Александра Мирковић: Моја бака је сахранила сапун

То није сапун, / Погледај ове тачке, то су очи мога Ђорђа, / Звезде, исте твоје, а ово, ово је Павлов осмех, / Погледај косе Јеленине, дуге прсте Станине ─ / То су моја деца

Мајке и деца са Козаре у јасеновачком логору Млака (Фотодокументација „Политике”)

Моја бака никад није користила сапун.
Говорила је: Не ваља се…
А увек је мирисала на босиљак и нану,
Јутро у пролеће и шуму у лето.

Моја бака никад није користила сапун.
Говорила је: То је од ђавола, сине…
(Иако сам јој била једина унука).
Ђаволи га праве у казану,
Кувају људске душе, додала би.

Деца у селу су ми рекла да је луда.
Мамa је вртела главом: Не пије лекове…
Тата је причао о неком давном рату,
А ја сам их слушала, гледала и волела…

Бака се сваки дан молила, предвече, код крушке.
Плела венчиће од цвећа, полагала их на земљу
И опет се молила док се не смркне.
Зашто се ту молиш, једном сам питала.
Дођи, рекла је, дођи кад нико не види.

Александра Мирковић: Исповест јасеновачког крвника

Лето, дрхти август, мирише у врелини свој крај.
Топле и благе отварају се очи неба.
Дошла сам, а она је почела да копа ─
И откопала дрвену кутију.
Отворила је, а унутра:
─ Сапун!
Бако, зашто си закопала сапун.
Сине, рекла ми је, (а била сам јој унука),
Сине, дали су ми га ’45, ал то није сапун,
Погледај ове тачке, то су очи мога Ђорђа,
Звезде, исте твоје, а ово, ово је Павлов осмех,
Погледај косе Јеленине, дуге прсте Станине ─
То су моја деца.
А овде су очи, и уши, и главе, и руке, и ноге
Јованове, Милошеве, Миланове, Ђурђине, Јованине…
Читаво наше село стало у један сапун…
Па сам га, сине, сахранила…

Дечји гласови у даљини ме дозивају.
Летња ноћ, топла, пуна. Мирише на живот.
А ја дрхтим, не знам зашто, не разумем…
И осећам да моја бака није луда.
Није луда! Није луда!

Александра Мирковић III/1
Карловачка гимназија
Сремски Карловци

ИЗВОРИ:

  1. Јован Мирић: Сахрањивање сапуна
  2. Јован Мирковић, „Објављени извори и литература о јасеновачким логорима“, Издавачи: ГрафоМарк, Лакташи Бесједа, Бања Лука Музеј жртава геноцида, Београд, 2000.

    „Усташе само спроводе у Јасеновцу њемачку глобалну политику… Врше масовни геноцид и у исто вријеме користе жртве за стицање капитала. Није ријеч само о производњи сапуна од њих, него прављењу ташни, ципела, четки итд, управо што су и Нијемци радили. Поред тога, скидају жртве и узимају њихову одјећу, обућу, златне зубе, личне предмете итд. … Та чињеница казује да ваља мало шире сагледати улогу Јасеновца у глобалној њемачкој политици освајања Европе, Азије и цијелог свијета, што је захтијевао крупни индустријскикапитал.“ (стр. 187) „Ови типови гробница“ (односи се на текст: „Утврђено је да у Градини постоје три врсте гробница: – гробнице убијеног народа у стојећем ставу, – гробнице са искуханим костима жртава, које су кухане у жељезним казанима на Градини и – гробнице са пепелом спаљених људи.“) „отварају три значајна питања и дају дјелимичан одговор: прво, да су људи убијани масовно, друго, да су посмртни остаци вађени па спаљивани или директно живи или мртви спаљивани и треће, да су од људи усташе производиле сапун. Ко може да обори ове поставке, мора за то наћи доказ. Ово је истина.“ (стр. 188)

    Наводи у књизи Јована Мирковића су из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Историјскосоциолошка и антрополошка студија, Сарајево,  Свјетлост, 1990.



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

4 replies

  1. Za sve Srbe i Srpkinje, rođene posle 1946 godine, mora da se zna, priča i glasno govori, svugde gde su Srbi i Srpkinje, a pogotovo drugima koji ni u snu a posebno na javi nemogu shvatiti da su:

    Ustaše, Krvati, Katolici, od ubijenih Srba i Srpkinja i
    Srpske dečice, PRAVILI i PROIZVODILI:

    Sapun.

    Crno na belo.

    Zato ova Srpska baka, nije „mogla“ da koristi sapun, a
    pogotovo, jer je videla „oči“ nečije Srpske.

    Znala je, jadnica.

    Videla je, jadnica.

    Preživela je, jadnica.

    Pamtite.

    Pričajte.

    Govorite.

    Svima.

    Da se ZNA.

    Ćutalo se GODINAMA.

    Nikada više, nikome, nizašta, ni po koju cenu.

    Ćutati.

    Biti NEM.

    Srbi moji.

    Radi Srpčadi koja dolazi.

    Da ZNAJU.

    11
  2. Србин који памти@
    Тако је убијена и спаљена и српска ћирилица па многи полатиничени пишу писмом својих крвника.

    5
    3
  3. A B V G D Đ.

    Fokus je na baki i sapunu.

    Crno na belo.

    Molim te da NE presuđiješ drugom/drugim Srbima i Srpkinjama isključivo ili zbog toga što „mogu“ danas da bilo gde da su „na svetu“, pošalju, napišu, kažu nešto, što je bilo „tabu tema“, isključivo za Srbe i Srpkinje, od 1945 godine, a koji NE žive u Majci Srbiji,
    još od „oslobođenja“ Srpske prestonice Belog Grada
    Beograda, čineći to na ili preko „stvarčice“ zvane,
    „pametni telefon“, koja je postala „obična stvar“ tek
    posle 2000 godine.

    Molim te da uzmeš u obzir da su Srbi, Srbima, tojest
    Brat, Bratu „presuđivao“ od 1945 godine, pa na moju veliku žalost i danas, na osnovu „ličnih shvatanja“ ili
    „ubeđenja“ tojest „predrasuda“.

    Toliki broj „sudija“ nijedan narod, prvo na Brdovitom Balkanu, a potom u Kurvi Evropi, nije imao od 1945 godine, bez obzira na:

    Religiju,

    Državni sistem,

    Tradiciju, i najvažnije

    Istoriju.

    Majka Srbija je od Zlata Jabuka.

    Za sve koji je Vole.

    Uvek.

    Bila.

    I biće.

    Molim te još jednom.

    Ne presuđuj, drugim Srbima i Srpkinjama.

  4. @Србин који памти

    Није пресуда, само је констатација да Ви заиста пишете писмом наших крвника. А са данашњом технологијом, пребацити с једне тастатуре на другу је један клик. Ако не знате како, питајте неког ближњег да Вас научи.

    1
    1

Оставите коментар