Руководилац Одељења Руске православне цркве за односе са друштвом – протојереј Всеволод Чапљин – изјавио је да је данашњој Русији потребан политички систем који би у себи објединио елементе монархије и социјализма.
Протојереј Всеволод Чапљин
„Нашој земљи су потребни истовремено елементи чврсте централизације власти и социјална држава. Државност, праведност и солидарност – то су три вредности на којима треба да почива државно уређење. То би – нагласио је Чапљин – спојило монархију и социјализам”.
Чапљин се на садашњој високој функцији унутар РПЦ налази већ дуже од шест година. Наглашено се бави рашчишћавањем пута традиционалном „руском начину живота” у савременој Русији.
Познати је борац против утицаја Запада у Русији и против „хомосексуалне културе”.
(ТАСС/Србин.инфо, 2. 5. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ng
Categories: Преносимо
Ово није ништа друго до бајата – мало подгрејана верзија “идеологије“ Младороског Покрета, насталог у избеглиштву (1923,Минхен – 1942, САД), који је изражавао смушена политичка гледишта : то је била мешавина свега – од монархизма и руског национализма, православног екстремизма, евроазијства, па и национал-бољшевизма, уз изражено дивљење СССР-у, али и противљење бољшевицима (што је била само формална особина). Тај покрет је био прилично развијен и раширен у круговима руске избегличке омладине на Западу (али није ухватио корена у Краљевини Југославији) и добро је изражавао сву мешавину неспојивих појмова у њиховим јадним главама. У том – назовимо, котлићу који је полако крчкао, било је више кутлача које су га мешале – од самозваног “руског императора“ Вел. Кнеза Кирила Владимировича Романова (чији је један представник био у њиховој управи), преко привременог учешћа руских фашиста, па до сталног учешћа совјетских “органа“ – ГПУа, који је вешто користио ту странку за сејање раздора у “Белим“ редовима. На њеном челу је био Александр Љвович Казем-Бек (Казањ,1902 – Москва, 1977), који је био под потпуном контролом ГПУ-а – човек изузетно колоритне биографије, који је заступао материјалне интересе Московске Патријаршије у САД током свог боравка и рада тамо као наставник руског језика, а од 1954 до 1957 г. боравио у Индији. У СССР је прешао 1962 г. и радио у разним капацитетима при Московској патријаршији. Основна парола Младороса је била “Цар и Совјети“…. Тема је преобимна за коментар, али сада видим пикантерију – да је званичник Московске Патријаршије, проtојереј Всеволод Чапљин (a сигурно не самоиницијативно) на себе узео да сервира ту подгрејану, бајату кашу. Пријатно! Питам се, само, кога ли…. кога ли то има(ју) у виду за новог Цара?
“Пројекат Русија” нуди једно друштво, засновано наљубави, заједништву, вери и духовности, одбојно према трци за материјалним добрима. Државно уређење било би Царство, а државни службеници – свештенички ред.
Уколико руска елита подели са својим народом своје планове за будуће уређење, уколико их не увије у обланде, уколико не говори једно, а ради друго , у најкраћем уколико руска елита буде уз свој народ, прилагођавајући себе народу, и постепено постајући народ из кога ће узрастати нове елите, свако ће политичко уређење бити добро, јер савршених нема. Пре маштајући но размишљајући на ову тему, поздравља вас све Јован Илијин.