Примена вештачке интелигенције у будућности води и критици тзв. AI оптимизма. Вештачка интелигенција отвара неколико конфликтних поља
Извор: ИЕС
У организацији Института за европске студије 18. септембра 2023. године, одржано је предавање Саше Лазаревића, архитекте за вештачку интелигенцију (AI), под називом „Quo vadis, вештачка интелигенцијо?”
Започевши излагање терминолошким разјашњењима основних појмова, Лазаревић је истакао да вештачка интелигенција суштински представља имплементацију људске интелигенције на један електронски систем, односно да је реч о развоју софтверских система за решавање одређених задатака, који захтевају ниво интелигенције коју поседује човек. Сходно комплексности саме вештачке интелигенције, у њено проучавање и примену укључено је више области – електроника, математика, статистика, лингвистика, роботика, неуронауке, итд. Лазаревић је нагласио да треба разликовати неколико врста вештачке интелигенције – слаба/уска вештачка интелигенција (weak/narrow AI), која може да се примени само у једној области, општа/јака вештачка интелигенција (general/strong AI), која је адаптивна и може да се користи у више различитих домена, као и суперинтелигенција, која може да превазилази могућности човека у некој области, нпр. детекција канцера на основу резултата скенера, препознавање аутора неког рукописа, препознавање емоција на људском лицу на основу микропокрета мишића лица, итд.
Када је реч о историји развоја вештачке интелигенције, након својеврсне преисторије AI (почев од абакуса, механичких калкулатора, до аналитичке машине), главне фазе развоја вештачке интелигенције обухватају: период до 50-их година 20. века, где се углавном радило на теоријским радовима, затим се до 1975. ради на симболичкој вештачкој интелигенцији, период 1975-1995. представља AI Winter, период разочарања у све алгоритме, јер су постојала велика очекивања да ће бити врло лако и функције мозга реплицирати и имплементирати на компјутер, што се није десило ни данас, од 1995-2010. развија се машинско учење, од 2010. до данас дубинско учење, од 2020. присутан је нови концепт – пред-тренирани језички модели или генеративна вештачка интелигенција. Од 2021. године започета су и истраживања у области квантног машинског учења, јер су се појавили и први квантни рачунари, те се истраживачи надају ће коришћењем квантних рачунара и машинског учења, вештачка интелигенција моћи значајно да се убрза.
Као главне домене примене вештачке интелигенције и примере њеног конкретног коришћења у сваком, Лазаревић је истакао – пољопривреду, државну управу, индустрију, медицину, образовање, културу. Наравно, паралелно са широким опсегом примене AI, јавља се и питање ограничења њених негативних ефеката. У том контексту развијају се и различита решења за превазилажење изазова које са собом носи примена AI и то у вези са питањима пристрасности, транспарентности, приватности, потрошње енергије, безбедности алгоритама и података. Од 2020. године све више се интензивира и државна регулатива, са циљем да се та област уреди различитим политикама, стратегијама и законима. Европска унија, на пример, класификује коришћење AI према ризицима – неприхватљив ризик, висок ризик, ограничен ризик, низак ризик. Сходно томе, постоје и мере које се предузимају за високоризичне системе. Кина је такође 2023. године усвојила мере за управљање услугама генеративне AI.
У светлу наведених изазова, Лазаревић се осврнуо и на тзв. трансхуманистички поглед на вештачку интелигенцију – питања трансчовека, достизања суперинтелигенције и свесне машине, позивањем на књигу Рeja Керцвајла (Ray Kurzweil) How to create a mind, који између осталог предвиђа 2045. годину као моменат када ће машине превазићи човека у сваком смислу. Читав тај мисаони експеримент, како истиче Лазаревић, води ка отвореном питању: да ли ће заиста у будућности бити могуће да се биолошки мозак и свест човека замене механичким системом?
Напослетку, питања која намеће примена AI у будућности води и критици тзв. AI оптимизма. Лазаревић се овде осврће на књигу Artificial Intelligence and the Future of Power (Rajiv Malhotra), где се истиче да вештачка интелигенција отвара неколико конфликтних поља – економски развој и радна места, геополитичка борба за моћ, борба за психолошку контролу, метафизика сопства и етика, итд. У светлу ових изазова, закључује Лазаревић, као још једно важно питање остаје и питање конфликта две парадигме – биолошког материјализма и духовности, односно опстанка једне од њих.
Слађана Ћурчић, истраживач-приправник
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Ниједна машина не може да мисли и ниједан софтвер није интелигентан. Сам израз „вештачка интелигенција“ можда је један од најуспешнијих маркетиншких појмова свих времена (прочитајте још на https://stanjestvari.com/2023/05/23/ni-uz-gpt4-vi-ne-postoji/)
@Још краћа историја
Потпуно се слажем са Вама.
Живимо у време медија и маркетинга, као алата за моделовање масе (од 1913. када су амерички индустријалци купили и поставили своје уреднике за сву тадашњу штампу у САД, преко Edward Bernays – “the father of public relations” до данас са MSM “mainstream media на глобалном плану).
Подсетили сте ме на још један израз HR (human resource), где нам се у лице ругају, а људи, као заменљив и потрошни ресурс изједначавају са угљем, житом, рудама.
Преко наслова глобалних МСМ смо бомбардовани порукама да смо ресурс, глупљи од АИ (AI) или криви за климатске промене, односно да нас је превише и да се морамо строго контролисати и додатно опорезовати.
Зато се сада интензивно ради на маркетингу уздизања АИ, која ће бити тампон између супер-супер моћне групе и огромног остатка обесправљеног света. Тако ће АИ, а не поменута група кажњавати све који направе било какав прекршај на улици, а снимљени су камером високе резолуције (ускоро 6Г) са препознавањем лица. Нећемо имати прилику било коме да се жалимо, јер прекршај установљује, негативне поене додељује и казну реже АИ – праведно свима по истом алгоритму.
И аутор је навео пар примера примене АИ: “препознавање аутора неког рукописа, препознавање емоција на људском лицу на основу микропокрета мишића лица” у служби форензике и судске праксе.
АИ ће ускоро мењати професоре и предавати студентима, а дрАИ ће нам преписивати лекове и (обавезне) терапије.
У маркетинг и величање АИ, поред медија (који су у власништву поменуте групе), укључују се и марионете. Тако се румунски председник хвали како му АИ пише говоре и уређује дневне обавезе, папа држи молитву за АИ, а хуманоидни робот са уграђеном АИ држи говор у британском парламенту.
Ово је само почетак.
Saša Lazarević. Prevod.
Đe si pošla Srpska Veštačka Inteligencijo ?????
Slađana Đuričić. Podvlači pitanjem.
Đe je konflikt između Biološkog i Duhovnog Srpske Veštačke Inteligencije ?????
Odgovor za Sašu Lazarevića je retoričko pitanje:
Đe je pošla Srpska PRIRODNA Inteligencija 1918 godine ?????
Odgovor Slađani Đuričić je retoričko pitanje:
Đe je JEDINSTVO između Biološke i Duhovne Srpske PRIRODNE Inteligencije ?????
Pitanje i odgovor retorički:
Đe bi nam bio kraj da je SVO VREME bilo i trajalo SAMO i ISKLJUČIVO
Srpska JEDINSTVENA PRIRODNA INTELIGENCIJA ?????
ĐE ?????
Ja sam Srbin.
VEŠTAČKO ništa nije moje.
Nije bilo ni 1918 godine.
Još uvek je VEŠTAČKO.
Vratimo se na PRIRODNO.
Vratimo se na FABRIČKA PODEŠAVANJA na 1914 godinu.
Za POČETAK.
Za PRIRODNO.
KOJE KUDE SRBIJO.