Војислав М. Станојчић: Nulla dies sine linea или Ниједан дан без ружења Ђиласа

Државне обавезе често одводе А. Вучића ван земље. То га не спречава да свакодневно, путем медија, упућује своје поруке о опозицији и њеним озлоглашеним вођама, а посебно Д. Ђиласу

Александар Вучић (Фото: Танјуг)

Познату изреку Nulla dies sine linea, римски историчар Плиније Старији приписао је Апелесу, најпознатијем сликару старе Грчке. Он је сматрао да му је дан бескорисно прошао ако није бар једном употребио своју кичицу, и повукао бар неку „црту“. AV није никада изговорио ништа слично овој мисли, али је очито да му је она непрестано у глави: Не сме да прође ни један једини дан а да он не облати опозиционе прваке, своје политичке противнике, а уз њих и друге неистомишљенике. Сем својим сендвичарима и удворицама, досадио је свима у Србији причама о томе како су претходни властодршци, док су управљали земљом, упропастили све чега су се прихватили, донели лоше законе, склопили неповољне уговоре са страним улагачима, а у исто време сами стекли огромно богатство које чувају у иностранству.

Како он сматра, највећи пљачкаш међу њима је Драган Ђилас, градоначелник Београда од 2008. до 2013. године, за кога увек каже да је опљачкао 619 милиона евра и однео их у банке у Швајцарској и на Маурицијусу. На то редовно подсећа српску јавност, уз велику помоћ таблоида, готово свих телевизијских станица и такозваних народних посланика у Народној скупштини, који такође на скоро свакој седници део времена посвете криминалним радњама бившег градоначелника Београда.

Фото: Снимак екрана/Ало

Државне обавезе често одводе А. Вучића ван земље. То га, међутим, не спречава да свакодневно, путем медија, упућује своје поруке о опозицији и њеним озлоглашеним вођама, а посебно Драгану Ђиласу.

Ништа се није променило ни овом приликом, кад је AV боравио у посети својим арапским пријатељима из Београда на води. Одговарајући новинарима на питања која је сам себи постављао, опет је напао некадашњег градоначелника Београда.

Ма колико се трудио да покаже да га уопште не додирује афера с плантажом марихуане и најсавременијом фабриком за њену прераду у Старој Пазови, ипак је новинарима саопштио како је потпуно спреман да у сваком тренутку одговара на полиграфу на питања о Јовањици, али и да поново тражи да Ђилас одговори на питања о рачунима у Швајцарској и на Маурицијусу.

„На полиграфу ћу све да одговорим, нећу да тражим разлоге (изговоре?). Ја ћу да позовем све вас, доведите полиграфисту ког хоћете из било које земље и на свако питање за Јовањицу ћу да одговорим.“

 

Затим је поставио питање:

„Да ли стварно мислите да је могуће да је шеф државе умешан у убиство Оливера Ивановића, у ово или оно… Нисам имао везе, али кад се они накаче на нешто, јер немају појма о политици… Пуштам их да дођу до те теме да би се видело какви су лажови… Све ћу да одговорим. То је фер и одговорно, али после ћемо тражити напуштање политичке сцене од оних који су лагали нацију већ више месеци.“

Драган Ђилас је недавно поднео тужбу против А. Вучића због његовог тврђења да држи новац у банкама у Швајцарској и на Маурицијусу.

Одговор је одмах уследио. Владимир Орлић, после Александра Мартиновића најзаједљивији и најнепријатнији посланик СНС-а у Народној скупштини, похитао је да каже како ће они доказати да је Вођа говорио истину.

Што је јасан наговештај да ће прича о тајкуну Ђиласу и опљачканим еврима, коме Александар Вучић никада неће опростити што га је победио на изборима за градоначелника Београда 2008. године, потрајати.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. I, istovremeno se Djilas, koji je bio deo uzroka ove vlasti ili tacnije slabljenja institucija Srbije toliko da ce da padnu na kolena pred jednim ludakom, namece kao „Opozicionar“. Djilas se napada, ali ne dira.Opozicija je predsednistvo DS-a, jos da je Sanda vratila Nebojsu Pajtica, kao pregovaraca, jedino bi pokojni Djindjic falio, svi ostali su ili vlast ili „opozicija“.

    Inace, ne volim politicare sa dramaticnim karijerama, hapsenjima, sudjenjima, za njih se uvek ispostavi da su projekat DB-a.Ako to nisu, deluju otuzno kao Bosko kada je glumio Seselja.Jedini pravi politicar kojeg je Srbija imala, nazalost los, Kostunica, nije imao nikakve drame, niko ga nije hapsio, nista mu nisu napakovali i danas ne postoji. Drama je pouzdan znak na cijem ste povodcu !

    Posle 1968. Tito je naucio lekciju i glavni potkazivac DB-a postaje profesor univerziteta (od najmladjeg doktora do cetvorostrukog, o tome da su meni predavali ljudi bez radova, bez formalnih uslova, veciti magistri, pa do doktoranata na poljskim, ceskim i sovjetskim diamatovcima ( verzija lenjinove verzije marksizma, bez ovog vrednog i u jednom i u drugom)).Fakultete treba gledati kao odeljenja DB-a.Ovo je najvece dostignuce titoizma, jer je danas preuzeto na citavom Zapadu.Katedarski buntovnici posle kojih svet ostaje isti, kao da nikada nisu ni postojali !

    20
    1
  2. Одувек није био проблем говорећи човек већ, онаj други, верујући. Свако може да прича шта хоће, али и свако има право да слуша или не слуша, као и да прихвати или не прихвати.

    Ђилас украо, circa, 700 милиона; 2. Ђилас контролише медија; 3. Ћиласове судије, па је на слободи. То је матрица, која, што је најважније, пролази.

    Председник републике, агитпроп велемајстор за нискосвесне, увек повлачи потезе који изазивају позитиван ефекат у сопственом бирачком телу, односно иду му у прилог: кад му је ишло у корист Ђиласа је поставио на чело КСС; кад му иде у корист да, истог, сатанизује и оптужује за сваку несрећу, предају електросистема Албанији, мањи број барских птица, то чини! Јелену Триван постави да води Службени гласник. Врлу Гоцу Чомић да преговара са својим децнијским партијским друговима о условима избора и политичке слободе на медијима, и гура истополне бракове и право, њихово, наусвајање деце, трећи пол, џендер причу: па, стварно, треба му одати признање на генијалности како се пред камерама не пресамити од смеха из разлога колико се односи поспрдно са остатком политичке сцене и самим грађанима. Па ни сексулана оријентација премијера патријархалној Србији, националистичкој наводно, племенској, нимало не смета: то значи да од патријархалног, племенског, и националног, нема ни речи, и да је нека нова идеологија доминантна. Тако је добар део СНС скуп свих конвертита, опортуниста, каријериста, материјалиста, чак и отпадника, из свих политичких партија које су икад постојале на политичкој сцени Србије: вођени уским личним интересом. 2012-2021 јесте апсурд ера политике.

    Председник, маестрално, користи чак и личности, и њихове, узорне, биографије, за своје личне интересе: од Вањ(иц)е Удовичића до градоначелника. Само, они као да не виде, да после њега, постају као инсект у смртоносном загрљају паука, исушени и исисани. Остају само љуштуре.

    Све је јасно као дан: унутрашња политика неслободе, као пут до ауторитарности из које треба да уследи одрицање од КиМ, ондносно признање тзв. Косова за државу: и тада ће Ђилас бити крив, и сви пре њега, а он јадан, патећи пред микрофоном, је дао све од себе и није успео: кад народ на референдуму каже Космет је Србија, он ће рећи: верујте ми, ја знам више, КиМ нису део Србије, и боље је тако, па ће, мимо народне, већинске, воље, признати КиМ, изљубити се са неким од представника Албанске стране, бити потапшан, по рамену, од Бајдена, Меркелове, и сличних. А, кад, једном, крену кола низбрдо, сви остали, конвертити – од Весића, Малог, Триванке, до Дачића и другова – рећи ће: ма он се за све питао, он је све одређивао, морали смо да га слушамо.

    Колико је Демократска странка била лажна, темељи на којима је почивала трошни, уверења се добијају од 2012. године до данас: погледати само некадашње дугове, саваетнике, партнере, како су постали рогови у врећи и шта говоре једни за друге.

    Председниково истурање Д. Ђиласа као главне политичке опозиције-опције има за циљ да се за себе обезбеди још неки мандат, јер, док је Ђиласа, сумрак, ера неслободе, су загарантовани. Он је, уз помоћ ЕУ и Запада, уништио било какву политичко-демократксу смисленост.

    Коначно, то је, све, српски народ – то смо МИ – исти онај који је био комунистички, па протерао Светог Саву из школа и свести, а увео петокраку, Маркса, Енгелса, Лењина, и мало Стаљина, исти онај који је био слеп за сваку Милошевићеву тамну страну владавине, па Ђинђићеву, па Коштуничину, па за једну простоту и вређеање радикалско, па за ЛДП-ов аутошовинизам, за спреге политике са криминалом, са баснословно богаћење политичара, за задуживање народа ради популизма и опстајања на власти, итд., итд.

    Све испада као лагање болесника, скривање од њега праве дијагнозе, а он за своје лоше стање ни да запита, ни да посумња у истинитост: српско друштво има дубоке метастазе, а за оне што мисле да би оне нестале признањем тзв. Косова за државу, или наставаком пута ка ЕУ, време ће показати колико су били у заблуди: простору Србије је намењена мрачна судбина укупне геополитике, а једина препрека, отпор, може бити само у свести, образовању, духовној димензији, на крају метафизичкој, сваког човека, из које треба да изникне снажна колективна дисциплина и норме. Дакле, из руина треба се градити поново човек, човек истајности, истине, правде, непоткупљивости, политичко-поднобо непослушан.

    23
    1

Оставите коментар