНСКЕ ВЛАДЕ

Болнице у Енглеској су на ивици колапса због недовољног владиног финансирања Националне здравствене службе. Број отказивања хитних операција достигао је рекордни ниво. У међувремену је затворено стотине јавних библиотека. Штедња негативно утиче на животе милиона Британаца.

Па ипак, британска влада, која наводи да нема алтернативе домаћим мерама штедње, има новца да следи спољнополитичке циљеве неоконса. У октобру је објављено да УК жели да настави са обуком „побуњеника“ у Сирији. Каква срећа за британску владу да се њихово коришћење – и злоупотребе – новца пореских обвезника у 2016. години није нашло под већом медијском лупом.

ПРИРОДНИ РАСИЗАМ „ЛИБЕРАЛНОГ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА“

Слушали смо много о расизму у 2016. години, али веома мало или нимало о расизму, који лежи у основи западне спољне политике.

Узето је здраво за готово да политичари и естаблишмент-новинари у Великој Британији, САД и Француској имају право да говоре коме треба, а коме не треба допустити да управља земљама глобалног југа, што су прихватили чак и они који воде кампање против расизма.

Замислите реакцију кад би сиријски или ирачки политичар позвао на смену режима у Уједињеном Краљевству. Зашто „ми“ имамо право да интервенишемо у „њиховим“ земљама, али „они“ немају право да интервенишу у нашим? То је питање које нисте чули на BBC или другим западним информативним програмима у 2016. години. Најсмртоноснија форма расизма није била вест.

Превео Александар Вујовић
Извор: Sputnik International
Наслов и опрема: Стање ствари

(Нови стандард, 4. 1. 2017)