Павелић шаље на терен свог „најпаметнијег човјека”, пуковника Вјекослава Сервација. И већ 1942. почиње „спиновање” покоља, суптилно, префригано и подмукло, које траје све до данас
НДХ
Милан Четник: Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу, иследнику „Фра Сотоне“
Аритметика јасеновачког убијања у коју се 1945. упустио иследник Југословенске армије саслушавајући Фра Сотону обезвређује данашње, оловно нумеричко сидро од сто хиљада жртава
Јован Мирић: Српска деца у НДХ
„Одмах затим дан касније 2. 4. 1942. убијена је код куће Љуба Бућан с њезино седморо дјеце… Истога дана у селу Гејковац побили су 6 жена и 8 дјеце…. троје мале дјеце нађени су скухани у котлу.“
Православље: Пјесма као свједок страдања
О збирци Јелене Ковачевић „Страдање“, Бања Лука, УГ „Јадовно 1941”, 2021.
Божо Ћоровић: O београдској премијери филма посвећеног херцеговачким јамама и жртвама НДХ
Претпостављам да знате шта је Херцеговина. Зарасле су и јаме. Говори се о стотињак јама, помиње се око 12 хиљада жртава, али то никада неће бити дефинитивно утврђено, каже аутор Небојша Колак
Јован Мирић: Извештаји усташа и усташица
Све сам то радио јер су и други то радили, сматрао сам да сам добар усташа зато што то чиним, рекао Фрањо Манце
Милорад Додик: Страдање Срба од хрватског усташког режима не може да буде опроштено
Хрвати су побили српски народ у Другом свјетском рату кроз усташки покрет и то никада не може да буде ни заборављено ни опроштено, изјавио српски члан Предсједништва БиХ
Јован Мирић: Судбина Мишка Козомаре
Кад су у зору у учионице упали усташе и почели да бију кога где дохвате, сви су се кајали: млађи што су слушали старије, старији што не послушаше млађе
Јован Мирић: Девојчица из Косиња
На цести поред њене куће одједном се створио један свет који више није био онај стари који је знала. Нагло се прометнуо у нешто друго, у неки зли и наопаки не-свет
Јован Мирић: Труднице и породиље у НДХ
У извештају др Стација вишој италијанској команди 1941. наводи се да је велики број људи убијен тврдим предметом, да је нађено неколико женских лешева са исеченим грудима, те неколико трудница распорених стомака и у стомацима деца зашивена жицом
Срђан Воларевић: Од Крајине до Украјине
Ми, Срби, имали смо ту част да огласимо да Други светски рат није завршен, и то на најнепосреднији начин: с оружјем у рукама
Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић
Никола Н. Живковић: Неколико речи о прецизној употреби појмова
Често се прогноза времена најављује речима: „На југу Србије очекује се лепо време. У Војводини промењиво, али и даље топло.“ А где је онда, господо метеоролози, север Србије?
Јован Мирић: Реченице леденице
Читајући описе усташких дела можемо се следити над оним што се чинило. Али можемо се следити и пред појединачним реченицама које су остале забележене
Писмо хрватских бискупа патријарху Порфирију: На основу чега сте прибројали светима децу из „прихватилишта“ у Јастребарском и Сиску
Ако се питањима збрињавања деце у прихватилиштима у Јастребарском и Сиску приступа некритички вређа се достојанство понајпре жртава, али и оних који чинили добра дела
Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се
Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац
Владан Вукосављевић: Територије данашње Хрватске и БиХ прогласити подручјем геноцида над Србима
Размишљам о иницијативи да Република Србија прогласи целу територију данашње Хрватске и БиХ ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку и да се обавеже на спровођење одређених активности с тим у вези
Душан Ј. Басташић: Зар је чињеница да се многа стратишта Срба данас налазе ван граница Србије и РС довољна за заборав?
Наш глас није у мјери у којој смо то очекивали допро до оних који би могли, када би то жељели, културу заборава замјенити културом сјећања и памћења
Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац
Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво
Александра Стефановић Мировић: Филм
Неко би направио сценографију. Неко би нас обукао у црнину. Неко би укључио црну расвету. Неко би снимио филмску музику од мртве тишине. Само не знам ко би тај филм гледао
Дајана Петровић: Јабука
А је ли Бога ти, је ли то због Риста / Који потури очи Своје и нос, и уши / Да их исјечеш, или је то због јабуке / Што сам је сам јео
ХАЗУ: Да би наставила евроинтеграције Србија треба да се одрекне „јасеновачког мита“
У документу Хрватске академије наука и уметности као услови помињу се одрицање од великосрпске пропаганде, промена односа према Алојзију Степинцу и питање границе на Дунаву
Јован Мирић: Усташка тактика на локалу
Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину
Александра Мирковић: Моја бака је сахранила сапун
То није сапун, / Погледај ове тачке, то су очи мога Ђорђа, / Звезде, исте твоје, а ово, ово је Павлов осмех, / Погледај косе Јеленине, дуге прсте Станине ─ / То су моја деца
Дејан Златић: Пребиловци
Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе?
Дајана Петровић: Анђели из Јастребарског
Ако икада постанемо људи / Не дај нам Боже да постанемo звери / Њихови покрови заударају на усирелу крв / Наши миомиришу на измет и урин / Гутамо очима крике ко млеко
Протојереј Жарко Гавриловић: Преговара се да се добије нека лепта од римокатолика, опет идемо Звери на поклоњење (2002)
На предавању у Смедереву крајем 2002. године протојереј др Жарко Гавриловић дотакао се и питања екуменизма и онога шта чека Православну цркву
Јован Мирић: Зашто су усташе певале пре и после клања Срба
Имају усташе више разлога да певају. Прво, обавили су посао. Друго, побивши Србе показали су да су бољи. Треће, похваљени су од својих духовника. Четврто, оверили су покатоличење и похрваћење својих очева и дедова
Усташки злочини и у Украјини: Сведочанство о Павелићевим легионарима који су уз Вермахт јуришали на Совјете
Усташки легионари први пут су у октобру 1941. упали у село Будинскаја. Овде, али и по другим местима, пљачкали су, силовали, док су их Немци, због суровости, хвалили „за храброст” код битке у Харкову
Милан Четник: Живот после НДХ
Велики број унесрећених који су преживели покољ компензовали су своју трауму упадајући у ирационалне просторе ума, у асоцијалност и изолацију, у свет магијских обреда и мистичних ритуала
Јелена Ковачевић: Чојство
Ножу се клањају, крвавим ножем се хвале. / Пред очи своје срце и бубреге ваде. / Ђавола на делу показују. Они хоће да владају. / Боже, видео сам Сатану у детету
Јован Мирић: Без коментара (четири слике из НДХ)
Не знају куд ће и шта ће са собом, без икога и без ичега, па моле Италијане да их приме: у ропство, или да их стрељају. Једно од то двоје биће за њих решење
Никола Н. Живковић: Неколико речи о српским страдањима
Срби су, премда биолошки и интелектуално осакаћени ратовима од 1912. до 1945, ипак оставили невероватно много записа о својим страдањима
Небојша Малић (РТ): Дракулић, Шарговац и Мотике – „Велика кланица“ Срба у Другом светском рату
Док су неки од кољача Дракулића, Шарговца и Мотика кажњени на крају рата, многи нису. Откривање пуног обима злочина Хрвата над Србима онемогућило би поновно успостављање Југославије након рата
Анђелко Анушић: О „Посланици“ Смиље Тишме заглувелим и занемелим у Скупштини Србије
Како тумачити горку чињеницу да ни из четвртог покушаја није у дневни ред Народне скупштине наше земље увршћена Резолуција о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској