Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу
НДХ
Душан Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ
Да ли је могуће да госпођа Наташа Матаушић није знала да су на простору Загребачког збора логорисани, мучени и пребијани и многобројни Срби
Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“
Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године
Надежда Винавер: Јасеновачко зашто
У тоj опседнутости за апсолутном слободом да убиjаjу колико хоће и да уживаjу у томе колико хоће, усташе су дошле до стварне духовне дегенерациjе, до ступња махнитости
Душан Ј. Басташић: Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ
Ако урадимо пресјек историографских ставова и интерпретација хрватских историчара за Србе кључних питања видјећемо да је он истовјетан код готово свих њих
Јован Мирић: Вукашин из Клепаца
Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?
Миомир Гарашанин: Пакао јасеновачког логора
Геноцид над припадницима српског народа, као и јеврејског и ромског, имао је обележја верског (крсташког), расистичког и политичког масовног злочина спровођеног над недужним људима
У Аустралији представљена књига Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана ”
Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова
Јован Мирић: Праштање
Док је трајао још један рат између Хрвата и Срба, наставило се проповедање праштања. Људи који су заступали идеју безусловног праштања редовно су били несклони да сами опросте неком блиском
Јелена Ковачевић: Блажени су жедни (логор Слано на Пагу)
Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо
Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте
Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење
Svetislav Basara: Bulažnjenja o basnoslovnom broju žrtava ustaških pokolja
Brojka Srba izginulih od srpske ruke u dinastičkim, stranačkim, ratnim i poratnim streljanjima i klanjima nepoznata je ali me uopšte ne bi začudilo da je veća od brojke Srba stradalih u Jasenovcu
Стево Лапчевић: Лазар Рашовић, бранич српске националне идеје у Срему
Намера ми је била да износећи оно што је најбриљантније у нашој прошлости, дам потстрека нашем млађем покољењу за борбу, писао је Лазар Рашовић
Милутин Станчић: „Преписани“ злочини Пребиловци – Долгаец
Те кобне 1915. када су нестала читава села у прилепском крају, када су локални Бугараши поклали нејач, жене и децу, чак и нерођену
Јован Маркуш: Фалсификати у служби разарања бића Црне Горе
Није тешко закључити да не мали број данашњих наводних антифашиста у ствари спроводи фашистички програм који је био актуелан током Другог свјетског рата
Пребиловци: Помен за 850 звјерски убијених Срба
Ово мјесто постало је цвијет живота, ове кости постале су не само голгота, него и мјесто васкрсења и живота, рекао владика Григорије
Владимир Сужњевић: Стрељање Срба најавило масакр у глинској цркви
Прве жртве у Глини пале су већ 10. маја, када су одвели 500 мушких глава, од 16 година до стараца, искључиво глинских Срба, каже Владимир Сужњевић
Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију
Више од 1.600 цивилних жртава, од тек рођених, до старих и немоћних, нестало је тих дана око Огњене Марије
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Никола Басара: Исконско зло – покољ деце у Машвини
Терен на овом пропланку покривен jе зеленом травом на коjоj jе лежало 20 дjеце. Од ових 20 дjеце 10 jе женских, а 10 мушкараца
Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду
Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла
Зафрановићев филм „Дјеца Козаре“ добио новац за снимање
Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата
Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или O броју страдалих Срба у Јасеновцу
Јасеновачки великомученици, нажалост, препуштени су забораву, а за разарање културе сећања највећу могућу одговорност сносе српске интелектуалне елите
Маске са усташким поздравом продају се у центру Загреба
У асортиману продавнице су још мајице „дизајниране поводом обележавања 75. годишњице блајбуршке трагедије“ и црне заставе ХОС-а са свим обележјима
Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.
Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“
Вељко Ђурић Мишина: Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској
Влада Милана Недића и српски Црвени крст успели да добију сагласност од представника немачке окупационе управе у Београду да средином марта 1942. превезу 565 српских малишана до Швајцарске
Јелена Ковачевић: Свештеникова молитва
Са Тобом из смрти у бесмртност идем, из времена у вечност. / И молим се, Господе, отвори им очи да те виде када те ја не показах
Љубиша Шулаја: Страдалници наш најбољи путоказ
Сремци су своју историју омеђили манастирима. Њих су зидали деспоти, светитељи, и усташе су знале да ће, докле год су ти манастири живи, бити жив и српски идентитет
Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице
Нарочито је важно истаћи пример страдања шишатовачког игумана Светог Рафаила Момчиловића и лежимирских мученика, страдалих у Цркви и Порти од стране усташа
Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (II)
У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу избројати жртве. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће
Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (I)
Ревизионисти покушавају већ више од тридесет година да изнесу процене броја жртава у логору Јасеновац и уопште у Југославији 1941–1945. које су мање од стварних
Србољуб Живановић: Поводом полемике В. Ђ. Мишине и С. Антонића
Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени
Александар Недић: Пет година без одговора власти на захтев за обележје убијеним Србима у Јасеновцу
Oбележје овим убијеним људима треба да постави држава Србија, а не нека НВО или СЛС
Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини
Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“