српски језик

Љубиша В. Јовановић: Грешка у словима

Ако неко не користи слова српске азбуке неверодостојно је да каже како припада српском језику и култури. Звучи као – самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању

Рада Стијовић: Екавизација – манир београдске штампе

Екавизирање текста је не само беспотребно већ и сасвим неприхватљиво – ијекавица је подједнако српска као и екавица. Ова два изговора су равноправна у српском књижевном језику, баш као што су подједнако заступљена у српским народним говорима

Рада Стијовић: Честит ти Божић

Галипољски Срби су сачували свест о томе да су Срби. Истина, слава је код њих замењена слављењем имендана, али се очувало традиционално слављење Божића, уз поздравно честитање: „Чести(т) ти Божић!“

Павел Тихомиров: Један пример како је Вук Караџић осакатио српски језик

Небеске Силе – као чин – концепт је много дубљи од „војске“, пише П. Тихомиров испод Псалма 23. насловљеног као „Господ над војскама, Он је Цар славе“, у преводу поч. владике Атанасија Јевтића

Рада Стијовић: Богојављање или Богојављење?

Празник се зове Богојављење. Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао

Рада Стијовић: Грешке које то (више) нису

Одавно је нормирана конструкција „ради се о (нечему)“, коју су као преведеницу са немачког (es handelt sich um), односно француског (il s’agit de), старији нормативисти проглашавали нерегуларном и непожељном

Светлана Панић: Насиље над српским језиком и народом

Породица је наша „мала Црква“. Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном и посувраћеном свету, каже виши асистент на Катедри за србистику Филозофског факултета у Палама

Рада Стијовић: Бадњи дан

Реч „бадњак“ је настала од придева „бадњи“, а он опет од глаголске именице „бадња“, односно, посредно, од глагола „бдети“. Дакле, „бадњак“ се везује за бдење уочи празника Христовог рођења

Рада Стијовић: Слово о језику – обрати бостан

У савременом српском облик „критикујући“ родитељи није правилан. За овакве облике је знао наш стари, предвуковски књижевни језик. Истиснули их Вук и његови следбеници, јер их није било у народним говорима

Један коментар на текст М. Ђурковића: Вук створио азбуку са 31, а не са 30 слова

Објективна (научна) чињеница јесте да српски језик има бар 27 сугласника, 1 полугласник и 1 двогласник. Дакле, за вѣрно одражавање српског језика у писму, неопходна су бар 34 слова, пише коментатор „Гремлин“