Војислав М. Станојчић: Роднонеравноправни Срби

Не треба ни сумњати у одушевљење са којим ће ново министарство прионути на рад и пронаћи најбољa решења за сва питања родне равноправности

Вучић са Владом (Фото: Танјуг)

Да није било реакција неких читалаца, вероватно никад не бих приметио колико је мој напис „Прелетачица као боркиња за родну равноправност“ површан и непотпун. Они су сасвим тачно запазили да нисам рекао ни реч о родној неравноправности мушкараца у Србији и другим земљама где живе Срби и говоре српским језиком. Нисам уопште поменуо особе мушког пола чији се називи занимања или лична имена завршавају на слово а, и којима се непрекидно наноси неправда јер испада да су женског рода, а што њима наноси велики душевни бол и трајна психичка оштећења.

Један од тих критичара написао је (претпостављам да се и њему назив занимања или име завршавају на слово А) да ће се потрудити како би преко друштвених мрежа прикупио већи број мишљења својих сапатника и затим упутио заједнички предлог новооснованом Министарству за родну равноправност. Највећа му је жеља да се промене лична имена или називи занимања кад се завршавају на слово а, јер садашња непрестано подсећају на родну неравноправност.

Сувишно је и говорити да досад још нико није обраћао пажњу на ову очигледну неправду, па стога они који су били родно неравноправни никад нису ни имали праву прилику да се пожале на свој положај..

Илустрација: LifePress магазин

Вероватно би овако накарадно стање још потрајало да се, срећом, председник Вучић није сетио, да Ани Брнабић, када јој је поверио мандат за састав нове Владе, предложи (замолио је, како је рекао) да образује и два нова министарства, од којих једно управо за родну равноправност, како би сви угрожени, роднонеравноправни Срби, имали коме да се обрате за помоћ.

Гђица Брнабић је радо испунила председникову молбу, па је Србија добила и ово министарство које јој је толико недостајало. Не треба ни сумњати у одушевљење са којим ће оно прионути на рад и пронаћи најбољa решења за сва питања родне равноправности (надам се, без обзира на пол).

Само се по себи разуме да ће Министарство образовати неопходне комисије и поткомисије како би се исправиле грешке из прошлости према досадашњим неравноправним и незадовољним грађанима (који су, истина, постали незадовољни тек пошто су им други објаснили да то јесу) и да ће уследити потребне мере како би се вековна неправда коначно исправила, а неравноправнима помогло. да се осете као равноправни чланови друштва.

Машиновођа (Фото: Независне)

Увиђајући своју грешку што сам превидео родну неравноправност од које пати јачи пол, а у жељи да и ја бар мало допринесем исправљању вишевековне погрешне језичке политике, предлажем неколико могућих решења за називе четири занимања, а уверен сам да ће ми се читаоци у томе придружити и сетити се још много сличних примера:

Дрвосеча – човек који сече дрва у шуми
Машиновођа –онај који вози локомотиву, онај који управља локомотивом
Судија – лице које пресуђује
Хоровођа – човек који диригује хором.

Морам одмах да кажем како ми се чини да ће много више потешкоћа бити са личним именима која се завршавају на слово А. Уосталом, ево неколико примера, па покушајте и ви да их измените како би постала родно равноправна:

Андрија, Јеремија, Крста, Матија, Милија, Никола, Периша, Радојица, Сава…

Што се мене тиче, ни за једно не знам како би изгледало без слова А на крају. С друге стране, имам велико поверење у екипу напредњачких стручњака за све и свашта, која ће, предвођена госпођом Чомић, и у овако сложеним случајевима, умети да пронађе најбоље и за све прихватљиво решење.



Categories: Судбина као политика

Tags: , ,

3 replies

  1. Скоро сам био на гробу мојих, Бабе и Деде, па се сити испричасмо.
    Сећам се када је Деда славио славу, Светог Илију.
    Зна се ко је шта радио да би све било по реду и пропису. Супа, печење, охлађено пиво, сода вода и вино, милина после од шприцера.
    И нико, од фамилије, није није смео да оде на море, Слава код мог Деде је била закон.
    А почетак месеца августа, врућине увелико.
    И онда је било родне равноправности али се нико није ономе другом мешао у род и покушавао да буде оно што није.
    Мушко је било мушко а женско је било женско и тачка!
    Нисам смео да Деди испричам каква је сада ситуација. Да се не окрене у гробу и не навали на Бабу.
    Нека живе свој други живот, међу анђелима, мирни и задовољни.

  2. Највећа је неправда у погледу роднојезичке коректности на коју још ниједна боркиња није обратила пажњу, па морам ја, је следећа – човек нема женски, роднокоректни облик, што је невероватно и недопустиво! Додуше, има, кажу у Библији облик човечица, али некако није заживео, а нису га још ни открили они који треба! Још више треба критиковати оно обично, а тако вапијуће некоректно – човек и жена! Па и жена је човек (генерички појам homo sapiens), само јој треба наћи роднокоректно име!

  3. Možda je neka uteha svima koji pate zbog „rodne“ neravnopravnosti: postoje jezici koji ne poznaju GRAMATIČKE rodove.
    Zamislite kako tek pate stanovnici država u kojima je takav jezik zvaničan!

Оставите коментар