Резолуција је усвојена минулог викенда, на крају дводневне Међународне научне конференције о Јасеновцу и геноциду у НДХ „Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи” у Београду

Бари Литучи и Џон Боснић на конференцији за медије (Фото: Медија центар)

Осуђује се сваки покушај рехабилитације ратног хрватског надбискупа Алојзија Степинца, а потребно је истражити у целини улогу католичког свештенства у Холокаусту. Иницира се да 22. април у целом свету буде проглашен и признат као Међународни дан сећања на Јасеновац. Најоштрије се осуђује инструментализација, релативизација, а пре свега минимизирање броја жртава геноцида у Јасеновцу и НДХ. Ово су три од укупно шест закључака Прве београдске резолуције о геноциду фашистичко-усташке Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима 1941-1945. Резолуција је усвојена минулог викенда, на крају дводневне Међународне научне конференције о Јасеновцу и геноциду у НДХ „Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи” у Београду.

Председавајући конференције је оснивач и извршни директор Института за истраживање Јасеновца (ЈРИ) из Њујорка проф. Бари Литучи, који је јуче на конференцији за новинаре рекао да очекује да ова резолуција буде главна основа за будућа питања о геноциду на подручју НДХ и да је циљ да се још више промовишу истраживања и њени злочини током Другог светског рата. Истакао је да ЈРИ делује независно од државних и других институција, односно да делује као невладина организација.

„Ми то радимо зато што добро знамо да владе, друге институције и друге организације нису успешно обавиле свој посао како би на видело изашла цела истина о Јасеновцу”, поручио је Литучи, који је у Медија центру, заједно са новинаром Џоном Боснићем, говорио о циљевима и дометима управо одржане научне конференције.

Навео је да ЈРИ ради на специфичан начин зато што има противнике у Хрватској који су онемогућили да информације изађу у јавност. „Они који се противе томе да информације изађу у јавност или су негирали или нису пренели сведочанства преживелих логораша из Јасеновца и других логора у Хрватској”, истакао је Литучи и додао да је у суштини створена сасвим нова прича што је, како је рекао, бајка о том историјском периоду.

Посебан вид пропаганде, како је рекао, јесте да у сваком случају када треба да се констатује да су Срби били убијани, констатује се да су то били Југословени и ниједан Србин не може да докаже, како је рекао, да је то етничко чишћење. „Потребно је да се ове информације преносе, то је веома важно, посебно што се тиче политичке и друштвене ситуације у овом региону”, прецизирао је директор ЈРИ.

Институт Арчибалд Рајс: Систематско умањивање српских жртава – коцкице најзад дошле на своје место

Према његовим речима, неке од организација у свету које се баве Холокаустом не обављају добро овај посао зато што су под контролом влада које их финансирају. То значи, како је рекао, да ће, ако се од њих захтева да не помињу Јасеновац, онда неће бити ни говора о Јасеновцу.

Подсетивши да је у Вашингтону деведесетих година прошлог века, током рата у региону, отворен Музеј Холокауста, Литучи је навео да се у њему налазе мапе свих места на којима се десио Холокауст у Европи, али да ни на једној од њих није видео да је био обележен неки од логора који су постојали у Југославији. „Није било говора о геноциду који се десио током Другог светског рата у бившој Југославији”, прецизирао је професор. Подсетио је да је бивши председник САД Бил Клинтон на отварање тог музеја позвао хрватског лидера Фрању Туђмана, али не и представнике Срба, као ни Рома. Навео је да су Јевреји из бивше Југославије бојкотовали отварање овог музеја.

„Када причамо о Холокаусту, ми видимо и геноцид у периоду од 1941. до 1945. године у Хрватској, а најбројније жртве били су Срби”, казао је Литучи и додао да је Туђман аутор књиге у којој је минимализован Холокауст. Професор Литучи је професор историје и политичких наука на Бруклин колеџу, мајка му је Српкиња Зора Дамњановић, блиска сарадница академика Владимира Дедијера, а отац амерички Јеврејин. Литучи је алумниста Пен универзитета из Пенсилваније, на којем су се школовали, између осталих, Ноам Чомски, Илон Маск, Доналд Трамп.

Потписници и преживела деца логораши

Потписници Прве београдске резолуције о геноциду у НДХ су људи који су као деца преживели заточеништво у логорима ендехазије: Гојко Рончевић Мраовић, оснивач и директор Института „Диана Будисављевић”, Пајо Вукмир, Душан Јеринић, Марија Бараћ, као и бројни панелисти. Конференција у Београду привукла је историчаре и истраживаче из осам земаља, укључујући др Гидеона Грајфа (Израел), др Рорија Јеоманса (Велика Британија), др Јелену Гускову (Русија), др Улриха Шнајдера (Немачка), др Нормана Марковића (САД).

Мина Ћурчић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 4. 2023)

Погледајте још

Categories: Вести над вестима

Tags: НДХ, геноцид над Србима у НДХ