У убијању и клању Срба учествовао је целокупан државни апарат НДХ и знатан део Хрвата: од правних институција, полиције, војске, римокатоличке цркве, па до, наравно и усташа, пише „Никола Жумберчанин“
НДХ
Срђан Воларевић: Лора
Шта мислиш, како је мени, жељном слободе, љубави и живота, да сапет твојим постојањем, гледам те ту, још увек сасвим правог и усправљеног преда мном?
Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Од 1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново
Милорад Додик: У НДХ убијено 74.642 деце – колико год било хришћански опростити, децу је немогуће опростити
У Приједору, у организацији Одбора Владе РС за неговање традиције ослободилачких ратова, обележен Дан сећања на децу убијену и уморену у НДХ
Јован Мирић: Призори из НДХ
Нарочито се заузимао Мата Михалић из Ковачевца да се тај народ сав покоље рекавши да ако се тај народ пусти да се он одриче да буде Хрват, изјавиo сведок Јосип Коледић
Београдски синдикат и Павлина Радовановић објавили спот о геноциду над Србима у НДХ
Текст песме бави се једном од најважнијих тема српског народа, односно геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и посебно Јасеновцем, каже Феђа Димовић
Горан Милорадовић: Револуција и култура у Југославији 1944-1947. године
Победом комуниста у Југославији хрватска културна елита се избавила одговорности за недела НДХ. На пољу културе се промена центра моћи у Југославији може јасније видети и лакше доказати него било где другде
Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ
После геноцида над Јеврејима, Јеврејски логор „Земун“ је укинут, а од маја 1942. на истом месту успостављен је „Прихватни логор Земун“, у који су довођени људи највише са подручја НДХ, али и из Србије, у највећем броју Срби
Јован Мирић: Вукашин из Клепаца
Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?
Jovan Bajford: Verujem da Dodik zna da u Jasenovcu nije moglo stradati 700.000 ljudi
Nema ozbiljnog istoričara koji tvrdi da je u Jasenovcu stradalo 700.000 ljudi. Demografske studije, popisi žrtava i druga istraživanja ukazuju na to da je broj stradalih između 80.000 i 100.000, neke procene idu i do 130.00, kaže Bajford
Јован Мирић: Траума Николе Б.
Веровање тадашњих Срба да је свет добар, праведан и смислен – и да мора бити такав – било је угрожено тиме што им је, „ни кривим ни дужним“, нанета тежа повреда; настала је крупна неравнотежа у њиховој вери
Василије Крестић: Што пре подићи „српски Јад Вашем“, меморијални центар посвећен жртвама геноцида
Срби морају да буду спремни да се бране од неког новог геноцида, или новог „Бљеска“ или „Олује“. А најбоље се могу спремити ако добро проуче све компоненте хрватске геноцидне политике
Усвојена Прва београдска резолуција о геноциду у НДХ
Резолуција је усвојена минулог викенда, на крају дводневне Међународне научне конференције о Јасеновцу и геноциду у НДХ „Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи” у Београду
Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце
Списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца, изјавио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић
Округли сто поводом књиге „Усташка зверства, зборник докумената 1941–1942“
Зборник је приредио Милан Кољанин, виши научни сарадник (у пензији) Института за савремену историју
Вељко Ђурић Мишина: Улога немачких официра и представништва немачког Црвеног крста у Србији 1941–1944. у спасавању српског народа из НДХ
Документација о важној улози Немаца није смела да допре до историчара јер би она довела до промене одређених стереотипа о личностима и догађајима ратне историје
Дејан Новаковић: Порекло идеје о уништењу Срба
Послератна истраживања говоре о 750.000 страдалих само у Јасеновцу, па је извесно је да се ради о више од милион људи убијених у НДХ
Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ
Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије
Гојко Рончевић Мраовић, најстарије преживело дете из Јастребарског: Aлојзије Степинац је надбискуп геноцида
Из непосредног, личног искуства тврдим да је квислиншкој нацистичкој, усташкој НДХ идеолошки „духовни стуб“ и творац хрватског клеронацизма био надбискуп геноцида, усташки викар Алојзије Степинац
Зорица Никитовић: Ђердан од мерџана (поводом годишњице страдања Срба од усташа у Старом Броду 1942)
Двадесети вијек српску земљу навиклу да кости премеће у мошти покрио је тамом и црнилом, крвљу и црвенилом, а Небо овјенчао славом и новим ђерданимa од мерџана
Јован Мирић: Живот у туђим рукама
Током похода Францетићеве „Црне легије“ 1942. у околини Сребренице убијена су и два муслимана, Мехић Суљо и Мехић Ибро. „Њих су усташе убили јер су носили српске шајкаче на глави па су мислили да су то Срби…“
Милан Четник: Немачког историчара који тврди да у НДХ није било геноцида над Србима угошћавају српски историчари, свештеници и државни службеници
У НДХ јесте било геноцида над Јеврејима (холокауст) и Ромима (порајмос), али се није десио србоцид. У тој клаоници и умираоници над Србима је извршено другоразредно „масовно насиље“, тврди др Александер Корб
Василије Крестић: Косово је под окупацијом, нема потребе да се измишљају нови термини
Украјинци иду истим путем којим су ишле усташе Анте Павелића, изјавио академик Крестић за руску Федералну агенцију новости
Јован Мирић: Извори ужаса
Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ
Јован Мирић: Сребреница јуна 1943. године
Примери технологије покоља Срба у НДХ на територији Сребренице у Другом светском рату
Жељко Кресојевић: Један коментар на „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“
Кресојевић Нинка Милка (1937) је посвојена, преживјела рат. А Кресојевић Нинка Даница (1931) је умрла у логору Јастребарско, августа 1942, пише Жељко Кресојевић на „Стању ствари“
Јован Мирић: Усташки начини мучења и убијања
Усташких начина убијања Срба било је знатно више од педесет и седам, колико је забележио Гидеон Грајф
Свети исповједник Доситеј (1878–1945), епископ нишки и митрополит загребачки
Од тешких мучења која је претрпео првих дана оснивања НДХ никада се није опоравио. Упокојио се 1945, у манастиру Ваведење у Београду, гдје је и сахрањен
Јован Мирић: „А шта се може…“
И после одбијања милиције у Оточцу да оптуже усташу који је побио све рођаке и комшије Стеве Бракуса, Стево каже: „А шта можемо, можда је то и боље“
Јован Мирић: Град и село у НДХ
У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи?
Бранко Ђурица: Живот са тајном
Показало се да Католичка црква и мимо свих судских и политичких ревизија и рехабилитација и даље води рачун о бројном стању свога стада и упорно чувајући и књиге са списковима насилно покатоличених
Јован Мирић: Душан Бастаја, својим речима
Дошао је на мене ред. Устанем и кажем: „Друже судија, ево овако је узео пиштољ и пуцао у моје“. Извадио сам из футроле свога гарова и сасуо у усташу убицу свих осам метака
Јован Мирић: Јасеновачки лексикон
Сиц – кавез од бодљикаве жице уроњен у воду и блато. Логораш у сицу није могао ни да устане ни да седне, ни да легне ни да клечи, могао је само да чучи
Александар Лазић: „Страдање“ или Удео чуда и труда
Неизговорена реч на неодржаној промоцији збирке Јелене Ковачевић „Страдање“
Јован Мирић: Мртво коло на пропланку
Бирали су најмлађу децу зато што су деца, најближа српском семену, правој мети нове хрватске државе. Ишчупати српско семе, као коров, из хрватске баште, то је био декларисани циљ те државе