НДХ

Јован Мирић: Призори из НДХ

Нарочито се заузимао Мата Михалић из Ковачевца да се тај народ сав покоље рекавши да ако се тај народ пусти да се он одриче да буде Хрват, изјавиo сведок Јосип Коледић

Горан Милорадовић: Револуција и култура у Југославији 1944-1947. године

Победом комуниста у Југославији хрватска културна елита се избавила одговорности за недела НДХ. На пољу културе се промена центра моћи у Југославији може јасније видети и лакше доказати него било где другде

Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ

После геноцида над Јеврејима, Јеврејски логор „Земун“ је укинут, а од маја 1942. на истом месту успостављен је „Прихватни логор Земун“, у који су довођени људи највише са подручја НДХ, али и из Србије, у највећем броју Срби

Јован Мирић: Вукашин из Клепаца

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?

Јован Мирић: Траума Николе Б.

Веровање тадашњих Срба да је свет добар, праведан и смислен – и да мора бити такав – било је угрожено тиме што им је, „ни кривим ни дужним“, нанета тежа повреда; настала је крупна неравнотежа у њиховој вери

Усвојена Прва београдска резолуција о геноциду у НДХ

Резолуција је усвојена минулог викенда, на крају дводневне Међународне научне конференције о Јасеновцу и геноциду у НДХ „Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи” у Београду

Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце

Списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца, изјавио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије

Јован Мирић: Живот у туђим рукама

Током похода Францетићеве „Црне легије“ 1942. у околини Сребренице убијена су и два муслимана, Мехић Суљо и Мехић Ибро. „Њих су усташе убили јер су носили српске шајкаче на глави па су мислили да су то Срби…“

Јован Мирић: Извори ужаса

Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ

Бранко Ђурица: Живот са тајном

Показало се да Католичка црква и мимо свих судских и политичких ревизија и рехабилитација и даље води рачун о бројном стању свога стада и упорно чувајући и књиге са списковима насилно покатоличених

Јован Мирић: Душан Бастаја, својим речима

Дошао је на мене ред. Устанем и кажем: „Друже судија, ево овако је узео пиштољ и пуцао у моје“. Извадио сам из футроле свога гарова и сасуо у усташу убицу свих осам метака

Јован Мирић: Мртво коло на пропланку

Бирали су најмлађу децу зато што су деца, најближа српском семену, правој мети нове хрватске државе. Ишчупати српско семе, као коров, из хрватске баште, то је био декларисани циљ те државе