Марко Пејковић: Нису вакцине и фармотоксини спасли човечанство већ санитарни чвор и боља исхрана

Стопа вакцинисане деце највиша је у Бангладешу од свих земаља, али је истовремено и највећи број оболеле деце од туберкулозе управо у Бангладешу јер се деца играју у прљавим барама

Добар видео који на основу историјских извора детаљно приказује нехигијену на дворцу Версај у време Лујева. Замислимо колико је тек нехигијене било у француским градовима код обичних људи. Није било тоалета на двору. Аристократе су вршиле велику и малу нужду где су стигле – по ћошковима, умотани иза великих завеса, на степеницама и свуда по дворској башти. Зидови, паркет и намештај су временом таложили све веће наносе урина и фецеса. Одатле су се развили парфеми – потреба племића да замаскирају смрад наоколо. Готово се уопште нису купали, јер су веровали да купање отвара поре на кожи, кроз коју потом улази „прљав ваздух“. Двор се дубински чистио ретко, на сваких пар година, што је било недовољно да се блокира систематска прљавштина. Зато и није чудо што су у то време и деца краљева и племића умирала од заразних болести много више него касније – деца све пипају од пода до плафона што им дође под руку, па потом стављају руке у уста. Када се на то надода и гладна година која је много више косила сиромашне, добијамо јасну једначину која је убијала све људе пре савременог доба. Смрт = глад + нехигијена.

Марко Пејковић: Кажи ми шта мислиш о ковид мерама – па ћу ти рећи шта мислим о теби

Дакле, нису вакцине и фармотоксини спасли човечанство (у здравственом смислу) како бљују лажи затуцани ваксерски фанатици, већ санитарни чвор и боља исхрана. Како је на прелазу 19-20. века у Европи уведена савремена канализација и боље снабдевање храном, смртност од туберкулозе и сличних болести је почела нагло да пада, док није скоро сасвим нестала, далеко пре масовног администрирања вакцина нацији.

Зато и дан-данас имамо факт да је стопа вакцинисане деце највиша у Бангладешу од свих земаља, али је истовремено и највећи број оболеле деце од туберкулозе управо у Бангладешу. Додуше, због нешто боље исхране данас него пре једног века, смртност је логично мања него пре, али би била непостојећа да се деца у Бангладешу не играју у го*њавим барама и да живе у  бољој хигијени.

Марко Пејковић: Прича о две епидемије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Марка Пејковића)



Categories: Гостинска соба

Tags: , , ,

3 replies

  1. Потпуно тачно, објављене су и обиљне студије медицинских стручњака, професора са Харварда, још 2000. године које доказују ово. То исто јавно преноси и образлаже и Др Јована Стојковић већ ево више од 10 година.

  2. Вакцина Гардасил 9 штити од девет сојева ХПВ-а који изазивају рак грлића материце. У земљама где је обухват вакцинације младих женских особа висок ово онколошко обољење практично је ишчезло. У Србији се годишње дијагностикује око 1100 случајева рака грлића материце, а од ове болести премине више од четиристо жена.

  3. @Милош М.

    То што си написао је веома нетачно и подло. У Европи је рак грлића материце је иначе (невезано за вакцину) заступљен дупло мање на западу односу на цео исток Европе, где предњачи Румунија са убедљиво највишим степеном инциденце, која као многољудна земља вуче просек за цео регион.
    Друго, вакцинација том вакцином почела је релативно скоро, и то на деци, а доминантно највећа стопа појављивања је код жена преко 50 година, тако да није могуће доказати везу између вакцине и смањења стопе оболевања. Мада, то наравно не спречава разне вакциналне фашисте и „стручњаке“ да трвде свашта, не обазирући се на основне логичке и методолошке поставке. Да је то што они тврде тачно, људи би мололи за вакцине (било које), и то по својој одлуци и избору. Уместо тога, такви као ти су принуђени да посежу за безочном пропагандом, застрашивањем и принудом преко државног апарата, како би фармацеутској мафији намакли профит. И то не само кроз вакцине, него и касније кроз лекове који ће бити потребни за ублажавање последица вакцине, али та веза неће смети ни да се спомене.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading