Војислав М. Станојчић: Кодекс понашања народних посланика или Нова шанса за старе лицемере

Правилник о понашању у Скупштини донет заправо под притиском Европске уније, тачније организације ГРЕКО за борбу против корупције у Савету Европе

Седница Скупштине Србије (Фото: Танјуг/З. Ж.)

Пре неколико дана, а са вишегодишњим закашњењем, посланици у Народној скупштини Србије усвојили су Кодекс о свом понашању, што је наговештај да ће почети да се ослобађају вишегодишњег утицаја васпитно запуштених Шешељевих радикала – а можда и знак да се убудуће понашати пристојније и достојанственије, и без вређања својих политичких противника.

Неупућени грађани – који се чудом чуде кад гледају пренос или читају извештај из Скупштине вероватно су се обрадовали што се најзад неко сетио да и у српску Скупштину треба увести правила (лепог) понашања – биће можда разочарани када дознају да је овај Правилник донет, заправо под притиском Европске уније, тачније организације ГРЕКО за борбу против корупције у Савету Европе.

Кодекс од народног посланика захтева да савесно обавља своју дужност, да се с поштовањем односи према грађанима, да уважава друге посланике, да не подстиче мржњу и насиље, да не користи грубе речи и гестикулацију који омаловажавају друге, да одговара на питања медија и грађана.

Посланику је забрањено да користи функцију ради остваривања личних или интереса појединих група и појединаца, да користи јавну имовину у приватне сврхе, да избегава сваку ситуацију која би могла да наговести подмићивање, сваки поклон мора да пријави председнику, а ако је вредност већа од прописане предаје се председнику…

Претпоставља се да ће сваки посланик поштовати Кодекс, али ако га прекрши, може да буде кажњен опоменом или јавном опоменом или јавном опоменом која ће стајати на сајту Скупштине 30 дана.

Основно је, разуме се, питање како ће посланици који су се досад безброј пута истакли у говорима мржње, заједљивости и презирања политичких противника и неистомишљеника уопште преваспитати у страху од опомене или јавне опомене?

Може ли ико да замисли Александра Мартиновића, Марка Атлагића, Владимира Орлића или Владимира Ђукановића да изговоре ишта о политичким противницима, а да то не буде увредљиво? Хоће ли се они уопште јављати за реч ако се буду плашили од казне у виду опомене или тридесетодневне јавне опомене на сајту Скупштине?

Шеф посланичке групе напредњака и доктор заједљивости, А. Мартиновић, није се нимало збунио када се Кодекс нашао пред посланицима. Најпре је оплео по претходној власти, која је почела да припрема Кодекс још пре десет година, а није учинила ништа. „Садашњи предлог је баш онакав какав је потребан и нема за циљ кажњавање посланика, већ унапређење политичке културе у Парламенту, што значи да не смемо на политичке противнике да гледамо као на непријатеља кога треба истребити, већ да расправљамо цивилизовано.“

Александар Мартиновић (Фото: Драган Мујан/Нова.рс)

Очигледно се никад није видео у огледалу, нити је чуо своје беседе за скупштинском говорницом о политичким противницима и неистомишљеницима?! (Или је највећи лицемер у садашњем сазиву Народне скупштине Републике Србије.)

Што се тиче одредбе о пристојном понашању према другим посланицима, она неће представљати неку већу тешкоћу, јер су у садашњем сазиву готово сви своји, док се презриве поруке опозиционарима (који су далеко од зграде Народне скупштине) тешко могу подвести под вређање грађана (што није дозвољено Кодексом) јер они за њих нису грађани, већ – ма шта рекао за јавност А. Мартиновић – смртни непријатељи.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , ,

1 reply

  1. Hvala Vojislava na ovom članku. I prva dobra vest u 2021, od danas po prirodi stvari dobijam sve zube (nisam više krezub) i osim sendviča mogu da uživam i u drugoj hrani (prestanem da budem sendvičar). Zaboravili ste i to da pomere a to je nešto od čega će VECINI da lakne.

Оставите коментар