Амерички универзитети задржали су доминацију на челу Шангајске листе најбољих универзитета на свету, а Београдски универзитет поправио је положај у односу на прошлу годину, нашавши се међу универзитетима који су између 201. и 300. места.
Првих петнаест на Шангајској листи
Амерички универзитет Харвард је 14. годину за редом на првом месту ове листе коју саставља независна консултантска агенција Шангај ренкинг (Schangai Ranking Consultancy), амерички универзитети Станфорд и Беркли држе друго и треће место, а међу првих десет „провукла“ су се само два универзитета ван САД.
Ван САД најбоље место је заузео британски универзитет Кембриџ који је на 4. месту, за једно боље него 2015. године, а за њим следе амерички МИТ и Принстон.
Од земаља региона најбољи је Београдски универзитет, који је ове године поправио положај и сада је у групи од 201. до 300, док је у претходне три године био у групи од 301. до 400. У групи са Београдским универзитетом су, између осталог, универзитети у Бохуму, Лозани, Болоњи, Келну и Милану.
Универзитети у Љубљани и Загребу су у групи од 401. до 500. места, док универзитета из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, као ни Бугарске и Румуније, нема на листи.
Универзитет у Београду се на Шангајској листи први пут нашао 2012. године, када је сврстан у групу универзитета који заузимају између 401. и 500. места. У листама најбољих универзитета по областима нема Београдског универзитета, а на тим листама нашао се 2013. за математику и 2014. за математику и физику, у рангу између 100. и 200. места.
Универзитет у Београду на Шангајској листи
Критеријуми за рангирање
Шангајска листа објављује се од 2003. године и узима у обзир шест критеријума како би се направила разлика међу 500 универзитета од 1.200 колико је регистровано у свету, а међу критеријумима су и број добитника Нобелове награде међу бившим студентима, број истраживача који се највише помињу у својим дисциплинама и број објављивања радова у часописима „Сајенс“ (Science) и Нејчер (Nature).
Консултантска кућа која објављује ову цењену листу уписује критеријуме као „најпозуданије“, али многи европски званичници тврде да су критеријуми фокусирани ка истраживању и природним наукама, чиме се између осталог губи видљивост хуманистичких и друштвених наука, што иде науштрб универзитета њихових земаља.
Тако су само четири универзитета, која нису из САД, нашла место међу најбољих 20 – Оксфорд на 7. месту, за 13 бољем него прошле године, Универзитетски колеџ у Лондону на 17. месту, Федерални технолошки институт из Цириха је на 19. месту, што је најбољи резултат у континенталној Европи, и Универзитет у Токију који је на 20. месту.
Након САД, највише универзитета на листи имају Кина, Немачка, Велика Британија и Аустралија.
Ове године су кинески универзитети по први пут ушли у 100 најбољих, и то универзитет Синхуа на 58. месту а Пекиншки универзитет на 71. месту, као и један универзитет из Сингапура, Национални универзитет Сингапура, који је заузео 83. место.
Врх листе је углавном остао непромењен, јер девет од најбољих 20 задржало позицију, а девет је поправило или погоршало ранг за једно место.
(Бета/N1, 15. 8. 2016)
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар