Ниједна машина не може да мисли и ниједан софтвер није интелигентан. Сам израз „вештачка интелигенција“ можда је један од најуспешнијих маркетиншких појмова свих времена

Извор: TechSpot

Нико не продаје будућност тако мајсторски као технолошка индустрија. Према њеним заговорницима сви ћемо живети у „метаверзуму“, градити своју финансијску инфраструктуру на „веб-у 3“ и напајати своје животе „вештачком интелигенцијом“. Сва три термина заправо су обмане којима су згрнуте милијарде долара, без обзира на сукоб са стварношћу.

Вештачка интелигенција нарочито призива представу о машинама које размишљају. Ниједна машина, међутим, не може да мисли и ниједан софтвер није уистину интелигентан. Сам тај израз можда је један од најуспешнијих маркетиншких појмова свих времена.

Прошле седмице (март 2023. – прим. СтСт) компанија ОпенАИ најавила је ГПТ-4, значајну надоградњу технологије која подупире ЧетГПТ. Систем звучи још човеколикије него претходни, чиме појачава уобразиљу о својој интелигенцији. ГПТ-4 и други слични језички модели ипак врше једноставно пресликавање база података текста – близу хиљаду милијарди речи за претходни модел – чије је размере тешко појмити.[1] Потпомогнути армијом људи који их репрограмирају исправкама, модели повезују речи једне с другима на основу вероватноће. То није интелигенција.

Ти системи су припремљени да генеришу текст који звучи уверљиво, тржишту се пласирајући као пророчишта која се могу прикључити у претраживачке механизме. У тој глупости се истрајава чак и када ГПТ-4 наставља да греши, као пре пар седмица када су се и Мајкрософт и Алфабетов Гугл осрамотили приликом представљања својих претраживача, кад су они погрешно тумачили чињенице.

Не помагати је важно: термини попут „неуронске мреже“ или „дубоко учење“ само подупиру идеју да су ови програми човеколики. Неуронске мреже ни на који начин нису копије људског мозга, већ само у назнакама инспирисане његовим начин функционисања. Дуготрајни покушаји да се начини реплика људског мозга са његових приближно 85 милијарди неурона пропали су. Најближе чему су научници пришли је емулација мозга црва, са 302 неурона.

Извор: TechSpot

Оно што нам је потребно је другачији појмовник који не пропагира магијска размишљања о рачунарским системима, не ослобађајући притом од одговорности људе који их праве. Шта је алтернатива? Разумни технолози годинама су покушавали да замене „вештачка интелигенција“ са „системи машинског учења“ али то се не спотиче о језик на исти начин.

Стефано Квинтарели, бивши италијански политичар и технолог, предложио је нешто другачије: „Системски приступи алгоритмима учења и машинском закључивању“, од енглеског Systemic Approaches to Learning Algorithms and Machine Inferences, скраћено SALAMI (салама), да би подвукао апсурдност питања која људи постављају и вези с „вештачком интелигенцијом“: Да ли САЛАМА има чула? Да ли ће САЛАМА икада бити надмоћна над људима?

Најбезнадежнији покушај семантичке алтернативе вероватно је и најтачнији: „софтвер“.

„Али“, већ чујем како питате, „шта је погрешно у коришћењу малецне метафоричне скраћенице да се опише технологија која изгледа тако магично?“

Ево шта: приписујући им интелигенцију, машинама дајемо незаслужену независност од људи, и сами лишавамо њихове творце одговорности за њихов утицај. Ако сматрамо да је ЧетГПТ „интелигентан“ онда смо мање склони чак и да покушамо да позовемо његовог творца, предузеће ОпенАИ из Сан Франциска, на одговорност за његове нетачности и предрасуде. Ово ствара и фаталистичку послушност међу људима, који ће трпети због штетних ефеката технологије; није „вештачка интелигенција“ та која ће вам одузети запослење или плагирати уметничко дело – то ће урадити људи.

Питање постаје све присутније откад компаније, почев од Мете, преко Снеп-а до Морган Стенлија, ужурбано укључују четбот-ове и генераторе текста и слике у своје системе. Мајкрософт, у безглавој трци у наоружању са Гуглом, укључује ОпенАИ технологију језичког моделирања, највећим делом непроверену, и у своје најпознатије пословне програме попут Ворда, Аутлука и Ексела. „Копилот ће из основа изменити начин на који људи раде са ‘вештачком интелигенцијом’ и како ‘вештачка интелигенција’ ради са људима,“ објавио је Мајкрософт поводом ових нових својстава.

Спрам потрошача међутим, обећање о раду са интелигентним машинама безмало је обмана. „[‘Вештачка интелигенција’ је] једно од оних обележја које изражавају вид утопијске наде пре него што представљају реалност, као што је величање фразе ‘паметно оружје‘ током првог Заливског рата требало да имплицира визију тоталне прецизности при гађању и уништавању циљева без капи проливене крви, што није могуће,” каже Стивен Пул, аутор књиге Неговор (Unspeak), o опасној моћи речи и ознака (етикета).

Израз „вештачка интелигенција“ је нажалост толико укорењен у наш речник да ће бити готово немогуће отрести га се, а обавезне знаке навода све теже запамтити. У најмању руку, требало би да се подсетимо колико се такви системи ослањају на људе који њима управљају и који би требало да сносе одговорност за нежељене ефекте.
Пул каже да четбот-ове као што је ЧетГПТ и генераторе слика као Мидџурни (Midjourney) више воли да зове „великим машинама за плагирање“ јер оне углавном рекомбинују прозу и слике које су изворно створили људи.

„Нисам уверен да ће се [назив] примити,“ каже.

Заиста смо заглавили са „вештачком интелигенцијом“ и то на више од једног начина.

(ITProToday, Парми Олсон)

ЧетГПТ ради на људски погон, извођачи радова плаћени су 15 долара на сат

Посао који обавља ова скривена армија радника корпоративни новоговор прикрива еуфемистичким називом „рад на обогаћивању података“

Фото: Дијего Томазини (Shutterstock)

ЧетГПТ, нашироко познати „вештачки интелигентан“ четбот [2], заснован је на системима машинског учења али су ти системи вођени људском радном снагом која већином није адекватно плаћена. Према писању Ен-Би-Си Њуза, на платном списку предузећа ОпенАИ, које стоји иза ЧетГПТ-а, налази се велики број радника по уговору који помажу у „означавању података“ — поступку подучавања ЧетГПТ софтвера да би боље одговарао на захтеве корисника. Колика је накнада за ову делатност од кључног значаја? Петнаест долара на сат.

„Ми смо физикалци, али без тога не би било ‘вештачки интелигентног’ језичког система,” рекао је за Ен-Би-Си Алексеј Савре, један од радника. „Можете осмислити неуронске мреже какве год хоћете и укључити истраживача колико год хоћете, али без означавања немате ЧетГПТ. Немате ништа.“

Слободан Владушић: Вештачка интелигенција не пише врхунску књижевност

Kолико год ружно звучало, ово је заправо побољшање у односу на начин на који се ОпенАИ обично бавио попуном посредничких тимова. Компанија је овај рад пребацивала у Африку, где се – услед ниских надница и мањкавог радног законодавства – провлачила са ценама и испод 2 долара на сат. [4] Сарађивало се са америчком фирмом Сама (Sama) која за себе каже да је посвећена „етичком ланцу снабдевања вештачке интелигенције” и за чију је популарност заслужно повезивање високотехнолошких компанија са јефтином радном снагом из земаља Трећег света. Компанија Сама је и раније бивала судски тужена и оптуживана за бедне услове рада. Ниско плаћени посредници из Кеније тако су на крају помогли да ОпенАИ произведе систем за филтрирање који може да уклони непријатан или увредљив материјал достављен његовом четботу али тако што су се чешљали екране препуне гнусног садржаја, укључујући описе убистава, мучења, сексуалног насиља и инцеста.

„Вештачка интелигенција“ може вам изгледати као магија – као да некаквом чаролијом живне док одговара корисницима – док јој иза кулиса помаже маса невидљивих радника који заслужују више за свој допринос.

(Gizmodo, Лукас Ропек)

Скратило и са енглеског посрбило: Стање ствари

[1] Прим. СтСт: За подучавање великог језичког модела и извршавање услуге у позадини ЧетГПТ-а користи се десетине хиљада графичких копроцесора Nvidia A100 и H100 чије су јединичне цене између 10.000 и 40.000 хиљада долара, као и напредна енергетска, мрежна и расхладна опрема. У случају ЧетГПТ-а, само за рад хардвера и инфраструктуре потребно је око 700.000 долара дневно. (Извор: TechSpot)

[2] Прим. СтСт: Апликација ЧетГПТ, резултат сарадње Мајкрософта и ОпенАИ, забележила је најбржи раст броја корисника до сада, са више од 100 милиона корисника месечно. (Извор: TechSpot)

[3] Прим. СтСт: Посао који обавља ова скривена армија радника корпоративни новоговор прикрива еуфемистичким називом „рад на обогаћивању података“. (Извор: ZeroHege, повезница за фриленсере: MakeUseOf, 7. Label Online Content)

[4] Прим. СтСт: Једном речју: „аутсорсинг“. ОпенАИ је релативно мало предузеће са мање од 400 запослених које упошљава неколико стотина истраживача и инжињeра који у раду користе суперкомпјутер за развој високо софистицираних „вештачки интелигентних“ модела као што је ГПТ-4 … и са преко 1.000 радника на даљину, из САД, Латинске Америке и источне Европе ангажованих за напоран рад неопходан на побољшању излазних података код алата као што је ЧетГПТ. (Извор: TechSpot)

Categories: Преносимо

Tags: Парми Олсон, вештачка интелигенција, карусел, четбот