Петог октобра погинула је једна млада Српкиња. Звала се Јасмина. Помињем је на свакој литургији. Да ли је се и ви понекад сетите?
Натпис на Спомен-чесми Јасмини Јовановић у Београду (Фото: Википедија)
И беше Пети октобар пре четврт века. И беше догађај који данас пљују сви, па чак и они који су у њему учествовали. Тог дана погинула је једна девојка. Звала се Јасмина[1]. Није била страни плаћеник, нити мондијалиста, већ часна Српкиња, као и минимум 99 одсто оних који су у петооктобарском преврату учествовали. Нису се борили за власт и за сопствену позицију, већ за бољу, лепшу и праведнију Србију. Били су обманути и преварени. Били су наивни, као и неки од нас којима је Пети октобар донео професионално учешће у политичком животу Србије и одређене функције.
Донео је то мени, која сам прво постала посланик у Савезној скупштини СЦГ, а потом и министар у Влади Републике Србије. Своје учешће у опозиционом политичким раду од 1990. и касније професионално – које је трајало мање од четири године – не бих назвала профитним периодом у мом животу. За то време ништа материјално нити било како корисно нисам учинила ни за себе ни за своју породицу.
Уосталом, нисам битна ја, већ сви они који су у најбољој жељи и намери, више од једне деценије, радили на томе да до Петог октобра дође. Нисмо били страни плаћеници, већ наивне патриоте, а наивност има своју цену. (Бојим се да ће је имати и данас!)
Данас Пети октобар нападају углавном они који су – такође на свој начин, физички или навијачки – у њему учествовали, делили са нама исту заблуду и нехотично допринели истој превари. Нападају Пети октобар и садашњу власт и неки који су у овој и оваквој садашњој власти учествовали, и то на највишим позицијама. То је у реду. Свако има право да се покаје. И ја се кајем. Зато сам изван политике већ двадесет година и никада се више у њу нећу вратити.
Петог октобра 2000. године погинула је једна млада Српкиња. Звала се Јасмина. Помињем је на свакој литургији. Да ли је се и ви понекад сетите?
[1] Прим СтСт: Јасмина Јовановић, активисткиња Демократске странке Србије из Милошевца код Велике Плане, изгубила је живот изгубила живот током демонстрација 5. октобра 2000.
Categories: Гостинска соба
Вјечнаја ноћ
Будан чекам зору
Са надом на умору
Ране трљам сољу
Док ноћ дави зору
Ближњи ми у кост клижу
Гладни помије лижу
Гмизавци храбро гмижу
Возови никад не стижу
Немам времена
Вријеме нема мене
Мре привид промјена
Ноћ једе успомене
Момчило
Беше први децембар пре сто седам година,
и беше једна Србија.
Да ли се и ви понекад сетите ?
Њих.
Беше двадесет седми март пре осамдесет четири године, и беше и један Јасеновац и једно Јадовно и много Јама.
Да ли се и ви понекад сетите ?
Њих.
Беше двадесет девети новембар пре осамдесет две године, и беше један Голи Оток и један Брионски Пленум и после тога једна јадна Србија цела из три дела.
Да ли се и ви понекад сетите ?
Њих.
Беше још неких датума и догађаја везаних за њих из прошлог века који су у најбољим намерама за бољу , лепшу и праведнију Србију на тај Србски вечни олтар уградили
своје највредније животе или своје највредније делове тела.
Да ли се и ви понекад сетите ?
Њих.
Да смо добро видели на Видовдан а то беше пре сто једанаест година, и била једна једина Мајка Србија за коју на Србски Олтар Слободе уградише своје највредније животе и делове тела Срби и Србкиње не питајући за :
Бољу,
Лепшу и
Праведнију Србију
и памтили преносећи са колена на колено вредности жртве Србске Слободе Мајке Србије не бих било потребно да се
ПОНЕКАД сећамо датума из прошлог века док следећа генерација не заборави
ПОНЕКАД датуме од пре :
Једног века,
Пола века,
Четврт века.
Да ли сте је и ви заборавили ?
Једину.
Од пре нас.
Да ли се и ви понекад сетите ко је
Мајка Србија ?