Први витез међу витезовима, легендарни војник и херојски краљ, како је описиван, страдао је од руку бугарског плаћеног убице, а атентат су организовале хрватске усташе
НДХ
Слађана Илић: Свест о најстрашнијем злочину у „Страдању“ Ј. Ковачевић
О најстрашнијем злочину у историји човечанства требало би да о томе стално и изнова читамо, а можемо почети с књигом „Страдање“ веома младе Јелене Ковачевић
Стефан Каргановић: Дубравка Стојановић и наставак oтужне игранке о Јасеновцу
Какве би криминолошке или форензичке доказе госпођа Стојановић могла да истакне у прилог бројке од „око 100.000“ жртава у Јасеновцу о којој говори
Дубравка Стојановић: У Јасеновцу страдало око 100.000 Срба – коме је то мало нека додаје!
Протестно писмо јавних личности којим се тражи престанак лицитирања броја жртава Јасеновца је злоупотреба историје у политичке сврхе, сматра Дубравка Стојановић
Драган Цветковић: Током 44 месеца постојања Јасеноваца убијено између 122.279 и 130.120 особа
Да сада је Музеј жртава геноцида поименично утврдио број од око 660.000 страдалих са територије Југославије, од којих је око 89.000 изгубило живот у Јасеновцу, каже саветник Музеја
Смиља Аврамов: Геноцида над Србима нема у читанкама (2010)
Енглеска служба МI6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу „боље гроб него роб“, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини
Дневник бугарског ратног премијера: Павелић признао убиство 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942.
Из Дневника бугарског премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба
Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
Не можемо кривити друге за властита нечињења. На Србији и Српској је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995.
Институт Арчибалд Рајс: Растућа плима подилажења фалсификаторским хрватским тезама у српским круговима
Ово је задњи тренутак да се спречи суноврат историјске свести у српском народу, а пре свега међу млађим поколењима
Драган Крстић: Два сведочења о геноциду над Србима
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушао да му својом прљавом руком зачепи уста
Владимир Димитријевић: Лицитација бројем жртава Јасеновца мора да престане
Дејан Ристић и Иво Голдштајн у „антиревизионистичкој борби“ – критикујући „Џерузалем пост“ – хоће да нас убеде да је Јасеновац уморио вишеструко мање људи него што је то званично утврђено
Горан М. Јанићијевић: Поводом упокојења у Господу Боје Лалић
Са одласком Боје Лалић завршила се и једна епоха али то није крај уколико се прате „знаци времена“ и светле смернице божанских откривења
Милан Ружић: Ноћас звале су ме јаме
Ноћас звале су ме јаме, уста сам им запушио тамјаном и очи ослепео свећама. Сад сви полако, свако у своју јаму. Док је јама, биће и Срба што над њима, то у њима
Тања Тулековић: Само у Доњој Градини убијено 366.000 логораша, а у систему Јасеновца 700.000
Директор Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ каже да су истраживања вршена у Доњој Градини дала информацију о броју убијених, полу, старости, структури становништва
Карлхајнц Дешнер: Фашисти и нацисти о усташким злочинима
Феликс Бенцлер, немачки посланик у Београду, јавља 16. септембра 1942. да су, од оснивања НДХ до данашњег дана, прогонства несумњиво коштала живота више стотина хиљада Срба
Стефан Радојковић: Према подацима Музеја жртава геноцида у Јасеновцу убијено најмање 90.000
Говорећи о спорном тексту у „Џерузалем посту”, Радојковић рекао да је највећи део уредника био на годишњем одмору па су млађи људи преузели вођење листа и понели се површно
Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)
Пошто су усташе убили 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону Дража Михаиловић
Слободан Чикарић: Двадесети век – столеће геноцида
У другој деценији 21. века Америка и НАТО бацили су на Балкан (Србија, БиХ, ЦГ) неколико десетина тона осиромашеног уранијума, чиме је почињен геноцид sui generis
Владимир Путјатин: „Последњи Србин у Хрватској“
Према попису из 1910. на територији Хрватске било је око 650.000 православних Срба, а на територији Далмације око 105.000. Према последњим подацима са пописа, у данашњој Хрватској остало 186.633 Срба
Дејан Ристић: Аутор текста у „Џерузалем посту“ Давид Голдман не постоји
На питање ко је наручио такав текст, историчар и в. д. директора Музеја жртава геноцида каже да све вуче ка десничарским круговима у Хрватској, окупљеним око ревизионистичких удружења
Владан Вукосављевић: Острашћени чланак „Џерузалем поста” послужио домаћим ревизионистима за прање образа
Непознати екстремиста из другог народа број српских жртава минимизује до апсурда, а врли српски ревизионисти за само осам до десет пута
Председник Србије предложио да преживели српски мученик из Глине добије улицу у Београду
Вучић сматра да бисмо именовањем улице по том мученику и хероју у нашем главном граду исправили вишедеценијску бесрамну грешку заборава
Београд: Изложба поводом осамдесете годишњице масакра у Пребиловцима
Током августа 1941. године, Пребиловчани су убијени на више од 40 стратишта. Уништене су 52 српске породице и угашено 36 огњишта. Од више од хиљаду предратних становника Пребиловаца, остало је 172
Политика: Сећање на осам деценија од покоља у глинској цркви
У ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа, у два наврата усташе су у Цркви Рођења Пресвете Богородице убиле више стотина мештана околних села
Будимир Алексић: Секула Дрљевић, утемељивач црногорског антисемитизма
Мање је познато да је Секула Дрљевић био антисемита и да је у својим текстовима величао нацистичку идеологију, посебно њену антијеврејску компоненту
Никола Пилиповић: Истина о хрватској борби против нацизма
Вољом Тита 27. јул проглашен за заједнички Дан устанка Хрватске и БиХ, што је било не само увреда за српске жртве, већ и очигледна противречност, јер тада је постојала само НДХ и устанак је био само против ње
Откриће у војном архиву у Москви: Нацистички агенти плаћали Степинца
По изјави заробљеног SS мајорa, Степинац је 1941. за 270.000 рајхсмарака омогућио агенту немачке Тајне државне полиције да дође до папе Пија Дванаестог, зближи се са њим и утиче на одлуке Свете столице
Светозар Ђанић – Србин који је играо фудбал за НДХ, а усташе га убиле после три дана
Оно што данас знамо о Ђанићу, јесте да је рођен у Сремској Митровици 1917. године. Био је одличан фудбалер који је поникао у СК Славији из Новог Сада, а потом са 17 година прешао у редове Војводине
Васиљ Јововић: Поводом 80. година од подизања устанка у гатачком крају
Бесједа на дан општине Гацко – поводом 80. година од подизања устанка у гатачком крају у селу Брљево, Гацко 6. јун 2021
Желидраг Никчевић: Шаховница на Цетињу или Тек толико да се зна!
Ево неколико извода из књиге коју управо лекторишем – са италијанским свједочанствима о хрватским савезницима
Кнут Фловик Турасен: „Крвави пут“ уз песму, Ђурђевдан, право у Норвешку смрт
Нацисти су ову операцију назвали операција „Викинг“, сви Срби који су насилно доведени у Норвешку тада су у ствари послати у смрт
Дејан Булатовић: Страдање или Песме које трпе бол
Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Београд–Бања Лука, 2021.
Вељко Ђурић Мишина: Према изјавама сведока у Јасеновцу између 98.000 и 208.000 жртава
Игра бројева је погодан политички моменат за манипулацију међународним односима, али и психом народа, рекао бивши директор Музеја жртава геноцида
Политика: Страдање Срба осведочено у стиховима Јелене Ковачевић
Геноцид над нашим народом у Независној Држави Хрватској (1941-1945) Јелена Ковачевић приказала је у 41 песми, а њих тридесетак је документовала изводима из историјске литературе и архивске грађе
Пребиловци: Преживео сваки десети Србин
Ацо Драгићевић истиче да читаоци из књиге „Угашена огњишта“ могу да добију комплетну слику о страдању у Пребиловцима
Зоран Шапоњић: Стари Брод – девојке пред усташама скакале у ледену реку не чекајући каму
Опростите нам ви, који сте овдје страдали а 66 година смо ћутали о вама, стоји урезано на споменику