За Васкрс се верници Српске православне цркве поздрављају (све до Спасовдана) са „Христос васкрсе“ – „Ваистину васкрсе“ или „Христос воскресе“ – „Воистину воскресе“
српски језик
Ђорђе Ј. Јањатовић: Декларације роба произведених у Србији исписивати само српском ћирилицом
И даље се декларације свих роба које се производе у Србији исписују хрватском латиницом – исписују се службеним писмом суседне Хрватске
Љубиша В. Јовановић: Грешка у словима
Ако неко не користи слова српске азбуке неверодостојно је да каже како припада српском језику и култури. Звучи као – самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању
Рада Стијовић: Екавизација – манир београдске штампе
Екавизирање текста је не само беспотребно већ и сасвим неприхватљиво – ијекавица је подједнако српска као и екавица. Ова два изговора су равноправна у српском књижевном језику, баш као што су подједнако заступљена у српским народним говорима
Рада Стијовић: Честит ти Божић
Галипољски Срби су сачували свест о томе да су Срби. Истина, слава је код њих замењена слављењем имендана, али се очувало традиционално слављење Божића, уз поздравно честитање: „Чести(т) ти Божић!“
Огњен Војводић: Меша Селимовић о Јовану Хаџићу и његовом „Кључу језика српскога”
Радови Јована Хаџића су представљали, као и данас, свјетски стандард лингвистике, који би у свим развијеним језицима и друштвима били узор развоја и кодификовања књижевног језика
Меша Селимовић: Његошев језик у основи народни, али битно друкчији од Вуковог
То је друга тежња, други мисаони процес, друкчија лексика, други стил. Карактеристично је да прва Његошева реч у „Горском вијенцу“, посвета, не постоји у Вукову „Рјечнику“
Писмо књаза Милоша владики Његошу против „вуковске секте” (1836)
Доносимо писмо кнеза Милошу Петру II Петровићу Његошу о „рђавој секти, вуковском названој” и одговор владике Рада
Павел Тихомиров: Прямым следствием лингвистической реформы Вука Караджича стало исчезновение Славяно-Сербского языка
В конце XIX века сербы широко использовали многие слова, которые сегодня, прошедших со времени деятельности этого человека, уже они не могут понять без переводчика
Лаза Костић: Ђуро Даничић први филолог који је свој језик назвао хрватски или српски, сви остали га зову просто – српски
Ђуру Даничића нису никако могли руководити научни разлози, кад је језик свој назвао „хрватским или српским“. Разлог му је једино могао бити политички, и то књижевно-политички
Павел Тихомиров: Један пример како је Вук Караџић осакатио српски језик
Небеске Силе – као чин – концепт је много дубљи од „војске“, пише П. Тихомиров испод Псалма 23. насловљеног као „Господ над војскама, Он је Цар славе“, у преводу поч. владике Атанасија Јевтића
Рада Стијовић: Хвала, (х)алал, благодарим
Обе речи – и хвала и благодарим, јесу српске. Халал је арапског порекла, нама је дошла преко турског језика, а није у вези с нашом речју хвала
Рада Стијовић: Инфинитив – стара словенска категорија
У српском књижевном језику, посматраном у целини, инфинитив се доста добро чува, мада је на истоку тог језичког простора нешто обичнија да-конструкција
Рада Стијовић: Богојављање или Богојављење?
Празник се зове Богојављење. Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао
Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима
Рада Стијовић: Добро дошли ако сте пошли куда сав свет путује
Придев „добродошао” пише се као једна реч. Ипак, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –„добро дошли” (као и у „добар дан”, „лаку ноћ” и сл.)
Рада Стијовић: Има ли користи од бенефита?
Добро би било када би бенефит остао резервисан за стручне текстове, а када бисмо је у другим ситуацијама заменили са корист, добит, повластица, привилегија, олакшица
Здравко Крстановић (†2024): Божанско струјање древно младог слова
Предговор „Чудесном кладенцу, Антологији српског пјесништва од Барање до Боке Которске“, коју је приредио Здравко Крстановић а издало Српско културно друштво “Зора”, Београд 2002.
Рада Стијовић: Грешке које то (више) нису
Одавно је нормирана конструкција „ради се о (нечему)“, коју су као преведеницу са немачког (es handelt sich um), односно француског (il s’agit de), старији нормативисти проглашавали нерегуларном и непожељном
Светлана Панић: Насиље над српским језиком и народом
Породица је наша „мала Црква“. Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном и посувраћеном свету, каже виши асистент на Катедри за србистику Филозофског факултета у Палама
Рада Стијовић: Свако од нас има обавезу да чува ћирилицу
Судбина ћирилице у највећој мери зависи од државе. Несумњиво зависи и од појединих институција, издавачких кућа и медија – наравно, зависи и од сваког појединца
Ранко Гојковић: Србисти и срписти или Једначење сугласника по глупости
Срб је реч толико пута у крви крштена и за мене ће увек бити света. Ко жели да српује, нека српује до миле воље, али нека не брани Србима да србују
Рада Стијовић: Васкрс, Воскресеније, Ускрс….?
Сваки од назива великог празника има дугу традицију и није погрешан. То су: Васкрс, Васкрсеније, Васкрсење, Воскресеније, Ускрсење и Ускрс
Рада Стијовић: Мирослављево јеванђеље и Библија – с наводницима или без њих?
Како је овде реч о једној од најважнијих књига свих времена и најзначајнијем српском ћирилском споменику, то би се њихова имена могла писати и обичним слогом
Рада Стијовић: Славски и други колачи
Данас колач означава посластицу. Њено првобитно значење, у коме је главна особина била округао облик, сачувано је у славском, божићном, крсном колачу
Закључци Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“
Такозвани родно осетљив језик неприхватљив је за СПЦ, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије
Научни скуп „Српски идентитет, српски језик и закон о родној равноправности“
СПЦ – Информативна служба и Матица Српска организују једнодневни научни скуп који ће се одржати у крипти Спомен-храма Светога Саве на Врачару, 16. јануара 2024. године, са почетком у 10 часова
Рада Стијовић: Бадњи дан
Реч „бадњак“ је настала од придева „бадњи“, а он опет од глаголске именице „бадња“, односно, посредно, од глагола „бдети“. Дакле, „бадњак“ се везује за бдење уочи празника Христовог рођења
Рада Стијовић: Слово о језику – обрати бостан
У савременом српском облик „критикујући“ родитељи није правилан. За овакве облике је знао наш стари, предвуковски књижевни језик. Истиснули их Вук и његови следбеници, јер их није било у народним говорима
Један коментар на текст М. Грчевића: После усташа и комуниста на СПЦ кренули и заговорници праисторијског происхођења Срба
Измилели као даждевњаци из дубина Лепенског Вира, нови гониоци оптужују СПЦ за разна непочинства и негирају значај и улогу Немањића, пише коментатор „Лов на зечеве“
Mario Grčević: Jernej Kopitar kao strateg Karadžićeve književnojezične reforme
Kopitar je odlučio srpski književni jezik reformirati tako da mu prekine razvojni kontinuitet i da mu nametne hrvatski književnojezični tip. Time je htio prekinuti srpske veze s Rusijom i pravoslavne Srbe vezati uz katoličke Hrvate
Бранислав Брборић: Фонолошка графија и Вукова (орто)графија – размишљања о реформи и ћирилице и латинице
(Орто)графијском хомогенизацијом имали бисмо несумњиво повољније услове за језичко заједништво, које не би било језички унитаризам, писао Брборић 1987. године
Један коментар на текст М. Ђурковића: Вук створио азбуку са 31, а не са 30 слова
Објективна (научна) чињеница јесте да српски језик има бар 27 сугласника, 1 полугласник и 1 двогласник. Дакле, за вѣрно одражавање српског језика у писму, неопходна су бар 34 слова, пише коментатор „Гремлин“
Рада Стијовић: Језичко путовање Метохијом
Ни Гораждевац ни Србобран, као ни Дечани, не налазе се на Косову већ су смештени у, како се обично каже – питомој (по природним благодетима и лепоти) Метохији
Рајна Драгићевић: Српски језик у огледалу стварности
Основна линија поделе почива на оне који су за регулацију језичког стандарда и оне који су за потпуно одсуство контроле језичке стандардизације