Војислав М. Станојчић: Критика Николе Селаковића и ружење Вука Јеремића

Министар Селаковић се није одазвао „на прозивку“, али је зато његов „заточник“ Марић поновио своје оцене дипломатских способности Вука Јеремића

Вук Јеремић; Никола Селаковић (Извор: Народна странка)

Почетком фебруара, у „Политикиној“ рубрици „Погледи“, објављен је критички напис Вука Jеремића, бившег шефа српске дипломатије и некадашњег председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација о озбиљном пропусту министра спољних послова, Николе Селаковића.

Обраћајући му се директно, одмереним, дипломатским речима, замерио је министру што је пропустио прилику да на прави начин реагује на одлуку Израела да призна Косово. Селаковић је, по Јеремићевом мишљењу, поступио неодговарајуће, млако, јер је одлучио (да ли је могуће да и овом приликом у свему није учествовао и АВ?) да се протестна нота амбасадору Израела уручи на ниском институционалном нивоу (предао ју је начелник Одељења у Министарству спољних послова) и да се наша јавност о томе не обавести званичним саопштењем. У оваквим приликама, да би се истакла важност протеста, амбасадор се позива у земљу на консултације, опозива, а могуће је чак и протеривање амбасадора (у овом случају израелског из Србије.) Овим поступком Н. Селаковића, Израелу и читавој светској јавности јасно је стављено на знање да је питање Косова од другоразредног значаја за Србију.

Вук Јеремић: Отворено писмо Николи Селаковићу поводом успостављања односа Израела и тзв. Косова

Овакав поступак, иначе, како сматра Јеремић, у директној је вези са тзв. Вашингтонским споразумом који су потписали Доналд Трамп, Александар Вучић и Авдулах Хоти.

Три дана касније, у истој рубрици „најстаријег дневног листа на Балкану“, појавио се „утук“ на Јеремићев напис. Само, његов аутор није Н. Селаковић, већ његов помоћник, Владимир Марић…

Марић, иначе, један од армије прелетача који су „себе нашли“ у програму странке „Александар Вучић – за нашу децу, рођаке и пријатеље“, оплео је по Јеремићу у најчистијем радикалско-напредњачком стилу, не побијајући тврђење Јеремића, већ ружећи његову личност, и приказујући га непозваним да критикује одлуку Н. Селаковића. Онако као што увек и на сваком месту раде – не говоре о теми која им не одговара, већ се труде да што је могуће више облате противника и онемогуће било какву расправу о постављеном питању.

Владимир Марић (Фото: Лична архива)

Укратко, препоручио је Јеремићу да се покрије ушима и да ћути. Бивши шеф српске дипломатије још је и добро прошао, јер га Марић није назвао лоповом и тајкуном, већ ју је само поручио како никада и није био дипломата.

Пошто није добио одговор од онога чији је поступак критиковао, Вук Јеремић се поново огласио у „Политици“ не кријући разочарање што је Селаковић писање „утука“ препустио своме службенику.

Министар Селаковић се ни сада није одазвао „на прозивку“, али је зато његов „заточник“, поновио своје оцене дипломатских способности Вука Јеремића, нападајући у исто време уредништво „Политике“ јер „из њему несхватљивих разлога, грађанин Јеремић има резервисан простор у листу за тираде на рачун Министарства спољних послова и министра Николе Селаковића“.

(Заточник је онај ко се коме завери, обавеже да ће што учинити, нарочито изићи на мегдан. Видети народне песме „Женидба Душанова“ и „Женидба од Леђана бана“ – прим. аут.)

Извор: Политика

Не бирајући речи о бившем шефу српске дипломатије, Марић је закључио да је Јеремић довео Србију на ивицу пропасти: „Пропаст смо избегли само зато што смо се као држава и народ у последњем тренутку ослободили Јеремића и њему сличних.“

На овај дрски напис реаговао је уредник рубрике „Погледи“, Александар Апостоловски:

Марић је амбициозан човек експлозивног карактера јер се усудио да држи скандалозне лекције „Политици” о њеној уређивачкој политици, а нарочито о томе ко је за њега подобан а ко није, за изношење свог мишљења на рубрици „Погледи”.

Закључио је да му неће неки чиновник одређивати шта сме да објављује а шта не, додајући на крају:

И на Јеремића бих са нарочитим задовољством наоштрио своју оловку да се којим случајем кандидовао за добровољца који би да дисциплинује „Политику“.

Александар Апостоловски (Извор: Политика)

Лепо је што неко уме и сме да се одупре неваспитаном и дрском саговорнику. Питање које се, ипак, намеће и у овој прилици – да ли ће се и још колико дуго А. Апостоловски задржати на месту уредника „Погледа“ и није толико бесмислено као што можда изгледа, ако се сетимо кога су све напредњаци најурили из „Политике“…



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , ,

Оставите коментар