Душан Пророковић: Одбранити Македонију

Сукоб у Македонији почиње због тешког пораза САД у Украјини. То би, у најкраћем, био закључак. Сви остали аргументи, који ће се наводити у прилог тези-због чега је у Македонији активиран нови оружани сукоб-су такође важни, али ипак мање битни. Чак и онај о „Турском току“. Јер, и руско-турски енергетски споразум је потписан као последица ескалације украјинске кризе. Да Американцима није баш било толико запело да од Украјине направе ново велико ратиште, стратешки гасовод између Русије и ЕУ би био „Јужни ток“ или би се постојеће инсталације преко Украјине реконструисале. „Турског тока“ уопште не би било. Такође, да је америчка позиција у Украјини боља, Турској не би падало напамет да улази у аранжман са Русијом. Елем, ако су у Вашингтону решили да зауставе градњу стратешког цевовода који би спајао Турску и Аустрију, постојао је сто и један начин да то учине. Нису морали да изазивају рат у Македонији.

kumanovo-dp-0

А да су последња дешавања у Куманову „операција под лажном заставом“ (False flag operation) не треба уопште сумњати. У Тирани се десило, када већ сами Албанци нису могли да преброје, да амерички амбасадор уђе у централну изборну комисију и прогласи резултате локалних избора. И ко ће на то да се жали? Зна се ко је врховни ауторитет. Када је о лажној држави Косово реч, ствари су још очигледније: Ахтисаријевим планом је утврђено како је врховни ауторитет „међународно војно присуство“. У преводу, НАТО је властан да поништи сваку одлуку председника, Владе, Скупштине, локалних самоуправа. И онда треба размишљати како се обновљена УЧК јавља сама од себе, као неки аутохтони покрет, који ће се борити за права Албанаца у Македонији. О томе да потезе за дестабилизацију Македоније вуче „дуга рука атлантизма“ делимично говори и саопштење за јавност најутицајнијег албанског политичара у Македонији, Али Ахметија, који је „позвао грађане Куманова да остану смирени и не наседају на провокације. Дестабилизација Македоније није у интересу Албанаца“. Али Ахмети, сада је већ извесно, није био сасвим у току са тим шта се спрема у Куманову. При томе, Ахмети је ратни лидер из 2001. године! Није искључено да ће се и он придружити некој новој „албанској интифади“ на Балкану. Ако му буду тако рекли организатори „операције под лажном заставом“ – хоће, колико већ сутра. Међутим, јуче, у Куманову, он није био „део пакета“. Њега су у организацији свега заобишли. Е сада, да су сами Албанци, без својих западних спонзора организовали акцију, то би сасвим другачије изгледало и Ахмети би не само био део те приче од самог њеног почетка, већ и ударна песница. Ахмети контролише тетовско-кичевски део Македоније, то је његова изборна база и ту су му сународници најлојалнији. Ту би успех терористима био загарантован, а могућност за противудар македонских снага је сведен на минимум.

kumanovo-dp-1

У Македонији је превише конфликтног потенцијала, али се, дакле, текући сукоб индукује споља. Као што је наведено на почетку текста, иницирају га САД, а због тешког пораза у Украјини. Годину и по дана од ескалације украјинске кризе, Американци нису успели да остваре ниједан од три стратешка циља који се могу назрети у Украјини. Први је био да се дестабилизацијом Украјине дестабилизује и Русија (пре свега директним увлачењем оружаних снага Русије у украјински конфликт) што би био увод у рушење Путина. Други је био да се Украјина чврсто веже за НАТО, чиме би се геостратешка позиција Русије драматично погоршала. Трећи се тицао стварања новог таласа анти-руске хистерије у Европи, због чега би се ЕУ још чвршће везала за САД. Шта се десило? Крим се вратио Русији, кијевске снаге су доживеле тежак војни пораз у Новорусији, Путин никада није имао већу подршку међу бирачима, а ЕУ се под теретом кризе почела раслојавати. Већи број руских војних аналитичара је упозоравао претходних недеља како се може очекивати нова офанзива кијевских снага на истоку Украјине. Све је требало да се одигра између 1-8. маја, па би на такав начин била бачена сенка на војну параду у Москви за Дан победе. Збиља, оружје стиже у Кијев у невероватним количинама, број инструктора је све већи, а поступци украјинских екстремиста све бруталнији (убиство Олеса Бузине треба истаћи као илустративан пример). Ипак, до велике акције кијевских снага није дошло. Пре свега због тога, што Кијев више нема снаге да организује било какав озбиљан подухват који би угрозио Новорусију. Растислав Ишћенко упозорава да ће нових сукоба бити, али да се они више неће правити због покушаја освајања Доњецке и Луганске народне републике (то ће бити само изговори), већ ће за циљ имати потпуно уништење инфраструктуре и економских ресурса Украјине. Излазна стратегија САД у Украјини је „спржена земља“, како се дугорочно Русима не би оставило ништа, а како би се , краткорочно, Русији стално наметали нови задаци. Уосталом, ово је идентично као и у Сирији, само што у овом случају неће бити џихадиста из Исламске државе који ће на крвопролићу и хаосу успостављати неки свој режим, већ ће то чинити галицијски бандеровци.

Боље је да се Путин бави Кијевом него Европом. А док се Путин буде бавио Кијевом, САД ће се бавити Европом. Само, сада ће на ЕУ притисак бити вршен не преко Кијева, већ провереном и утабаном стазом-преко Балкана. Отварањем нове велике кризе на Балкану, САД поново дестабилизују двориште ЕУ, дају домаћи задатак Бриселу по истој матрици већ виђеној од 1992-99. године и оправдавају задржавање обимних војних снага на континенту. Када није хтео брег Мухамеду, доћи ће Мухамед брегу. Европске чланице НАТО нису послушале САД и драстично повећале своје војне буџете због украјинске кризе, па самим тим нису ни повећале сопствене одбрамбене капацитете. Да јесу, отвориле би врата за низ нових аранжмана између европских чланица НАТО и САД којима би се повећало америчко присуство на континенту. Али, пошто није могло тако, онда ће САД да појача своје војно присуство у Европи на конвенционалан начин, уз изговор појаве нове кризе на Балкану, па ће притисак Вашингтона на Брисел бити већи. Лидери земаља ЕУ, осим пар часних изузетака, нису схватили ни после годину и по дана агоније у Украјини, да је отварање фронта против Русије једнако било уперено против њих, као и против Владимира Путина. На крају, да би Вашингтон могао да врши „обуздавање Русије“ потребна му је потпуна лојалност континенталне Европе.

kumanovo-dp-2

Отуда индуковање новог сукоба у Македонији и отварање новог поглавља балканске кризе. Не мора бити тачно, али посматрајући из данашње перспективе, формат сукоба у Македонији би могао бити нешто другачији од виђеног у Сирији и Украјини. У Сирији и Украјини су им требала брза решења, били су то својеврсни „блиц-криг“-ови. За претпоставити је да би за САД у Македонији било боље постепено развијање конфликта, уз континуално понављање инцидената попут виђеног у Куманову и „увлачење“ суседних земаља у македонску кризу. Наравно, било би најбоље да македонски суседи имају дијаметрално супротне ставове. Посвађати Србију, Бугарску и Грчку је вишеструки добитак за САД. А онда, како се Европа буде постављала, тако и додавати или смањивати гас. У једној од варијанти, ако ЕУ покуша да игра самостално, не треба искључити ни давање подршке стварању Велике Албаније. Без обзира што, дугорочно гледано, великоалбанска идеја није оптималан оквир за заштиту америчких интереса на Балкану, краткорочно ће им то завршити посао. Политичке егзибиције Едија Раме са најавама „свеалбанског уједињавања“ и употребом заставе са оцртаним границама Велике Албаније то и најављују. Али, више од тога великоалбанску мобилизацију најављују последње реакције Министарства спољних послова Албаније. Најпре је због осуде идеје о промени граница на Балкану од стране руског Министарства иностраних дела, албанска дипломатија ушла у тешку преписку са званичном Москвом, а затим је уследила и реакција на дешавања у Куманову. Дитмир Бушати, шеф албанске дипломатије је навео  како га је амбасада Албаније у Скопљу обавестила да су снаге безбедности Македоније „покренуле широку операцију на уласку у Куманово, у делу који је углавном насељен Албанцима“. Остао је забринут зато што је операција „довела до смрти великог броја људи“, и додао: „Сматрамо неприхватљивом чињеницу да се свака особа или група наоружаних људи идентификује на националној основи, баш као што је неприхватљиво да се губитак живота цивила и полицајаца посматра на основу етничких предрасуда“. Пројекат Велике Албаније је, дакле, поново у игри, и вероватније је у овом тренутку да буде активиран (или је већ активиран), него да превлада став како га треба мало „пустити из боце“ па онда вратити.

Ескалацијом вишегодишње напетости у Македонији почиње нови круг „тектонских поремећаја“ на Балкану, са великим последицама по све земље и народе који у овом региону живе. Зато ову ситуацију треба озбиљно анализирати и пратити.

kumanovo-dp-3

Што се Србије тиче, у свему овоме је важно неколико ствари. Прво, за Србију је од огромног значаја опстанак Македоније. Евентуалним распадом Македоније би дугорочно био угрожен комуникациони правац ка Егејском региону, а у средњорочној перспективи би могло доћи и до озбиљне дестабилизације југа централне Србије. Македонију треба подржати у сваком погледу. У том контексту, неопходно је интензивирати комуникацију са Бугарском и Грчком. Без обзира на то што су Србија и Бугарска већ у режиму „меке окупације“, а Грчка је суштински банкротирала, не сме се дозволити да нас други посвађају. Отварати сада приче на тему зашто су Македонци и Бугари признали лажну државу Косово и слична питања је глупо и штетно. Преко свих билатералних проблема једноставно прећи, до даљњег. Друго, тачно перципирати одакле проблем долази. Дестабилизација Македоније се индукује споља. Кључну улогу у свему имају САД и због тога у односима са Вашингтоном треба бити двоструко опрезан. У сваком случају, Албанцима се не сме олакшавати посао новим уступцима на Косову и Метохији и неодговорним најавама промене Устава Србије. Све што се тиче преговора са Приштином мора бити „замрзнуто“ до даљњег. Не одступати ни један милиметар. Сваки милиметар одступања нас може коштати једне жртве. Попуштање Србије је дало крила албанском екстремизму и коси се са нашим дугорочним интересима. Треће, спремати се за најгори могући сценарио-проглашавање Велике Албаније. Кукњаву како је то претња за регион и позивање на међународно право заборавити. То ће бити само изрази немоћи. Албанско питање ће се, највероватније, решавати војним путем, при чему ће Албанци имати у овој фази подршку најмоћније земље на свету. Дакле, са једне стране треба јачати сопствене војне потенцијале, док са друге стране треба отварати простор за нове актере у балканској геополитичкој рачуници како би се амортизовао амерички притисак. Има ли логичнијег решења него крчити простор за руски утицај и обнављати војну сарадњу са Москвом. Поред тога, оставити отворена врата за стратешки договор са Ердоганом и користити његов утицај на Сарајево. Сукоб у Македонији не сме да послужи као окидач за репризу и БиХ, што би, такође, било у интересу Вашингтона. Што већа криза, то је њима шири маневарски простор. Четврто, размишљати о томе: шта када победимо? Јер, до сада, у историји нам је понекад теже било да артикулишемо своје дугорочне циљеве после победа, него да истрпимо све несреће  после пораза. Србија може дати допринос да се одбрани Македонија, али шта после тога. Показало се, после Првог светског рата, да је покушај прикључивања Македоније Србији само ојачао антисрпска осећања на том подручју, док се, опет, касније испоставило да се без механизама за заштиту српских интереса у Македонији, ова држава може претворити у стални извор проблема за Србију. Неопходно је, дакле, тражити неко ново решење, како би Македонци могли да развијају сопствени идентитет, очувају своју државу, а Србија оствари сопствене интересе и ојача свој јужни, моравско-вардарски геополитички вектор. И на крају, пето, имати на уму да је ово почетак кризе која ће дуго трајати. Зато, не треба правити нагле потезе, нити показивати нервозу. За сваки потез који се предузима оправдање треба тражити у претходним акцијама непријатеља. Позиција Србије у македонској кризи, онако како је описана, је морално исправна и са становишта реалполитике посматрано-потпуно оправдана. Али, треба имати у виду и пропагандну димензију хибридног рата и зато се у појединим тренуцима не залетати. Искушења и подметања ће, ионако, бити превише.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ro



Categories: Светске ствари

15 replies

  1. Коме је написан овај текст? Аутор је већ дошао и до победе у Македонији. Са ким? Са другарима из власти у Београду и Новом Саду, са овим јадним генералима војске и полиције?

  2. @Varagić Nikola
    Текст је писан за оптимисте, којима може, да улије наду. Песимисти тешко могу да схвате текст. А најважније, упућује нас на ауторе свега што се дешава око нас и зашто се дешава. Питам се, како то да се нисте ДО САДА запитали, коме су упућени многобројни текстови, који су објављени на овом сајту? Зар је важно, што је аутор из ДСС?

  3. @слободан млинаревић

    Прво, текст је на нивоу Лазанског, односно, све ово знају и деца у основној школи, и више од овога, јер нико нормалан не мисли да су Амери толико свемоћни а Немци, Французи, Енглези и остали из ЕУ тако наивни.

    Друго, јесам песимиста када се ради о српској владајућој елити. Одбраниће Македонију као што ће направити Београд на води.

    Иначе сам оптимиста. Верујем да ће Србија једног дана добити нову владајућу елиту.

  4. @ Vargic Nikola
    „Имаш разлог, али не толико, то се може и љепше казати“.
    Волио бих да је САД поражена у братској словенској Украјини, али док год њени сатрапи дрмају Кијевом, Харковом, Одесом, Дњепетровском, чак и запорошким козацима, не вјерујем у то…
    Што се Македоније тиче витални интерсе Србије је да она опстане. Иако се у њој самој деценијама пласира догматско увијерење да је Букурештанским миром 1913. разорена, чињеница је да Македонаца има признатих само у тим границама које су поменутим миром припале Србији. На основу важећег међународног Букурештанског мира Србија је имала право и обавезу да пружи војну помоћ Македонији у борби против окупације Куманова, изведене по „чеченском моделу“ и , у томе је Пророковић потпуно у праву, под америчким менторством.
    И Ви сте у праву да Србија чија је војска разбијена, копнени састав има двије бригаде укупне бројности 12-13 000 људи и по ријечима пуковника Горана Јевтовића не може да „одбрани ни два булевара“, не може ништа ефективно да уради.
    То нас води на другу тезу, нашу о „војној неутралности“. Поменути пуковник инсистира на томе да је она сама параван за разарање одбрамбеног система земље и увођење НАТО структура чак и у оперативни ланац дневног командовања војском.

  5. @Varagić Nikola
    Ни аутор, а ни ја неспоменусмо елиту. Зашто сада то убацујете у причу? Која је то нова елита коју очекујете, да би били оптимиста? Могуће је, да Ви све разумете и све знате, али има много оних који су расположени, да нечије туђе, па макар и другачије мишљење чују и да мисле, да све знају. Кажу, да матори људи подетиње. Како сам ја матор, вероватно сам дошао у претшколско доба, па НЕ ЗНАМ све што је написано у тексту. А у претшколском узрасту није ни чудо што не разумем.

    @Александар Живковић
    Где нађе, да Србија има право да интервенише у Македонији? Претерао си! Није ваљда, да се разумеш и у међународно право? Македонија 1913 је била недефинисана област. Данас је суверена држава, а ти би да „интервенишеш“!!?? Када је реч о Украјини, вредност текста је баш у томе, што говори, да је НАТО тамо заустављен и да због тога изазива ново жариште. Камо среће, да нам је Никола нешто о томе, а каже, да зна, наговестио. Нећу ни да помислим, да је могао и да напише и знање подели са нама. Овако сачекасмо, „мрског“ Пророковића, из елите, да нам отвара очи..

  6. @Александар Живковић
    Нису САД поражене, моја примедба је да Немачка и остали из ЕУ нису тако невини (у првом комнетару сам погрешио па написао “наивни“), па као због притиска САД подржавају нацисте у Украјини и међу Албанцима. Да замислимо да САД пропадну, а да ЕУ опстане – да ли стварно мислите да би се нешто радикално променило у политици највећих ЕУ држава према Србији, или Русији?

  7. @слободан млинаревић
    Аутор је део елите, сваки дан се виђа са људима из тзв. русофилског дела елите, видим да је поново на некој промоцији са генералом Кргом. Зато питам коме пише, што не ураде нешто, и да ли му смета ово крило ДСС које не жели да раскине коалицију са СНС, пошто је написао: “Позиција Србије у македонској кризи, онако како је описана, је морално исправна и са становишта реалполитике посматрано-потпуно оправдана“.
    Када је почео рат у Украјини, аналитичари су тврдили да је разлог то што је Нато заустављен у Сирији. Звучи вам познато?

  8. @Varagić Nikola
    Лакше би ми било, када би објаснили, шта подразумевате под елитом. Тај појам је доста широк, а по моме аутор не припада елити ни по чему. Није у власти, није научник није тајкун, па се питам по ком сте га основу сврстали у ту групу. Сирија је почела 2011, Украјина 2014, а Македонија 2015. Очигледно је, да САД убрзано губи своје позиције и моћ, да спроводи своје намере. На то нас нисте упозорили Ви, а кажете, да сте знали, већ аутор. Мени је више личило на албанско масло.

  9. @слободан млинаревић
    Мислим на ВЛАДАЈУЋУ елиту, дакле групу људи која доноси одлуке. Припадници ВЛАДАЈУЋЕ елите не морају увек да буду у позицији, тј. извршној власти. Нису увек сложни. Али јесу она група која доноси одлуке, или има могућности (нпр. пензионисани и садашњи генерали) да нешто промени.
    Био је у власти, део је ВЛАДАЈУЋЕ елите, јесте научник, само није тајкун.
    Да ли вас је заиста са свиме овиме тек данас, ове 2015, упознао аутор? Онда нисте читали Лазанског 🙂

  10. @Varagić Nikola
    Очигледно сте сузили појам елите на ВЛАДАЈУЋУ. За мене елита подразумева оно најбоље у неком друштву. Ту ретко који политичар, као ни припадник власти може да припада. Dušan Proroković rođen je 1976. godine. Po zanimanju je inženjer organizacionih nauka i diplomirani ekonomista. Ако сте њега прогласили за научника, изгледа, као да говоримо различите језике. Последњу реченицу и некакав знак нисам разумео? Прескачете објашњење чињенице, да се догађаји убрзавају и понављају на шта нас је аутор ако ништа друго потсетио.

  11. Господине Млинаревићу, информација коју имате је застарела. Ево, погледајте овде: http://dss.rs/dss-izbliza/organi-stranke/predsednistvo/ видећете да је Пророковић доктор политичких наука и докторант наука о безбедности. Што се појма елите тиче, једно је како је Ви или ја на пример разумемо, а друго како се у науци поима. „Елита“ је појам из теорије елита која друштвену поделу (на елиту и оне друге (не волим реч маса) заснива на друштвеној моћи. Што се тиче порекла термина, према неким етимолошким речиницима: преко старофранцуског облика „eslire, elire“ формирана је именица eslite која је доспела у средњевековни енглески (касни 14. век) са значењем „изабрани човек“. Занимљиво је да је овај термин изашао из употребе у Енглеској и да је заживео у француском језику у данашњем облику „élite” чије је рано значење избор, али и високовалитетна роба, а тек касније служи за означавање „виших“ социјалних група. Наравно, сасвим је оправдано и Ваше поимање, и одиста је врло важно у разговору (а у науци посебно) да се разјасни како се нешто поима. Срдачан поздрав свима!

  12. @слободан млинаревић

    Господин Илијин је лепо објаснио.

    Ово је са сајта ДСС:

    ДУШАН ПРОРОКОВИЋ
    Рођен у Лозници 1976. године. Доктор политичких наука и докторант наука о безбедности. Одрастао и основну завршио у Малом Зворнику. Средње и високо образовање стицао у Србији, Босни и Херцеговини, Чешкој и Словачкој.
    Учесник је већег броја научних конференција, аутор више десетина есеја, приказа и чланка објављених у стручним и научним часописима у земљи и иностранству, преко стотину новинских чланака из области међународних односа, геополитике, дипломатије и безбедности, као и три монографије.
    Тренутно је извршни директор Центра за стратешке алтернативе из Београда, сарадник московског Фонда стратешке културе и истраживач Института за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност у Београду.
    Више пута је био биран за члана ГО, ИО и Савета ДСС.
    Три пута је биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, а у периоду 2007-2008. био је и државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Владе Србије. Поред тога, био je и посланик у Парламентарној скупштини Савета Европе и Парламентарној скупштини НАТО. Поред матерњег српског, говори пет језика.

  13. @Varagić Nikola
    Очигледно је, да сам био у заблуди, када је реч о аутору текста. Наравно, да је теоријски могуће, да човек буде „научник“, а губи време на толико послова, задужења, писања и ко зна још чега. Ваљда иде у позориште, биоскоп, изложбу и остале текуће послове. Када стиже, да се бави науком? Није ваљда научник и др Стефановић? Господин Илијин је лепо објаснио и хвала му! Није се само изјаснио, да ли мисли, да аутор спада у српску елиту.

  14. Господине Млинаревићу, онда морамо да видимо шта је то друштвена моћ, обзиром да се појам елите за њега везује. Али да не би проширили непотребно причу: знајући да је један од извора друштвене моћи знање (моћ не мора увек бити схваћена као надмоћ, јер изворно моћ значи могућност за деловање и стварање) онда, да, може се рећи да је аутор део елите. Ви сте добро поставили питање, да ли спада у српску елиту. Јер термин елита се употребљава и да се означе и они који покушавају и у великој мери успевају да приграбе све светске изворе моћи (материјални ресурси су само један од извора моћи). Поздрављам.

  15. Да има памети, као то нема, до хитно би требало направити осовину Грчка, Македонија Србија и Црна Гора, јер су то земље, односно државе, које су угрожене пројектом „Велика Албанија“,без обзира ко стоји или не стоји иза пројекта, ово би било неопходно, видимо да иду постепено државу по државу…

Оставите коментар