А поглавник препун миља / верне слуге благосиља / и колајне златне даје / за те очи што се сјаје, / тужне очи српске раје
Анте Павелић (Извор: ИН4С)
Очи, очи небројене,
Врхом ножа ископане
са живога српског лика,
стоје корпе вршно пуне
насред стола поглавника.
Светим миром светле оне
ко скинуте са иконе
са ликова мученика,
и у сваком томе оку
још пламичак један тиња
ко олтарски зрак светиња
и тражи свог осветника.
А поглавник препун миља
верне слуге благосиља
и колајне златне даје
за те очи што се сјаје,
тужне очи српске раје.
И над корпом сјајном сваком
ко над српском дугом раком
с песмом гласном чаше звече
оних што се крсте шаком
и на свакој миси клече.
Старчевић их злу учио
и крст фратра предводио….
Преузето из; „СРПСКА СЛОГА”, ВЕСНИК СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ Ц.Ш.О. „СВЕТИ САВА” – ЈОХАНЕСБУРГ, Ј.А. „THE SERBIAN UNITY” – BULLETIN OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH, JHB, S. A., Година II, 27. МАРТ 1970. ГОДИНЕ, Број 2, странa 63, EDITOR: STEVAN NICIFOROVIC, P. C. BOX 10287, JOHANNESBURG, SOUTE AFRICA
За Стање ствари приредио: Никола Милованчев
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар