За Васкрс се верници Српске православне цркве поздрављају (све до Спасовдана) са „Христос васкрсе“ – „Ваистину васкрсе“ или „Христос воскресе“ – „Воистину воскресе“

Ако неко не користи слова српске азбуке неверодостојно је да каже како припада српском језику и култури. Звучи као – самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању

Галипољски Срби су сачували свест о томе да су Срби. Истина, слава је код њих замењена слављењем имендана, али се очувало традиционално слављење Божића, уз поздравно честитање: „Чести(т) ти Божић!“

То је друга тежња, други мисаони процес, друкчија лексика, други стил. Карактеристично је да прва Његошева реч у „Горском вијенцу“, посвета, не постоји у Вукову „Рјечнику“

В конце XIX века сербы широко использовали многие слова, которые сегодня, прошедших со времени деятельности этого человека, уже они не могут понять без переводчика

Небеске Силе – као чин – концепт је много дубљи од „војске“, пише П. Тихомиров испод Псалма 23. насловљеног као „Господ над војскама, Он је Цар славе“, у преводу поч. владике Атанасија Јевтића

У српском књижевном језику, посматраном у целини, инфинитив се доста добро чува, мада је на истоку тог језичког простора нешто обичнија да-конструкција

Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац  је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима

Добро би било када би бенефит остао резервисан за стручне текстове, а када бисмо је у другим ситуацијама заменили са корист, добит, повластица, привилегија, олакшица

Одавно је нормирана конструкција „ради се о (нечему)“, коју су као преведеницу са немачког (es handelt sich um), односно француског (il s’agit de), старији нормативисти проглашавали нерегуларном и непожељном

Судбина ћирилице у највећој мери зависи од државе. Несумњиво зависи и од појединих институција, издавачких кућа и медија – наравно, зависи и од сваког појединца

Сваки од назива великог празника има дугу традицију и није погрешан. То су: Васкрс, Васкрсеније, Васкрсење, Воскресеније, Ускрсење и Ускрс

Данас колач означава посластицу. Њено првобитно значење, у коме је главна особина била округао облик, сачувано је у славском, божићном, крсном колачу

СПЦ – Информативна служба и Матица Српска организују једнодневни научни скуп који ће се одржати у крипти Спомен-храма Светога Саве на Врачару, 16. јануара 2024. године, са почетком у 10 часова

У савременом српском облик „критикујући“ родитељи није правилан. За овакве облике је знао наш стари, предвуковски књижевни језик. Истиснули их Вук и његови следбеници, јер их није било у народним говорима

Kopitar je odlučio srpski književni jezik reformirati tako da mu prekine razvojni kontinuitet i da mu nametne hrvatski književnojezični tip. Time je htio prekinuti srpske veze s Rusijom i pravoslavne Srbe vezati uz katoličke Hrvate

Објективна (научна) чињеница јесте да српски језик има бар 27 сугласника, 1 полугласник и 1 двогласник. Дакле, за вѣрно одражавање српског језика у писму, неопходна су бар 34 слова, пише коментатор „Гремлин“

Основна линија поделе почива на оне који су за регулацију језичког стандарда и оне који су за потпуно одсуство контроле језичке стандардизације