Дејан Ђорић: Кад Цезар заличи на Вучића

Експозеу мандатара у Народној скупштини није присуствовала особа женског пола из Смедерева, иако је била вољна да „шефу” пружи здушну подршку и овом приликом. Наши извори наводе да јој је речено „да не долази зато што је експозе одложен”, крај цитата, тачка.

Александар Вучић током једне посете Смедереву (Извор:  Semendria.com)

Александар Вучић током једне посете Смедереву (Извор: Semendria.com)

Шта нам ово говори? Више њој и о њој, него нама – да није више радо виђена у тим круговима и то је само наставак летње приче о Цезару, коју Вам препоручујем у наставку.

Првонаграђена представа „Јулије Цезар” на овогодишњем позоришном фестивалу „Театар у тврђави”, тврде упућени у детаље, довела је до коперниканског обрта у односима највишег државног и највишег смедеревског функционера, припадника исте, владајуће странке. Ништа епохално, рекао би просечник. Интересантно једино као прилог тези да је Вучић у свакој чорби мирођија, па и у култури.

Има ли култура/театар/представа баш толику моћ да буквално преко ноћи поквари брижљиво неговани однос са врховним вођом и његовим окружењем. Наиме, поменута представа, наводно, није по укусу мандатара за састав Владе Србије, а последице његовог незадовољства, тврде добро обавештени, осетила је локална челница, којој је недавно у Аранђеловцу, дискретно стављено до знања да је персона-нон-грата. Па и сутрадан, када је имала намеру да „пегла” односе са „врхом” – блокада. И ономад кад је покушала да стигне до „шефа” који је на смедеревском излетишту Југову вечерао, инкогнито за широку рају. Џаба.

Почетак приче о Цезару. Познати Шекспиров комад прати период владавине императора античког Рима. Освајање власти, политичке реформе, завере и интриге, крваве борбе и убиства карактеришу дело ,,Јулије Цезар“. Говори о ономе чему смо и ми сведоци, па се због те блискости и повезаности и допала публици, приметили су организатори смедеревског фестивала након извођења представе. Међутим, нису приметили каламбур који је ова, наизглед, безазлена позоришна представа изазвала у владајућој странци, или њеном најужем делу.

,,Шта бисте урадили када бисте увидели да вам се држава креће ка тиранији? Ако би један човек постајао сувише моћан да ли бисте и шта то радили да га у томе зауставите?“ Ово питање поставио је редитељ Кокан Младеновић, подсетили су организатори.

После наводног персона-нон-грата-ња, поставља се питање да ли је Град Смедерево, као покровитељ фестивала, направио „кобну грешку” приликом саме селекције када је уврстио „Јулија” у програм. У том случају, одговорност је на саветнику председника Републике, који је селектор фестивала.

Можда је „кривац” жири, који је наградио ову представу, или чак смедеревска публика која се одважила и креацију Сергеја Трифуновића, у улози Брута, прогласила најбољим глумачким остварењем трећег фестивала који се одржава у древном деспотовом граду.

Сцена из представе „Јулије Цезар“ – Сергеј и Бане Трифуновић (Извор: info026.com)

Сцена из представе „Јулије Цезар“ – Сергеј и Бане Трифуновић (Извор: info026.com)

„Успех представе је и запажање да није локализована, односно да је форма Шекспировог класика нетакнута и разумљива у било ком тренутку, друштву и делу света. Концентрација је на људском карактеру, на властољубљу који је универзална тема”, наводи се у образложењу жирија и истиче чињеница да је текст, стар четири и по века, на перфектан начин растумачен публици.

На перфектан начин изгледа није виђен и очима бившег/садашњег/будућег првог човека Србије, чије се наводно незадовољство пренело, сасвим је логично, на првог/у по локалној вертикали, супер-лојалну особу женског пола?!

Оно што се није могло претпоставити ни у најцрњим слутњама персоне-нон-грата, можда би се могло довести у везу са наводно недавним „грдњама” од стране врховног вође, због наводног непотизма и запошљавања иних. Или због, опет наводно недостајућих парцела које купише Кинези? Или се „шефу” све скупило?

Од веома активног, лојалног, једног од најквалитетнијих првих људи у читавој Србији, како је „шеф” донедавно говорио за дотичну персону, мало је времена прошло да се коло среће окрене у персона-нон-грата правцу, и то у тренутку најжешћих реформи и привредних чуда, што збуњује чак и онај мали, обавештени део пучанства на Дунаву, док је већински део још увек у дилеми ко је извођач радова на супермодерном пројекту „Потемкинова села”.

„Онај ко мисли да је његово окружење заправо само позорница на којој он дефинише своја правила, извесно време можда може да живи у тој илузији. После извесног времена се судара са последицама те своје ароганције и на крају страда (политички)”, поручио је својевремено Зоран Ђинђић.

Представа „Јулије Цезар” рађена је у копродукцији Народног позоришта Сомбор, Град Будва Театра и Центра за културу Свилајнац, у адаптацији и режији Кокана Младеновића и топла је препорука за летње дане/ноћи, које су на издисају. Као и много тога у Смедереву, и шире.

Кратка појашњења:

  1. „Театар у тврђави” (СНС позоришна творевина) настао на темељима „Тврђава театра” (ДС позоришна творевина). Оба фестивала су амбијенталног типа. СНС селектује углавном домаће представе, које се изводе на отвореној сцени Малог града Смедеревске тврђаве, селектор је Радослав Павловић. ДС концепција била другачија, са домаћим али и иностраним програмом и перформансима, извођеним и на градским улицама и трговима. Председница Савета фестивала била Вида Огњеновић, а селектор Бранислава Лијешевић.
  1. Експозе мандатара трајао шест сати. Симпатизери виђени на балкону Скупштине, „швенковао” их РТС.
  1. Смедерево је град на десној обали Дунава (посматра се ток реке, низводно, па десно).

Аутор је новинар из Смедерева



Categories: Судбина као политика

Tags: , ,

2 replies

  1. ,,Шта бисте урадили када бисте увидели да вам се држава креће ка тиранији? Ако би један човек постајао сувише моћан …”
    Ова држава је већ у својеврсној, одурној тиранији, а један човек је постао незаслужено, превише, гротескно моћан.

  2. Vrlo dobar clanak, cestitam autoru. Klanjam se naravno i prvoj dami Smedereva sa nadom da ce joj se gradjani dostojno oduziti.
    Prosle zime sam u narodnom pozoristu u Sarajevu gledao PROSJACKU OPERU, komad Kokana Mladenovica. Izvanredno !

    Ostaje mi jos samo da pohvalim Aleksandra Vucica. Potomka slavnog barona Minhauzena.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading