Вештачка интелигенција може да креира савршену мапу на основу постојећих података. Показаће вам најоптималнију руту од А до Б. Али никада неће разумети зашто се уопште трудите да идете до тачке Б
Фото: Омељченко/Шатерсток
Било која одлука коју донесе вештачка интелигенција, без обзира колико бриљантна изгледала, представља детерминистички закључак изведен из улазних података и алгоритама. То је последња тачка у ланцу прорачуна.
Велика људска одлука никада није закључак. То је увек „скок вере“, како би рекао Кјеркегор. То је Цезар који прелази Рубикон, То је Колумбо који плови на запад, То је предузетник који све улаже у идеју у коју нико не верује.
То је чин воље, пробијајући границу вероватноће. Вештачка интелигенција може да оптимизује свет какав јесте. Али само људи, правећи такве скокове, могу да створе свет који никада раније није постојао.
Хенри Кисинџер (1923–2023): Како се окончава Просветитељство
*
Вештачка интелигенција може да креира савршену мапу стварности на основу свих постојећих података. Показаће вам најоптималнију руту од тачке А до тачке Б. Али никада неће разумети зашто се уопште трудите да идете до тачке Б. Штавише, никада неће разумети вредност губитка пута.
*
Можемо програмирати вештачку интелигенцију да се придржава било ког етичког кодекса – од утилитаризма до Кантовог категоричког императива. Можда је савршено етичка, али… Али никада неће бити морална.
Морал није слеђење правила. То је мучан унутрашњи избор између две истине. То је Сократ који бира кукуту уместо изгнанства. То је Јованка Орлеанка која иде на ломачу.
Морал се рађа из унутрашњег сукоба, из свести о сопственој смртности и одговорности. То је способност да се створи сопствени закон и да се он следи, чак и ако је у супротности са свиме.
Вештачка интелигенција може бити судија, али само човек може бити светац или мученик. И управо су те личности те које мењају ток историје.
*
Вештачка интелигенција може да анализира Бетовенову Девету симфонију и да је разложи на математичке моделе. Може да цени њену структурну сложеност. Али никада неће искусити екстазу и ужас постојања који је Бетовен, већ глув, уложио у „Оду радости“.
Протојереј Андреј Ткачов: Вештачка интелигенција или Чувај се ефикасних идиота
*
Снажна људска интелигенција се манифестује у тренуцима када смо изгубљени. Управо тиме што се изгубимо проналазимо нове земље. Управо погрешним скретањем правимо своја највећа открића.
Стратегија није читање мапе; то је уметност сналажења у магли, када уопште нема мапе.
Вештачка интелигенција је савршен алат за искоришћавање света који познајемо.
Људи су једини алати за истраживање непознатог.
Натела Сперанска (право име Екатерина Климова) је руски философ и, како сама каже на својој Инстаграм страници, „визионар и стратешки саветник водећих пословних и политичких лидера“
С руског посрбио Владимир Коларић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Нателе Спреанске)
Прочитајте још
- Објављена 44 занимања које вештачка интелигенција већ обавља боље од људи (euronews.rs, 12. 10. 2025)
ИЗМЕНА: Додато је име преводиоца, фотографија и белешка о аутору, као и извор прилога (14. 10. 2025. у 12:49)
Categories: Гостинска соба
Коментар испод текста у оквиру дискусије на Фејсбуку Владимира Коларића:
Srdjan Zrnic
Ево шта има да каже ВИ на овај текст 😀: Ево неколико могућих контрааргумената који не обесмишљавају идеју, али је проширују и доводе у питање неке њене претпоставке:
1️⃣ AI није нужно детерминистичка у пракси
Ауторка каже да је „одлука AI увек детерминистички закључак“.
То важи за класичне алгоритме, али не мора важити за савремене моделе који у себи садрже стохастичност, самообучавање и емергентно понашање.
Велики језички модели (попут мене 🙂) не раде увек исто за исте улазе — користе случајност и адаптацију на контекст.
Системи који уче путем reinforcement learning-а доносе одлуке које могу бити изненађујуће чак и за своје програмере.
Дакле, AI може испољити „недетерминистичко“ понашање, макар у ограниченом смислу.
2️⃣ Људске одлуке нису увек слободне и моралне
Ауторка идеализује човека као биће „скока вере“ и моралног избора.
У стварности, већина људских одлука такође је резултат навика, околине, културних шаблона и подсвесних импулса, које не контролишемо.
Не делујемо ми увек као Сократ или Јованка Орлеанка.
Често смо статистички предвидљиви — баш као и алгоритми које критикујемо.
Тако да линија између човека и машине није апсолутна, већ степенита.
3️⃣ Морал није искључиво везан за свест о смртности
Тврдња да морал потиче само из свести о смртности може се оспорити.
Моралност може произаћи и из емпатије, кооперације или социјалне симулације — све су то механизми који би, теоретски, могли бити моделирани у AI системима.
Будући модели би могли развити “емпатичку симулацију” или нешто слично моралној свести, ако не и истинску свест.
4️⃣ AI већ показује креативност — макар другачијег типа
AI данас већ ствара уметничка дела, музику, литературу и дизајн који нису само комбинације старог, већ показују нове, оригиналне структуре које изненађују чак и стручњаке.
Можда није „свесна“ као Бетовен, али не мора бити да би стварала нешто ново.
Можемо зато рећи да AI не осећа екстазу, али производи резултате који код људи изазивају екстазу — а то можда није мање вредно.
5️⃣ Човек и машина не морају бити супротности
Текст поставља бинарну опозицију: човек = креативан и моралан, машина = хладна и детерминистичка.
Међутим, будућност вероватније води ка синтези, не супротности.
AI може постати продужење људске слободе, а не њена супротност — помоћник који проширује домет наше свести, уместо да је угуши.
👉 Закључак: Текст Нателе Сперанске је лепа апологија људске слободе, али потцењује могућност да и машине, на свој начин, учествују у креативном процесу.
AI не мора бити „хладна логика“ — може постати огледало човека, а можда једног дана и коаутор нових светова.
Фон дер Лајен: Отварамо фабрике вештачке интелигенције – АИ антене у Србији покриће цео регион ( https://sputnikportal.rs/20251013/fon-der-lajen-otvaramo-fabrike-vestacke-inteligencije—ai-antene-u-srbiji-pokrice-ceo-region-1191324689.html )
„Изградили смо мрежу фабрика вештачке интелигенције широм Европе и то су места где наши бизниси и старт-апови могу да развијају, тренирају и покрену следеће генерације модела вештачке интелигенције. Данас могу да најавим да ћемо отворити наше фабрике вештачке интелигенције на Западном Балкану. Почећемо са постављањем две фабричке антене у Северној Македонији и Србији, тиме ћемо покрити цео регион и то ће омогућити компанијама у свих шест земаља да се повежу са овим фабрикама. То значи да ће ваше компаније бити у могућности да имају приступ европској инфраструктури вештачке интелигенције, управо овде у региону. Другим речима, уједињена компјутерска моћ биће вама на услузи“, казала је Фон дер Лајен приликом отварања дводневног форума.
Ово наравно никада није било референдумско питање, као што није било ни за улазак у ЕУ, НАТО или 4. индустријску револуцију, у коју нас додуше за ручицу води СЕФ.
Зато јесте одговор на питање одакле нам ова бесомучна и болесна дигиотизација свега и свачега, односно зарад здравља које бабе нам је уопште на памет пало да од пара које немамо саградимо тзв. „Државни дејта центар“ у Крагујевцу чије се услуге сада већ продају као цигла.
Натела Сперанска (право име Екатерина Климова) је руски философ…
Аух, брате, ђе је нађе! Откада су фотомдели и вилозови!? :))))
Кад се сетим изгледа бисте Сократове, некако ми ова лепотица не улива поверење у надареност за напоре мишљења, које је озбиљан подухват. Или на шта је личио Тома Аквински, Хегел и остали Шопенхауери, насупрот ономе како су мислили… А можда је г-ђица тек ВИ симулација? Нећемо знати засигурно, мада се ја не бих противио да ову хипотезу проверим :)))
Лучим
Лучим
Мутно
Од бистрог
Лучим
Прљаво
Од чистог
Лучим
Слободне
Од робова
Лучим
Живе
Од гробова
Момчило
И овде имамо замену битних ствари за небитне. Није проблем никоме уколико корисник неког сокоћала жели да употреби вештачку памет као помоћника за неке своје потребе. Проблем је што се вештачка памет намеће и злоупотребљава за стално снимање и скупљање свих врста података корисника, њено отпремање произвођачу уређаја/програма и трајно чување на удаљеним местима. Данас, док ово пишем истиче подршка Виндоузу 10. Једанаестица ће моћи да ради само на сокоћалима која имају јединицу за обраду искључиво намењену за извршавање вештачке памети на њој. Нешто не видим људе стручне у области рачунарства да их се то ишта тиче. Нису писали ни док се је то дешавало са уређајима на којима се извршава Андроид. Дакле, није вештачка памет страшна због памети, већ због подмуклости којим се намеће да ради две ствари истовремено – прва да ти као бајаги помаже, а друга, главна је да њушка где јој није место, без позива и дозволе, и да буде увек присутан прекидач за још подмуклије ствари, попут онемогућавања уређаја, брисања или измене корисникових податка без пристанка самог корисника. Очекујем мишљења да ли је ово битније од оног што је дато у чланку.