У тренуцима кад многи у нас покушавају да Хрвате „растерете“ огромности усташког злочина, књига Жана Хусара „Југославија 1939–1944“ стиже у прави час
НДХ
Јелена Ковачевић: Погреб
Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе
Владимир Фролов: Обраћање папе Србима на велики римокатолички празник посвећен мртвима
Још само да се договори она ситница од позива српског патријарха за посету, па да се Београд окити гроздовима златнобелих застава, као нормална европска држава
Ања Филимонова: Амбасадор Русије у Загребу одао пошту организаторима етничког чишћења
Сви народи Балкана, без сумње, имају сад легитимно питање: да ли је поклон Туђману слагање и одобравање Руске Федерације са политиком геноцида над Србима
Александар Стевановић: Секира за зликовца Францетића
Петар Трбојевић је из старог карабина пуцао на Францетића и погодио га у оквир аутомата. Онда је са секиром у рукама на Францетића полетео Миле Трбојевић
Душан Басташић: Да се утврди Дан сећања на српске жртве
Време је да се прича о српским жртвама. Прошло је 50 година откако су наши очеви и дедови нешто учинили. Од ‘95. године ми нисмо учинили готово ништа и то ме брине, каже Басташић
НВО Хрватски светски конгрес тужио Дану Будисављевић због неистина у филму „Дневник Диане Будисављевић”
Редитељка је рекла да није упозната са пријавом, нити да ће на те тврдње да одговара, јер сматра да се Хрватски светски конгрес промовише нападом на њу
Душан Ј. Басташић: Професоре Латиновићу, зашто оспоравате Покољ?
Историчар Горан Латиновић је за Јадовно 1941. знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило?
Горан Латиновић: Кад се каже „Покољ“ – ништа није речено
Покољ није исто што и геноцид. Покољ може бити над људима и над животињама, може бити изненада, у бијесу, без претходне идеолошке припреме коју геноцид подразумијева, каже проф. Латиновић
Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома
Покољ Срба у Јајцу и Језеру
Миодраг Линта: Данашња Хрватска насљедник геноцидне НДХ
Линта истиче да у Хрватској не постоји никаква спремност да хрватски народ призна да је над српским народом извршен геноцид у НДХ
Ранка Савић: Страдале од усташа нема ко да преброји
Посебно памтим ону причу како су усташе поступале са ромском децом од десетак година. Давали би им ножеве којима би се они убадали до смрти, док би усташе уживале у њиховој борби
Милош Ковић: Ваља нам служити истини, а не окупаторима
За разлику од Јевреја и Јермена, ми у сопственој земљи дозвољавамо порицање геноцида над српским народом, рекао проф. Ковић
Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”
Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу
Душан Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ
Да ли је могуће да госпођа Наташа Матаушић није знала да су на простору Загребачког збора логорисани, мучени и пребијани и многобројни Срби
Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“
Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године
Надежда Винавер: Јасеновачко зашто
У тоj опседнутости за апсолутном слободом да убиjаjу колико хоће и да уживаjу у томе колико хоће, усташе су дошле до стварне духовне дегенерациjе, до ступња махнитости
Душан Ј. Басташић: Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ
Ако урадимо пресјек историографских ставова и интерпретација хрватских историчара за Србе кључних питања видјећемо да је он истовјетан код готово свих њих
Јован Мирић: Вукашин из Клепаца
Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?
Миомир Гарашанин: Пакао јасеновачког логора
Геноцид над припадницима српског народа, као и јеврејског и ромског, имао је обележја верског (крсташког), расистичког и политичког масовног злочина спровођеног над недужним људима
У Аустралији представљена књига Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана ”
Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова
Јован Мирић: Праштање
Док је трајао још један рат између Хрвата и Срба, наставило се проповедање праштања. Људи који су заступали идеју безусловног праштања редовно су били несклони да сами опросте неком блиском
Јелена Ковачевић: Блажени су жедни (логор Слано на Пагу)
Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо
Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте
Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење
Svetislav Basara: Bulažnjenja o basnoslovnom broju žrtava ustaških pokolja
Brojka Srba izginulih od srpske ruke u dinastičkim, stranačkim, ratnim i poratnim streljanjima i klanjima nepoznata je ali me uopšte ne bi začudilo da je veća od brojke Srba stradalih u Jasenovcu
Стево Лапчевић: Лазар Рашовић, бранич српске националне идеје у Срему
Намера ми је била да износећи оно што је најбриљантније у нашој прошлости, дам потстрека нашем млађем покољењу за борбу, писао је Лазар Рашовић
Милутин Станчић: „Преписани“ злочини Пребиловци – Долгаец
Те кобне 1915. када су нестала читава села у прилепском крају, када су локални Бугараши поклали нејач, жене и децу, чак и нерођену
Јован Маркуш: Фалсификати у служби разарања бића Црне Горе
Није тешко закључити да не мали број данашњих наводних антифашиста у ствари спроводи фашистички програм који је био актуелан током Другог свјетског рата
Пребиловци: Помен за 850 звјерски убијених Срба
Ово мјесто постало је цвијет живота, ове кости постале су не само голгота, него и мјесто васкрсења и живота, рекао владика Григорије
Владимир Сужњевић: Стрељање Срба најавило масакр у глинској цркви
Прве жртве у Глини пале су већ 10. маја, када су одвели 500 мушких глава, од 16 година до стараца, искључиво глинских Срба, каже Владимир Сужњевић
Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију
Више од 1.600 цивилних жртава, од тек рођених, до старих и немоћних, нестало је тих дана око Огњене Марије
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Никола Басара: Исконско зло – покољ деце у Машвини
Терен на овом пропланку покривен jе зеленом травом на коjоj jе лежало 20 дjеце. Од ових 20 дjеце 10 jе женских, а 10 мушкараца
Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду
Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла