Јасеновац је био најсвирепији и најмонструознији логор. И тај и други логори у Хрватској створени су из геноцидне мржње према Србима, а затим и према Јеврејима и Циганима-Ромима, али не без знања Немаца и Италијана

Свети новомученици јасеновачки

Тропар, глас 8.

Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!

УСТАШКО ПРОСЛАВЉАЊЕ БАДЊАКА

Један преживели сведок изјављује: „У зиму 1941/42. године непрекидно су вршена масовна убиства. На католички бадњак, 24. XII 1944. дотерали су усташе у Јасеновац око 500 српских сељака из околине. Љубо Милош, Матковић Ивица и Матијевић Јосо одлучили су да побију читаву ову групу невиних људи, и да тако „прославе бадњак – Божић“.

КРЕМАТОРИЈУМ

У фебруару 1942. године завршен је, по нацрту инжењера „Хинка Пићили“, крематоријум за спаљивање људи. Тај усташки официр „допуковник“, пре него што је пустио у рад крематоријум, побио је све мајсторе и градитеље који су радили на изградњи тог крематоријума, и прво је њих спалио, а онда је почео спаљивање и осталих. Према извесним индицијама за три месеца у том крематоријуму спаљено је око 15.000 логораша, претежно жена и деце. Та пећ циглане, звана „Рингоф“, преуређена за крематоријум била је доступна и проходна све до 1950. године.

ДРУГА СТРАТИШТА И БРОЈ ЖРТАВА

Ако је само у Логорима Јасеновца уништено у мукама 700.000 људских живота, колико их је онда укупно страдало, ако се узму у обзир други логори и стратишта као на пример: Земунско сајмиште, Госпић, Глинска црква, многа села, цркве и манастири по Хрватској, Босни и Херцеговини. Па онда многобројне јаме Голубњаче, Велебитске јаме, Јадовна јама, између Ливна и Грахова, Херцеговачке јаме Бања Лука – Дракулић и друге, има их на десетине. Ако само провизорно бацимо поглед на та стратишта, одмах се показују међу жртвама пет најугледнијих српских владика-мученика, на стотине српских свештеника и монаха на десетине, а српског народа најмање још за две трећине јасеновачких жртава. И то су нам учинили браћа наша по хришћанском имену и вери – Хрвати.

Корићка јама у Херцеговини (Архивска фотографија)

Ако се тим српским жртвама додају и жртве поштених Хрвата, који се нису слагали са усташким режимом, па ако се додају и жртве Рома и Јеврејског народа – без икаквог претеривања показује се цифра високо изнад једног милиона.

ГЛАВНИ ЗЛОЧИНЦИ И КОЉАЧИ, који су се такмичили у најсвирепијим злочинима и клању логораша, и који су предводили групу усташа причешћених српском крвљу и увежбаних у клању и убијању логораша на разне начине, јесу, поред поглавника Павелића и Андрије Артуковића, главнокомандујући злогласни кољаш Вјекослав Макс Лубурић, Љубо Милош, фратар Мирослав Филиповић Мајсторовић звани Сотона, Анте Шарац, Ивица Бркљачић, Динко Шакић, инжењер Хинко Пићили, Ивица Матковић, Мирко Павловић, Јакоб Џал и њихова усташка група одабраних логорских крвника и многих других, који су се на њих у злу угледали и на такву прљаву работу пристали.

ФРА-СОТОНА

Неки од усташких кољаша нажалост били су фратри. Један од њих звао се фратар Мирослав Филиповић Мајсторовић звани Фра-Сотона. Он се једном приликом 1941/42. године обратио беседом маси сабраног римокатоличког, хрватског народа, и поред осталог рекао:

„До сада смо вам проповедали теоретски како да живите а да се понашате у љубави Господина Криста, а сад вам проповедамо ту науку, ево, овако.“

Затим је узео једно мало српско дете од мајке из колевке, и као лопту бацио га у вис левом руком, а десном га са ножем у руци дочекао, пробо и преклао.

Фра Томислав Филиповић, Фра-Сатана (у средини)

„Ево, ово вам је данас моја беседа и мој аманет; овако од сада сви да чините, да ни једно српско уво не остане више у животу у нашој лијепој, новој (НДХ) Независној Држави Хрватској“, довршио је свој говор Филиповић Фра-Сотона, Овако је, у суштини згражајући се, записао у својој потресној књизи један француски бискуп, који се за време рата налазио у Хрватској и постао сведок многих страшних усташких покоља и злочина.

ГЛАВНО ОРУЖЈЕ И ОРУЂЕ ЗА МУЧЕЊЕ

Главно усташко оружје и оруђе ради геноцидног масовног уништавања српског народа и нејачи, као и осталих затвореника дотераних у логоре Јасеновца, били су: батине, метак, избијање златних зуба, маљ у потиљак, гвоздена полуга – штангла, сикира и сечивом и ушицама употребљавала се у касапљењу изнемоглих и недужних људи; ушицама су ударали у слепоочнице или по глави. Специјални косир и кама за клање. Гвоздени клин који се стави жртви у уста или дрвени клин, у лежећем или стојећем ставу, па се снажно удари маљем или ушицама секире по клину, тако да жртви буду размрскана и уста и вилице а клин кроз потиљак избија напоље. И док се жртва издишући у ропцу грчи усташе уживају у смеху. … Затим жртве спаљују, или их чак пеку бацајући их живе у ватру и кречану; или их бацају у Саву појединачно или масовно везане жицом за железничку штанглу. Многима би живим стомак распорили и са „Граника“ убацили их у Саву да лакше потону. По исказу сведока гробара, често су жртве живе попаковали у масовне гробнице у лежећем ставу у једној или у стојећем ставу у другој масовној гробници, па би усташе зашли с маљевима, полугама и сикирама те би жртвама снажним ударцима разбијали главе. Често би их затрпавали и још сасвим недотучене.

Специјални усташки кољачки нож – србосек

Тако је Јасеновац био највећи по свирепости и монструозности Концентрациони логор у свету, такозване Независне Државе Хрватске у II светском рату. И тај и други логори у Хрватској створени су првенствено из геноцидне мржње према Србима, а затим и према Јеврејима и Циганима-Ромима, али не без знања Немаца и Италијана. Требало је, изгледа, да се на тај начин њима додворе, показујући тако мржњу над њиховим заједничким непријатељима Србима, Јеврејима, Циганима. Али и да покажу колико су тиме готови да подражавају и у злочинима хитлеровску, расистичку теорију о чистоти расе и нације. У ту сврху чак су се одрекли и свог словенског порекла, да више нису Словени, према Туђмановој изјави, већ Аријевци. Тиме су заслужили помоћ Немачке и оправдање за сва своја злодела.

Архимандрит Јован (Радосављевић), Свети српски новомученици јасеновачки, стр. 19–24.

Categories: Гостинска соба

Tags: Јасеновац, Јевреји, НДХ, Хрвати, Цигани, архимандрит Јован Радосављевић, свети новомученици јасеновачки, усташе