Предстати пред иконом звери, приклонити главу пред њом, пружити јој десницу као знак верности, погледати је у зеницу (црно стакласто око машине, иза које је црни бездан вештачке интелигенције) и замолити је за пролаз

Нова правила за улаз у земље Европске уније

“Ко год се поклони Звери, и икони њеној, и он ће пити од вина гнева Божијег, које је нерастворено наточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен у огњу и сумпору пред анђелима светим и пред Јагњетом.

И дим мучења њихових уздизаће се у векове векова; и неће имати покоја дан ни ноћ они који се поклањају Звери и икони њеној.”

Откривење 14:9-11

Као пасионирани читалац Откривења Јовановог, које је данас актуелније (и истовремено занемареније) него икад у потоњих 2000 година, желео бих да скренем пажњу заинтересоване православне публике на неке аспекте управо успостављеног система дигиталне идентификације на границама Еуропске уније – оне о којима не могу чути из медијума главног тока јавног (дез)информисања.

Систем је свечано почео са радом на Михољдан – на дан Начелника Полиције Небеског Царства (тј. градске војске Небеског Јерусалима – 29. септембра по никејском календару, дан кад се у Западној Цркви, док још бејаше православна, славио Архангел Михаил; у Срба је на тај дан остао само спомен у виду предањског имена, при чему више нико жив не памти и не зна откуда то). А то свакако не случајно – као демонстрација силе органа власти царства земаљског, здружених сила поднебесја и подземља, и истовремено изазовно ругање органима Небеске власти.

Систем подразумева мултимодалну, дигиталну биометријску (дактилоскопија), фотографску (биометријска фотографија) и електронску (чип у пасошу) идентификацију која се уноси у јединствену базу података, обједињена у уникални дигитални идентитет (Global ID). При чему име особе ту није кључни идентификатор, него је то нумерички код који систем задаје појединцу – у Откривењу предвиђен као “име Звери”, nomen Bestiae: бесловесно име које машина, а заправо Звер која је иза ње, додељује човеку. Nomen као omen бесловесја (истовремено безСловесја и бессловесја), које човек прихвата као своје ново легитимно име, у пародирању Божјег обећања: “даћу му на белом камену ново име написано, које нико не зна осим онога који га прима” (Откривење 2.17 – безсловесно нумеричко име, лични QR код, на црном камену у блок-чејну записан, који нико не зна осим оног ко га прима).

Процедура је “самоуслужна” и обавља се на електронском порталу који има спољашње обличје иконе у самостојећем кивоту (иконе “у столу”, какве су карактеристичне за светогорску и грчку традицију; они их зову проскинитариа, дословно “иконе за поклањање”, за разлику од аналојних, целивајућих икона – видети слику).

На малом пулту испод главног екрана налазе се командни тачскрин и сензори за очитавање пасоша и отисака прстију.

Особа која жели да добије благослов од власти Еуропске уније да пређе границу, дужна је да се вештачкој интелигенцији представи: најпре да порталу приложи пасош (само у иницијалном кораку добијања дигиталног идентитета), а затим да потврди свој идентитет пружањем десне руке и остављањем отисака прстију. Потом, после наклона главе који је неопходан да би се процедуре на хоризонталном пулту обавиле, муштерија треба да исправи главу и стане мирно, да би јој апаратура узела биометријску фотографију. И, ако је све ок, воала (или традиционално српски: ејвала!).

А кад систем постане у потпуности функционалан, и пасош ће постати непотребан, особа се идентификује само на основу лица (аутоматским камерама) и кратког додира екрана прстима – граница се прелази такорећи у лету. Срећник који је то обавио и стекао потврђени дигитални идентитет, добио је истовремено и будућу пропусницу за интернет (кад, ускоро, не буде било могуће приступити му без потврде дигиталног ID-а). Заправо, будућу пропусницу за све, јер у будућности систем неће бити активан само на границама, него свуд, као што је то већ у Кини.

Све ово, оног ко има очи да види и иоле познаје православну храмовну етикецију, у спољашњој форми неодољиво подсећа на молитвицу пред иконом (без целива у екран, то би било нехигијенски, и нарочито у ери смртоносних вируса, па с разлогом није предвиђено као опција; то наравно не спречава ревносне поклонике биометрије да после додира екрана целивају властите прсте, онако како их побожне баке после дотицања високе иконе целивају).

А у духовној, суштој суштини, шта се ту дешава?

Шта је то Јован видео у Духу рекавши нам о “поклоњењу звери и икони њеној” (тако Вук; грчки: еикон; Синод: “лику”)?

Што је он видео у Духу ми не можемо на исти начин видети, али из речи којима нам је описао виђење можемо разумети виђено – јер, ради нас је виђено, ради нас записано, и нама заповеђено: “Ко има ухо, нек чује” (13:9 – најкраћи, најјезгровитији стих Новог Завета!).

Пророчанства Писма разумевају се тек збивањем пророкованог догађаја, а унапред се не могу потпуно разумети ниједним личним људским тумачењем, па чак ни тумачењем светитеља (2. Петрова 1:20). Зато, анализирајмо речи Тајновидца (13. глава), и оно што се збива пред нашим очима – и сравнимо слике. Са страхом и трепетом, али и са слободом деце Божје; чак и један од популарних савремених светих (или “несветих а пресветих”, у зависности са које се стране гледа) рекао је: Откровење данас читати је као читати новине.

Јован виде звер што излази из мора, којој аждаја (дракон, змиј = сатана) даде силу своју и власт велику. То јест, звер делује (чини насиље) и влада силом Сатанином.

Звер у Светом Писму је класични симбол земног царства, државе – па тако и овде. Стари Гал, Цезарије Арлски, светитељ, толкујући 13. главу провиђа у Духу: “Звер може подразумевати нечестиву државу, то јест заједницу (унију!) нечестивих, или гордих, који се зову Вавилон или смјешеније” (сетити се нововавилонске куле EU парламента, о гордости и нечестивости Еуропљана се не мора напомињати). Као таква, звер је мандатар и представник Сатанине власти.

Kао море, оци толкују, овде ваља да подразумемо богопротивне народе који се као море комешају и својим дивљим немиром и слепом бесловесном силом потресају сву васељену (а то јест Северни Атлантик, како га ми данас видимо, конкретизован у NATO). И који чине тело морске звери (Левијатана, по Хобсовом концепту – аналогно као што Хришћани чине Тело Христово).

Та звер је химера – седмоглава бештија (латински: bestia), са десет рогова (десет првих чланица NATO, без симболичних Луксембурга и Исланда који војску ни немају), налик леопарду (“географски” образац), на ногама попут медвеђих (асимилирани словенски субстрат, руска енергетика) и са устима попут уста лављих (једна уста звери симболишу једногласје, односно једну команду, наизглед из раља енглеског лава, у ствари из раља лава племена Јудиног, а у суштини из једне воље, Сатанине).

Како су држава и власт синоними, следи: под зверју можемо да разумемо оно што данас, у унезвереном човечанству, на делу видимо као власт једне невидљиве светске владе (која је своју универзалну власт и јединствену политичку вољу по први пут демонстрирала за време CoV-ID пландемије – прве фазе пројекта глобалног дигиталног ID-а, Агенде 2030; а видећемо је ускоро и у следећој фази, кад UN односно SZO у новој пландемијској или/и ратној кризи преузме суверенитет над здравственим системима “суверених” држава, и своју вакцинаторску власт почне да спроводи полицијском и војном управом).

Ту је и друга звер, која излази из земље. Насупрот западном мору, које симболизује средину што мори и у којој људи (људи Божји) не могу да живе и не живе (тамо гади ихже њест числа), земља је источна, изворна творевина Божја у којој живе људи (Адам=земља) – Восток, Евроазија.

Та звер има једну главу, и два рога, попут јагњетових (хришћанска сила – две непобедиве атомске силе, руска и белоруска војска). Али и та звер говори као дракон (“безбедна и ефикасна вакцина, дигитални ID, дигитални новац, дигитални надзор, петнаестоминутни градови, генска база…”), и сву власт прве звери твори пред њом (или: пред њим, драконом, Сатаном – могућа су оба читања).

Восточна звер је a different animal, то јест у питању су два различита бића, али онтолошки подобна, две бештије које дејствују у пуној синергији, као једно биће (“наши уважени западни партнери”, каже о звери из атлантског мора ћелава talkinghead глава Востока).

И оне партнерски деле и синергијски спроводе “власт над сваким племеном и народом и језиком и коленом” (13:7) – власт коју примише од Сатане.

Ми Хришћани, поклањајући се пред иконом, не поклањамо се и не молимо се икони (дрвету+бојама), него личности изображеној на њој – а заправо прволику, Богу Који Је, Диван, у светима својим. И Чије је Царство и Сила и Слава и Држава, у векове векова.

Савремени путешественици који ходочасте у EU, такође се не поклањају екрану уређаја којем смирено и кротко приступају кад желе да добију благослов за улаз у EU царство. Мада спољашње обличје уређаја апсолутно наликује икони за поклоњење у храму (са потпуном аналогијом: иако је икона светлост и на њој лик, а монитор иконе звери тама безлична, у питању је црна светлост и слика небића Сатаниног), и форма поступка неодољиво наликује православном поклоњењу пред иконом (најпре мала метанија, наклон главе, затим усправљање, са молитвицом за благослов), то само споља делује као поклоњење пред роботизованим граничним полицајцем, иконом Власти. Јер у суштини је то такође поклоњење и потчињење оном бићу које је иза иконе – нематеријалном ентитету који икона репрезентује (као његова материјална екстензија и симбол недоступног присуства, ефектор персоналне воље). У конкретном случају, поклоњење влади EU, односно звери.

А, као и у православном поклоњењу, поклон се у крајњем односи на прволик, оно биће које је иза звери, и чија је власт и сила и држава – Сатану самог.

И зато Боговидац и Тајновидац многократно говори о онима који се поклањају икони звери, и преноси нам са Небеса глас громки: свак ко се поклони икони звери пиће од вина гнева Божјег у векове векова, и неће имати покоја ни дан ни ноћ. Јер, поклонивши се њој, поклониће се Сатани.

Овако су сами идејни творци представили слику процедуре: млађани путник поздравља полицијског робота; када знамо да грчка реч проскинисис, поклоњење икони, оригинално значи поздрав, све би требало да буде јасно

Наравно, у питању је превара (аналогно као што је ковид хистерија била превара). Conditio sine qua non преваре је сагласност слободне воље (као при ковид вакцинацији где се сагласност потписивала; нема присиле, зато је процедура “самоуслужна” и “бесплатна” – као кад се узима пиће из аутомата: нечим платиш, нешто добијеш). Стога преварени немају оправдања (као што га и вакцинисани немају, него им преостају само страх и страдање: “И чух громки глас из Храма где говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гнева Божијега на земљу. И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и настадоше ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају лику њеном”, 16:2).

Оци кажу да звер прелашћује само оне чије је срце везано за земљу, царство земаљско (Андреј Кесаријски); или двоједушне, који би да имају најбоље од оба царства (“такав човек нека не мисли да ће примити шта од Господа”, Јаков 1:7).

Оне, дакле, који љубе земаљске красоте, који воле узбудљива и инспиративна путовања по земном шару, који жуде нове хоризонте јер им стари брзо досаде, који нису спремни да се Христових обећања ради одрекну далеких светиња јер локалне нису утешитељне и немају такву благодатну силу… Мада, ту су и клирици-мисионари, који имају теолошку писменост да ово разумеју, али имају толику љубав да не могу да (јој) одоле; па ће путовати и са благословом звери, положивши тако душу своју за ближње (тј. даљње), јер од те љубави нема веће.

Јован о томе каже, унапред: “Који познаје Бога слуша нас; који није од Бога не слуша нас. По овоме познајемо духа истине и духа обмане” (1.Јованова 4:6). И зато ће Бог тим, који не слушају Јована и Апостоле, ругачима који су већ у духу обмане и ходе по својим жељама, “послати силу обмане, да верују лажи” (2.Солунцима 2:11); да верују искрено и без резерве – да су све то глупости (“теорије завере”, “они већ имају све наше податке”, “апокалиптицизам је болест”…), да је Антихрист и Христов долазак далеко, јер све стоји исто од почетка стварања (2.Петрова 3:3-4).

Они верују, и имају поверења – не само у себе и своје мудре процене, него и у систем. Управо онако како о дигиталном идентитету говори један од истакнутих теоретичара завере, Тони Блер (2000. изјавио: “Нови светски поредак постоји, свиђало вам се то или не”): “Кључ је у изградњи поверења у стварању система који се ефикасно боре против криминала и чине нас све безбеднијим”. Тони је већ одрадио своје у њиховим срцима.

Али и то је на неки начин природно – у Срба је увек било, и увек ће бити оних који немају проблем да се поклањају на двије стране; заправо, и на више од две, отуд она изрека: “Поклањам се чаршији на све четир стране”.

Александар Вучић пред иконом Тројеручице у Хиландару (Фото: preservehilandar.org)

Да бисмо до краја разумели колико је аналогија између онога што Јован виде и што ми гледамо потпуна, ваља да приметимо још један битан детаљ. У латинском (Вулгата) реч за поклоњење икони звери је adoro, adorare (са акузативом), што значи:

1) обожавати, указивати поклоњење као божанству (такво поклоњење су захтевали римски цареви који су се представљали као богови, и такво поклоњење су одбијали да учине Хришћани, па су због свог екстремизма ишли у смрт; грчки еквивалент је проскинин);

2) замолити, помолити се неком са молбом за нешто, ad-orare (orare: говорити, молити се).

То јест, све ово значи: предстати пред иконом звери, приклонити главу пред њом, пружити јој десницу као знак верности (High Fidelity дигитална дактилоскопија), погледати је у зеницу (црно стакласто око машине, иза које је црни бездан вештачке интелигенције) и замолити је за пролаз.

И наравно, она ће своје пропустити – као права портаитиса (вратарка). И наравно, њени ће бити веома срећни, јер имају такву благу и тако умну путеводитељницу (smart odigitria) и еуправницу (ево слушкиње е-Government-а!). Благодарећи њој, у будућности ће се избећи малтретман чекања у редовима и печатирања пасоша… А да не говоримо колико достојно јест јако воистину блажити је као Двер Царствија (терористима непроходиму), воспитану во свјатаја свјатих (вештачке интелигенције), Вратарку Двери Милосердија (јер мигранте без докумената пропушта), Предстатељство путника непостидноје, Упованије и Заступницу (свих који изгубе пасош), Ходатајицу живота (бољега, у EU), која ће заблудшују горохиштнују овцу ко оцу привести – речју, радуј се, јер си спасенија света главизна, живоносни источник опште безбедности, мира и благостања у Врлом Новом Свету.

И за крај још једно наравоученије и потврда громког обећања небеског, не EU ћацијима јер они не маре (мада тврде да желе да уче), него мудрим “неутралнима”, који једнако презиру и EUрољубце и ревнитеље не по разуму (попут неразумног мене вечног студента), разборито се удаљавајући од сваке крајности (нарочито од коначних истина), и високо уздигнуте главе ходе “средњим”, “царским” путем (highway to…Heaven).

Вулгата, нашег земљака Јеронима, о свему овоме односно о поклоњењу звери каже (за разлику од уобичајеније грчке верзије, 13:10): “Ко има ухо, нек чује: Qui in captivitatem, in captivitatem vadit”. То јест, ко је у робству (овде, ко се својом вољом потчини звери), у робство иде – у вечности.

Данас, сведоци смо поробљавања целог света. Они који у том процесу прихватају робство и сведоче да није у питању робство никакво него слобода, кључни су агенти робства. И даће им Господ по срцу њиховом.

Па нек је са срећом свима који се одлуче да повере свој идентитет зверској EUропској власти – у процесу који се стручно зове data capture.

Categories: Гостинска соба

Tags: ЕУ, Евсевије Петровић, Жиг Звери, биометрија