Свештеник Марко Лаврешчук: Зашто се Пољска православна црква вратила на јулијански календар

Свештеник Марко Лаврешчук

Свештеник Марко Лаврешчук

На дан црквене нове године разговарамо с пољским свештеником-богословом, деканом катедре за православну теологију на Белостокском универзитету, оцем Марком Лаврешчуком о томе зашто је Пољска Црква донела одлуку без преседана о повратку на јулијански календар, да ли је било неких тешкоћа приликом преласка на „стари календар“ и колико је уопште за православне Пољаке важно питање календара.

Подсетићемо да је 18. марта 2014. године Архијерејски Сабор Пољске Православне Цркве укинуо саборну одлуку од 12. априла 1924. године о увођењу у Цркву „новог календара“ и донео је решење по повратку на „стари“, односно јулијански календар. 

Оче Марко, да ли је било неких потешкоћа с преласком Пољске Православне Цркве на јулијански календар? Или је Архијерејски Сабор 2014. године само потврдио поредак који је постојао у парохијама?

– Враћање јулијанског календара у Пољску Цркву није довело ни до каквих промена у животу већине парохија. Без обзира на званично прихваћену одлуку да се Црква у Пољској придржава „новог календара“ већина парохија и знатан део верника је живео по „старом календару“. Пре доношења саборне одлуке о повратку на јулијански календар парохије Варшавско-Бељске, Белостокско-Гдањске и Перемишљско-Новосандетске епархије, изузев неколико заједница, ослањале су се на „стари календар“. У Лублинско-Холмској, Вроцлавско-Шћећинској и Лођинско-Познањској епархији ситуација је била мање хомогена. Одлуку је доносила скупштина парохија.

Да ли постоји статистика о томе колико парохија је променило календар?

– Статистички подаци нису објављени и мислим да још увек нису у потпуности обрађени. У Белостокско-Гдањској епархији су раније по „новом календару“ живеле три-четири парохије, а у овој епархији има 57 парохија. Данас је „нови календар“ сачувала само једна заједница у овој епархији – такву одлуку је донела парохијска скупштина.

А да ли је било противника јулијанског календара међу православцима?

– Многи указују на проблеме у дијаспори због чувања јулијанског календара у Цркви. Посебно у великим градовима где радно време отежава прославу православних празника у току радних дана. Тамо су људи молили да се не прелази на „нови календар“ или да се он сачува.

Да ли је Пољска Црква предузимала покушаје да уведе јулијански календар раније, после 1924. године, кад је Црква званично објавила да се придржава „новог календара“?

– У пракси сама одлука о промени календара 1924. године у знатној мери није била спроведена у већини парохија. Због тога су у послератном периоду (после 1945. године) парохије организовале свој литургијски живот у складу с потребама верника. Цео североисток где живи већина православаца сачувао је стари календар.

poljska-crkva

Да ли је било оптужби за то да се Пољска Православна Црква превише дружи с Руском Црквом, да је превише везана „за Москву“?

– Мислим да је мало вероватно да су верници икад сматрали да је календар „прилагођен Москви“. У свести верника „нови“ или „стари“ календар нису повезани с географским положајем ове или оне Помесне Цркве. За вернике и клир је важније то што се у Московском патријархату, и у Српској Цркви, и у манастирима на Атону празници обележавају у исте дане као код нас, у Пољској Цркви. Русофилски аргумент којим се објашњава прелазак на јулијански календар је пре измишљен него стваран.

Не треба заборавити да је Пољска Православна Црква у време кад је добила аутокефалност, била подвргнута прогонима од стране државне власти, и да је била принуђена да донесе одлуку о преласку на такозвани „нови календар“. Осим тога, тада је био започет рад на превођењу литургијских текстова на пољски језик. После Другог светског рата ова иницијатива власти није била настављена и тим пре нико није приморавао Цркву да настави процес преласка на „нови календар“ и да мења литургијски језик. Дакле, на одлуку Архијерејског Сабора треба гледати као на одлуку Цркве која се сама по себи подразумева, која ничим није изазвана и пре свега представља констатацију чињеница, а не стварање нове реалности.

Шта мислите, зашто је у Пољској постојала реакција на увођење „новог календара“? У Грчкој је такође постојао снажан отпор преласку на „нови календар“, али је већина парохија ипак прешла н њега. У Пољској су парохије игнорисале новину. Откуд таква разлика? Који је разлог за то?

– Православци у Пољској су много пута искусили тешкоће живота у суседству с припадницима других вера: Брестска унија, конфискација православних храмова… Напетост се појачала после поделе земље, кад се Православље у Пољској поистовећивало с руским царским режимом.

А у ХХ веку су људи почели да се плаше да промена календара 1924. године не доведе до самовоље, до увођења „нове уније“, другим речима – до тога да Римокатоличка црква апсорбује православне заједнице.

Разговарао Сергеј Иванов

Са руског Марина Тодић

(Православие.ру, 16. 9. 2016)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s