НДХ

Јован Мирић: Канибализам у НДХ

У јесен 1942. из Загреба је стигло наређење да се обустави проливање крви, па се командант логора 3-ц (Јасеновац – Циглана) досетио: тај део логора био је лишен сваке хране. За неко време појавио се канибализам

Борба: Редни број смрти – списак 11 219 козарачке дјеце које су убиле усташе 1941–1945.

Најстарије дијете имало је само 14 година а већина дјеце је било од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку дјецу а геноцид се дешавао на простору читаве тадашње НДХ

Јован Мирић: Праштање

Док је трајао још један рат између Хрвата и Срба, наставило се проповедање праштања. Људи који су заступали идеју безусловног праштања редовно су били несклони да сами опросте неком блиском

Гидеон Грајф: Србољуб Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу

Србољуб Живановић се зарекао да ће увијек говорити у име оних који морају вјечно да ћуте, сматрајући да ће то помоћи и преживјелима и њиховим потомцима, рекао проф. Грајф на комеморативном скупу у САНУ

Јован Мирић: Пљачкање имовине Срба у НДХ

Однос хрватских власти у НДХ према имовини Срба и Јевреја свакако је део програма затирања ових народа. После покоља Срба по селима и засеоцима широм НДХ по правилу би уследила пљачка

Митар Радоњић: Брисање Јасеновца

Не може се оспорити податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина у логору Јасеновац, саопштен 1946. Међународном суду у Нирнбергу, који утврђује да је у Јасеновцу побијено 700.000 логораша

Јован Мирић: „Не брини, чика ће то полако“

Убијање српске деце није ни зверство ни дивљаштво, јер ни звери ни дивљаци нису такви. У објашњавању убијања деце не обраћамо се ни биологији ни изворима (ретке) индивидуалне патологије. Обраћамо се култури

Никола Маловић: Бока Которска и тежње Независне Државе Хрватске

Прије пуних 80 година имали смо озбиљан покушај Независне Државе Хрватске да окупира Боку Которску. У томе их је посебно осујетио један Заливљанин, Србин из Херцег Новог, Милош Јанковић

Бојан Јовановић: Хрватска створена на геноциду који су Хрвати извршили над Србима

У дописима Трећем рајху усташе су се хвалиле да су у Јасеновцу убиле милион и 400.000 Срба, али су нацистички обавештајци сматрали тај број нереалним и процењивали да се ради између 900.000 и милион жртава

Јован Пјешчић: Какву би методологију пописивања жртава користили српски непријатељи

Када не бих мислио добро свом, српском народу, ја бих „Поименични попис жртава Другог светског рата“ вероватно водио управо онако пасивно и незаинтересовано како га тренутно води Музеј жртава геноцида

О Србоциду хрватске државе 1941–1945: Представљена књига В. Умељића „Када мртва уста проговоре“

Тежиште завршног дела књиге лежи на забрињавајућем тренду порицања и саме чињенице геноцида над Србима у хрватској држави 1941–1945, који подржавају чак и актуелни „највиши српски ауторитети“ за то питање

Јован Мирић: Зашто су колоне Срба под надзором шаке усташа мирно ишле у смрт

Срби би разумевањем зло приближили себи, као да је разумевање и прихватање, а оно као да би значило саучесништво. Тиме српски народ држи зло даље од себе, чувајући своју веру у свет као добар и праведан

Душан Илић: Од чега ће зависити број Срба страдалих у Јасеновцу?

Они који подржавају експерте покушавају да нас убеде да је „краљ србоклања“ Петар Брзица за једну ноћ успео да закоље 1360 Срба, док су његове колеге за преосталих 1.336 дана Јасеновца заједно убиле око 44-50.000

Одржан протест „Стоп ревизији броја жртава геноцида у Јасеновцу“

Поред захтева за сазивање Ванредне седнице Скупштине, затражена смена и Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида, и епископа пакрачко-славонског Јована Ћулибрка, председника УО овог музеја

Дејан Ристић: Јасеновцем не смију да се баве дилетанти

Скупина „дилетаната” свесно злоупотребила израелског историчара др Гидеона Грајфа који се никада научно није бавио Југославијом, а понајмање страдањем Срба у Другом светском рату, каже директор Музеја жртава геноцида из Београда