На предавању у Смедереву крајем 2002. године протојереј др Жарко Гавриловић дотакао се и питања екуменизма и онога шта чека Православну цркву

Протојереј др Жарко Гавриловић (+2016)

Питање: Каква је улога Српске православне Цркве у Екуменском покрету, која је корист за њу (или штета)? Хоће ли бити промене календара, уједињења цркава – католичке и православне, скраћења/укидања постова и реформи у Српској православној Цркви?

Протојереј Жарко Гавриловић: Биће промена али негативних, биће комунизма, тешко ћемо одржати своју веру. Рекли су свети оци „тешко ћемо одржати своју веру“, да ће међу првима пасти Руска и Српска православна црква због јада комунизма који их је осиромашио. А како ствари стоје – тако му и иде. Нама нуди римски папа, који је поклао милионе Срба или благосиљао и прогласио блаженим највећег злочинца Степинца и под његовим протекторатом – односно монсињора Марконија који је био његов изасланик за време Павелићеве НДХ – поклани су милиони Срба. Он данас нуди да нам подигне храм Светог Саве, а храм Светог Саве Срби не могу да ураде са оваквим моралом и оваквом вером, јер је много новца потрошено. Ви видите да су купљена звона од фирме која је за време Првог светског рата изливала наша звона у топовску ђулад намењена убијању Срба, као што је прво купљен мермер у Италији, озрачен мермер из Италије – и то код нашег мермера. Наши светитељи су зидали светиње са нашим мермером (ови нови светитељи су са ореолом равним око главе, а не округлим), зидају сада грчким мермером, па се наши људи који немају после с разлогом буне – зашто се увози по скупљој цени а овде дају по јефтинијој. Увезоше звона, каже будиће целу Шумадију, чуће се у целој Шумадији – а ја сам на сто метара од тих звона и ја их не чујем. Ако ми имамо министра вера преторијанца за кога препорука долази из Цркве, ако ми имамо много најамника у цркви, ако ми имамо људе који се шетају данас од Рима до Београда у мантији било са свештеницима или са панагијама, ако ми имамо у виду да се преговара да се добије нека лепта од католика – не треба нам њихова лепта. Ми тиме пљујемо на крв побијених. Ако се они извине српском народу за то клање за то убијање, за мучење, за бацање у јаме, за то сакаћење деце, за силовање. Узмите само пример, ухвате свештеника и траже да силује своју ћерку да они виде. Он одбија, онда они секу њему поједине делове тела па онда ћерки. То је сатански пир. Преко тога се прешло ћутке. Нико није осуђен ни за ово последње клање и убијање и сада ми опет идемо Звери на поклоњење. Идемо да за тридесет сребреника продамо Христа, срамота.

Што се тиче екуменизма, то је посебно добро питање. Ја сам користио ту стипендију (прот. Ж. Гавриловић је био на последипломским студијама на Оксфорду од 1967. до 1970. – прим. Стања ствари) али су хтели да ме заврбују, хтели су да ме пошаљу да учим протестантску теологију и да разводњавам своју православну. Ја сам завршио био теологију и отишао на постдипломске студије и кажу ми: „Е, сада морате ићи ову једну годину да студирате наш факултет“. Ја кажем – завршио сам факултет. Кажу: „Ама, јесте, ви сте православни поп. Ми хоћемо нашег.“ А што бих ја своје православље разбијао вашим протестантизмом? И Бога ми – ја више не добих стипендију. Морао сам да радим да бих остао (у Енглеској – прим. Стања ствари).

Хоћу да вам кажем ако је, због стицаја околности, један од наших патријараха био седми потпредседник Светског савета цркава (а то је мање или више и данас), ако ми одржавамо молитвено јединство са јеретицима – канони осуђују такве епископе да су они себе рашчинили, узмите каноне и прочитајте, али преко тога се ћутке прелази, продајемо веру за вечеру. Сада делегација ова иде, ја бих могао да вам дам карактеристику за свакога од тих делегата, ја знам да постоји тамо претходница, ја се бојим за православну веру, не толико због свештеника него због епископа. Народ нам је бољи него што су нам свештеници. Свештеници су бољи него епископи. У таквој ситуацији ми живимо, ја доста ствари не могу да изнесем, ја сам доста износио и доста тога пратио, молио и кумио и Синод и надлежне епископе – па нека ми Бог и народ буду судије, а како прођем у Цркви а да ме не разапну онда ја ништа нисам урадио, јер ја не могу да будем хришћанин а да будем слављен у овом свету. Апостол Павле каже: „Тешко мени ако ме свет хвали.“ И тешко мени, ја гледам како одликовања Светог Саве дадоше највећим безбожницима, највећим крвницима, а ја знам то – а ја сам своју главу положио за то. Ја сам своју акцију водио да то буде храм Светог Сава, када је патријарх постигао споразум да то буде дом Светог Саве. Тада су мене водили у СУП и претили да ће ме убити. Али, ето, Бог ме сачувао и сада нико ништа о томе што сам ја о томе говорио што сам радио онда. Једно време владика Амфилохије и Атанасије причали су о том мом труду и раду, и они су помогли доста око тога са групом интелектуалаца. Ја не бих могао ништа без њих, али углавном сам ја водио ту акцију – и да нисам водио ту акцију данас не би било Храма Светог Саве него би био дом Светог Саве, јер је прекројен план храма Светог Саве да буде сала са хиљаду седишта и једна са три стотине седишта, да буду три WC-а унутра, да буде музеј Српске православне цркве, библиотека црквена (можда и суботарска). Ја сам водио акцију против тога, претио демонстрацијама, неки су почели да причају да сам претио самоспаљивањем, не знам да сам то икада казао, али јесам казао да ћу организовати демонстрације када су ме увели у катакомбе у ону зграду која је срушена. Ја нисам ни знао где ме уводе, кроз какве ходнике су ме увели – не знам, а када сам изашао из те зграде мени су отпали ђонови на ципелама и ја сам морао да узмем такси и да се вратим кући, ја сам имао два-три сата страшног разговора где су ми они претили да ће ме лишити живота. Знам њихова имена. Гледао сам свој досије, у мом досијеу нашао сам имена много свештеника који су ме цинкарили, чак и лагали. У мом досијеу налази се распоред епископа, шта који мисли, кога ће изабрати за патријарха итд.

Протојереј Жарко Гавриловић у писму Синоду: Да ли знате колико је Ватикан, преко усташа, усмртио православних Срба? (2012)

Наша је стаза трасирана, наши су путеви омеђени. Ми се можемо ујединити са римском црквом само онда када она призна заблуде. Ви знате да је расуло у Православљу – да Грци нису хтели да пристану на Сабор где ће бити Руси, Руси где ће бити Грци и да је то наша коб и наш крст. Али, то што не може да се уједини Православље не значи да се ми ујединимо са онима који ће нас преклати, или са онима који ће нашу лепу веру, православну веру, истинску веру – веру коју смо наследили од праотаца – разблажити и подрити. Купиће нас за новац, увешће нам порнографију, увешће нам хомосексуалство. Ко је од Цркве и црквених људи изашао пред геј параду, ко је дигао свој глас да се то не одржи код нас – а они су спремали три хиљаде униформи, ђаволских униформи са роговчићима да марширају од Трга Републике до Храма Светог Саве – да погане оно што нам је свето… Ја сам се испречио не због себе и због славе своје, шта ће мени матором слава? Нећу се кандидовати за посланика. Да сам хтео да будем владика ишао бих у монахе давно, а сада сам толико стар да ме никакво зло не може изненадити нити добро узбудити. Што бих ја сам ишао тамо да би против мене издали саопштење – како се свети архијерејски Синод ограђује од мене и мог иступања, не само за ту параду него и о инцесту, служећи се о неистинама које су Јевреји пласирали Синоду. Ја сам то говорио и амбасадору (Израела – прим. Стања ствари) и Синоду и они сви ћуте. Једанаест страница сам амбасадору ја написао. Десет страница Синоду. Да је мени неко написао писмо а ја чист – ја бих га ошамарио. Ја бих рекао: „Дођи, ти мали свештениче, дођи да одговараш, да те рашчинимо.“ Тражио сам своје рашчињење, казао сам – или извињење или рашчињење.

Истина мора да изађе пре Богом. Према томе, нас све ово уводи у продају. Наши људи ће бити јефтина радна снага западних трустова. Ако мени не верујете, узмите књигу Нови светски поредак, узмите књигу Олега Платонова коју сам ја овде донео – даћу вам и сијасет других књига да прочитате. Ако мени не верујете и сами не видите да они нас бомбардују – нас бомбардују да би Шиптари дошли на Косово, односно да би они дошли на Косово. Ако су хтели – што нису Милошевића бомбардовали? Како су Дудајева могли да убију, а нису могли Милошевића? Како су убили друге пилоте који су контролисали њихове телефонске разговоре? Милошевића су оставили да мрцвари српски народ, да нам стежу санкције и да нас доводе до просјачког штапа да би узимали наше фабрике, нашу децу. Ко води рачуна о малолетној деци која су тамо отишла, малолетна деца? Ко води рачуна – нико! Говори се о Молдавкама а не говори се зашто је запаљен Метропол, о јавној кући о Метрополу, не говори се зашто је запаљено позориште Драмско – а ја сам исто ту организовао демонстрације против богохуљења представе која је изигравала Светог Саву и све Немањиће.

Синиша Ковачевић: Свети Сава (делови)

И онда ме је Црква осудила, тадашњи заменик патријарха митрополит Јован ме је осудио а подржао оне који су исмејавали. Куд ћете већу бруку?! Иако сам ја свима њима поднео цео сценарио – они су издали сасвим друго саопштење. После боја, копљем у трње!

Из рукописне оставштине поч. протојереја Жарка Гавриловића

ТЕКСТОВИ ПРОТ. Ж. ГАВРИЛОВИЋА НА СТАЊУ СТВАРИ

Categories: Противу заборава

Tags: НДХ, СПЦ, Степинац, Црква, протојереј Жарко Гавриловић, римокатолици, свејерес екуменизма