Санда Рашковић Ивић: Апел државном руководству Србије у вези са „Јужним током“

Након што је Европска унија више месеци кочила градњу гасовода „Јужни ток“, руски председник Владимир Путин изјавио је да „ако Европа не жели да спроведе Јужни ток онда он неће ни бити спроведен“.

sanda-kabinet

Вест је одјекнула широм света, али је посебно у Србији отворила врата процесима, у којима она може бити злоупотребљена за нарушавање односа Србије и Русије и подстицање антируског расположења. Није прошло ни неколико сати од изјаве руског председника, а део политичке и медијске елите у Србији већ је почео да спроводи антируску пропаганду. Свакодневно чујемо поруке: „Руси треба да иду кући“, „Србија треба да направи отклон од руског загрљаја“, „Србија из моралних и политичких разлога треба да уведе санкције Русији“, а неки у пред-револуционарном расположењу заговарају одумизање и национализацију имовине руских компанија.

Грађани Србије препознају ове перфидне покушаје антируских лобиста, али су уједно и збуњени, разочарани, изневерени. Већина грађана видела је у градњи Јужног тока велику шансу за развој српске привреде. Очекивали су запошљавање неколико десетина хиљада српских радника, развој индустрије и грађевинарства, више десетина милиона долара прихода од такси за транспорт гаса, енергетску безбедност и сигурност у снадбевању гасом…

Међутим, код људи је постајало и много више од свести о економским бенефитима „Јужног тока“. Постојало је осећање да ће изградња гасовода додатно учврстити братске веза два народа. Српски народ је кроз историју, без обзира на ставове политичке елите, увек осећао огромну блискост према Русији. Поштовао је и волео братски руски народ, његову културу, светитеље, научна достигнућа… Јужни ток је у свести многих грађана заправо био основ за геополитичку алтернативу која Србију може извући из колонијалног положаја.

Баш због тога су моћне друштвене и лобистичке групе годинама опструирале овај пројекат, а сада активно раде на нарушавању српско-руских односа. Врло је важно да, у таквим условима, руководства две државе активно трагају за решењима за новонасталу ситуацију. Сада је пресудно важно заједничко деловање српске и руске државе.

Очигледно је да за најављено обустављање пројекта Јужни ток није крива Русија, него Европска унија. Ова чињеница даје прилику српскoj власт изјасни – да ли су јој пречи интереси Србије или Европске уније?

Уколико Јужни ток не може да се изгради због опструкције и злурадости Европске уније, потребно је са руским званичницима разговарати о проналажењу алтернативних решења. Потребно је тражити савезнике и у државама чланицама Уније, које су заинтересоване за сарадњу са Русијом у изградњи гасовода.

Ово је вододелница за српску политику. Демократска странка Србије на чијем сам челу је спремна да понуди сваку могућу помоћ да би се до решења дошло. Уколико власт настави „европским путем“ и не успротиви се ЕУ, то ће значити да је Србија утонула у окупациону летаргију и да је пристала на све диктате Брисела. Таквој власти Демократска странка Србије биће најжешћа опозиција.

(Сајт ДСС-а, 4. 12. 2014)



Categories: Вести над вестима

2 replies

  1. Дали Европска Унија? Дали робовски однос? Не Европској Унији него Америци? Не!!!. Потребно је наћи место у ЕУ јер то је наше окружење. То је цивилизација много старија од америчке, која још увек базира на светском разбојништву и вандализму. Како наћи излаз или компромис? То фе ствар мудрости и прагматизма.
    Није лако Вучићу, али није ни другима у ЕУ изаћи на крај са светским силеџијама, којима је право и власт у мачу и који остављају крваве трагове по свету.

  2. Госпођа Ивић је мудра жена и њена реакција говори о томе да је овај Путинов потез страхотан удар српској Србији: не југословенској, не комунистичкој, не антисрпској, грађанистичкој, евро-америчкој, већ српској. Православној, традиционалној, патриотској. Али: уместо да ОНА преузме иницијативу и пита Путина за јуначко здравље, чини исту грешку која је од Коштунице начинила плусквамперфекат неостварених нада: чека да то уместо ње обави Вучић. Није Путин наудио Вучићу, нити његовом жутом клону. Путин је ударио по њој.
    То је проблем врха патриотске приче: статичност, чекање да „институције“ прораде. То је најпогубнија конструкција: веровати да се може бити Србин, а да не боли. Не може, никад није могло, данас поготово. Патриотизам створен Српским културним клубом и Слободаном Јовановићем је нешто најпогубније: директно је одговоран за милион и по мртвих Срба у Другом светском рату и пребацивањем „чекања да се створе услови“ на Дражу и ЈВуО – најодговорнији је за довођење комуниста и Броза. Пребацивање правне теорије у реалан живот довело је до Јасеновца и независног Косова.
    Шта ће чинити патриотски блок у новонасталој ситуацији?

Оставите коментар