Нема сумње да су у нашем друштву „јавне личности“ оштро подељене кад је реч о предлогу Закона о истополним заједницама. Зато би можда референдум био решење 

Државне обавезе често одводе А. Вучића ван земље. То га не спречава да свакодневно, путем медија, упућује своје поруке о опозицији и њеним озлоглашеним вођама, а посебно Д. Ђиласу

Невоља је са речима и у томе што се њихово значење од прихватљивог до увредљивог може брзо и лако изменити. Понекад је за то довољан нагласак или само поглед

Петооктобарци су по доласку на власт начинили више грешака које се тешко могу разумети… Једна од највећих је што нису открили ко је свесно жртвовао шеснаесторо радника РТС-а 1999. године

Ако је веровати прошлогодишњој анкети, у Србији 47,3% грађана пише латиницом, 36,2% српским писмом, док 16% испитаника каже да подједнако користи и једно и друго писмо

Онај ко у овој земљи све најбоље зна и разуме, није се огласио овом приликом како би посланицима социјалистима упутио речи извињења, уместо Небојше Бакареца

Празне приче у Скупштини зачињене мржњом и презирањем политичких противника или  неистомишљеника колико год хоћете 

Текст ових претњи није познат, али није тешко претпоставити да је „зачињен“ вулгарностима уобичајеним за сличне поруке

Неколико нових речи као мој скромни допринос борби Србије за родну равноправност

Последња вест је да ће Путин, ако је и отказао своју „незаказану“ посету и неће доћи, у Београд 28. октобра ове године послати Сергеја Лаврова

Све у свему, Пети октобар ове године био је историјски дан за нашу земљу. Најзад је прекинута „велика неизвесност“ – Србија ће имати Владу

Очигледно да није лако пронаћи одговарајућу личност за мандатара – да није тако Србија би досад имала и премијера и Владу, а ваљда би и за Скупштину било неког посла

Ако Нобелова награда за мир стигне на Балкан, њоме би се заокружио кривудави политички пут Аце Србина – од „главосека“ за медије до миротворца светских размера

Седам година грађани Србије слушају лелек и пренемагање А. Вучића кад год им се обрати да их обавести о такозваним преговорима које води са представницима власти у Приштини

Новинарима „Политике“, ваљда и њеном вечитом вршиоцу дужности главног уредника и власницима, изгледа не пада на памет да се у савременом свету ништа не може сакрити

Ако су тачни подаци о повећању броја присталица НАТО-а, макар и за тај један проценат, то је веома обесхрабрујуће

Са сваким новим даном све је јасније колико су властодршци својим лакомисленим поступцима допринели оваквом стању у земљи. Они то, разуме се, никада неће схватити, а још мање признати