Андреј Фајгељ: Иза Треће Србије стоји Вучић

Нови Сад – Иако је јавна тајна ко стоји иза дела владајуће коалиције у Новом Саду, бивших Дерана, односно трећесрбијанаца, сада је тај податак и јавно озваничен од бившег члана.

af-v-1

Наиме, Андреј Фајгељ, бивши директор Културног центра Новог Сада и члан управног одбора Треће Србије написао је на свом Фејсбук профилу да иза Треће Србије стоји Александар Вучић.

af-v-2

Подсећамо да је Фајгељ пре десетак дана јавно напустио странку и дао отказ на место директора КЦ Нови Сад.

Фото: Фејсбук/Васељенска ТВ

(Васељенска ТВ, 7. 6. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Iw



Categories: Преносимо

7 replies

  1. Изгледа да је Фајгељ до сада патио од Коштуничиног синдрома 🙂 Мислим да ни после овако жестоке критике Трећа Србија неће бити политички збрисана – ипак су се укотвили као успешно политичко предузеће на локалу а мрежа интереса зна да дуго држи људе на окупу (погледајмо идеолошки испрани СПС на пример). Интересантније је питање хоће ли Фајгељ наставити да се бави политиком или не?

  2. Ово је толико јадно подметање, да је тешко било шта коментарисати. како неки МИЛОШ протумачи и нам то нешто саопшти?

  3. Шта је “подметање“ у ономе што сам написао? Ја нисам аутор овог текста. Такође не знам због чега клеветнички коментаришете објаве других коментатора, шта треба да значи “неки Милош“? Нисам сигуран да сам дужан да вам се представим и именом (а свакако то није потребно према пропозицијама коментарисања на сајту) а камоли неким другим подацима. Иако коментаришем на Стању ствари више месеци, додуше не тако често као ви, никада нисам користио личне карактеристике мојих кодискутаната (почев од имена па надаље) да бих дискредитвао оно што они напишу. Једино када наводим друге коментаторе то је да би се знало на чије се речи коментар односи.

    Још једном: био бих врло захвалан да ми разјасните коме сам, шта и где подметнуо? Понављам да нисам ја аутор овог текста, Фајгељове претходне апологије Треће Србије или најновијих његових објава на Фејсбуку којим сам оштро критикује ову политичку организацију.

  4. Овом својом изјавом и поступцима од оставке до данас, млади Фајгељ се по штеточинству које наноси танушној националној десници опасно приближио Санди Рашковић Ивић. Сујета – мој омиљени грех, што рече Ал Паћино, играјући враголастог. Но, за сад, Санда је ненадмашна по штети коју чини српској десници.

  5. Разједињеност је највећи непријатељ српске деснице и у том смислу разни фактори онемогућавају укрупњавање барем на некој минималној бази (а има много заједничких елемената). Ако је Фајгељ одлучио да удари на Трећу Србију то подржавам али се питам у ком правцу ће он даље деловати – да ли ће се приклонити Дверима, бити “самосталац“ или оснивати нову политичку организацију (ово сматрам за најгору могућу опцију).

  6. @Милош
    Фајгељ јесте ударио на Трећу Србију, заборавивши да је постао то што јесте захваљујући Трећој Србији, а не својим способностима. Толико је сујетан да није ни приметио да је „пљунуо“ сам по себи. Санда Рашковић Ивић је „легла на руду“ моћној и бездушној београдској чаршији и вуче ДСС ка неком новом ДОС-у – сменила је Младеновића због коалиције за СНС, а довела човека који је у коалицији са ДС, Двери се ту не оглашавају и остаје да се види ком ће се приволети царству. Ако и они пређу жутима – а избор је СНС или Д(О)С – то је већ виђено и то два пута: 2000 и 2007, биће то увод у нову катастрофу Србије. СРС треба подржати само под условом да Шешељ добије и ову битку – иначе треба бежати што даље од њих. И то је српска десница данас: мала памет и велика сујета. Таштина празнине.

  7. Свестан сам мана српске деснице о којима говорите, само ја те мане не сматрам ексклузивним за десницу него генерално за српску политичку сцену. Људски квалитет политичара је нагло опао од постдосовског доба. Ко прати политичку сцену јасно му је да су чак и другоразредни политичари ДОС-а били у интелектуалном и политичком смислу величине у односу на перјанице напредњачког режима. Млађи нараштај, укључујући Двери, нове људе у ДСС-у и радикалима, нису се калили у политичким биткама деведесетих, нити имају знатнији јавни живот иза себе, било у медијима, политичким странкама, парламенту, образовним институцијама, било где. Тај процес је приметан и у ДС-у и другим странкама сличног профила, у СПС-у као и широм политичког спектра, десница се ту, нажалост, уклапа у свеопшти тренд.

    Моје мишљење је још од 2012. да само удружена десница може да постане озбиљна политичка снага – она би имала сигурно у старту преко 10% (можда и до 15%) с тим да би њена снага временом могла само да јача јер би коалиција дала нову динамику појединачно не нарочито снажним странкама. Нажалост, нема назнака да се тако нешто може десити и ту мислим да велику улогу имају политичка непроомишљеност, сујета а можда и интриге власти.

    Да се на крају вратим на Фајгеља и његов “случај“. По мом мишљењу, Двери су пренаглиле уласком у страначку политику и нанеле више штете десници него што су користили – корист су можда у финансијскоом смислу имали пре свега припадници Треће Србије на које се Фајгељ обрушио. Од једне озбиљне националне организације постали су не толико озбиљан политички покрет дуго оклевајући да се уопште устроје као политичка странка! Некоме коме су можда огадиле политичке странке то је било привлачно али је по мом суду ту пре свега реч о неспремности да се властити рад изложи широј процени и да се отворено ступи на политичку арену. Фајгељ је својим деловањем привукао доста велику пажњу међу пронационалним бирачима и можда је сада проценио да је његова тежина већа од Треће Србије. У праву сте када пишете да је оно што је постигао добрим делом добио због ангажмана у тој политичкој групи али оно што је Трећ Србија постигла кокетирајући са новосадским напредњацима не сматрам најчаснијим и пожељним начином на који би српски националисти требали да делују.

Оставите коментар