Схватите већ једном да у Црној Гори има још народа осим вас који хоће да живи. Није нас Бог створио да сви својим животима пувамо у једну тикву. Сјашите већ једном, побогу!

Парох барски протојереј Јован Пламенац (Фото: ИН4С)
Заиста, пресмрђели сте. Ко год се не уклапа у ваш ракурс, само промоли ли нос из рова у који систематски сабијате своје идеолошке противнике, по медијима којима сте у вријеме званичне Ђукановићеве владавине окупирали црногорску јавност, на њега скочите као шакали.
Тако сте сада скочили на Милутина Мићовића зато што му је додијељен статус истакнутог културног ствараоца. Мало прије тога на Милана Стојовића, зато што га је Црногорска академија наука и умјетности именовала за члана уредништва струке Медији и новинарство. Ономад сте, тако, скочили на Бећира Вуковића, зато што је добио Тринаестојулску награду. Угледајући се на ваше очеве, што у тијелу што у духу, који су са старих фотографија брисали оне који су по њиховим критеријумима зглајзнули, одузели сте књижевну награду „Ристо Ратковић“ Радовану Караџићу. Као неумрли ознаши, ових дана хајкате за спомеником Павла Ђуришића…
Бијело Поље: На иницијативу Бошњачке странке одузета књижевна награда Радовану Караџићу
И у мене сте заривали своје шакалске зубе сваки пут када сте процијенили да вам се указала прилика за то.
У Другом свјетском рату, у револуцији под окриљем нацистичког и фашистичког окупатора, на ужасно много крви оних које сте означили својим противницима, и потом подржани интересима и Британаца и Руса, наметнули сте своју владавину југословенским народима. Како тада, тако и данас не само да дишете ставом Коминтерне артикулисаним на Бечком (1926) и Дрезденском (1928) конгресу КПЈ да је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, потоња Краљевина Југославија, конституисана 1918. године, у ствари „великосрпска творевина“ у којој је српска буржоазија потчинила остале народе, него га, с позиције силе онога ко се обрачунао са својим непријатељима, намећете као једино допуштено становиште и трајни свети задатак да исправите ту измишљену историјску неправду. Том доктрином, сагласно вашој, проговорили су усташе, балисти, ВРМРО-вци… Тим духом данас дишу другосрбијанци у Србији и Монтенегрини (идеолошки Црногорци) у Црној Гори. Монтенегрини, као топовске месо своје виолентне идеологије и као живи штит свог криминала, истурају своје агресивно нацистичко крило – лажикомите.
У Црној Гори сте из српске нације произвели црногорску и – супротставили је српској: на првом послијератном попису становништва 16. марта 1948. године испоставило се да је од око 95 одсто Срба прије рата остало њих 1,78 и да је број националних Црногораца нарастао од 0.00 одсто прије рата до 90.67 након њега. Руку још увијек крвавих до рамена, укинули сте цивилизацијски став да је човјек национално оно што је наслиједио од предака: биолошки, културолошки, социјално и духовно, и увели своје „напредно“ правило – да је човјек национално оно „како се писа’“. И тај, на тај начин успостављен национални биланс у Црној Гори укључили сте у политичку употребу прошлости, у своју идеологизирану, разбарушену историографију. Своју идеологију пројектовали сте на прошлост; представу о прошлости јој уподобили.
Протојереј Јован Пламенац: Ми Срби у Црној Гори страдамо од оних који су од нас отпали
У Другом свјетском рату поубијали сте својих противника колико сте стигли. Након рата поубијали сте оне које нијесте стигли у рату. Онда сте, са том репутацијом у народу, завели своју истину: у школе, медије, по сједницима и кафанама, па и кућама, особито у историографију. Обрачунали сте се са Православном црквом, разбили институцију домаћина и увели институције политичке подобности и „снаша’ се“.
Када је томе дошло вријеме, свему наредни, пресвукли сте се у неолибералне тоталитаристе, до балчака на услузи евроатлантским господарима и њиховој самоаболирајућој представи балканске стварности успостављеној на Милошевићу као разбијачу Југославије и политички функционалној правди Хашког трибунала, у што се савршено уклопила ваша идеолошка представа „великосрпског национализма“. Под плаштом Великог брата, на локалу сте увели Црногорску православни цркву, Факултет за црногорски језик и друге шипове идентитета идеолошког црногорства, читавој Црној Гори натурили своје: химну, грб, заставу. Не пристане ли ко, јавно, на вашу истину – одмах га маљем у главу.
Умислили сте да сте сахранили истинитог Бога и сад вам је бог новац а свеци марифетлуци овога свијета.
Ваш мозак је у Озни-Удби-АНБ. Отворити архиве ове злочиначке организације значи ући вам у мозак. Довести је „к познанију права“, у законски оквир, значи извршити радикални хируршки захват на вашем мозгу.
Прозбори ли ко о свом погледу на друштвени живот а да се то коси са вашим, као свраке у винограду ухваћене на дјелу загракћете: ево га, фашиста који не признаје Црногорце, не признаје химну, не признаје заставу, ево га против Европе и НАТО-а, коначно – ево га против Црне Горе.
Ма. признајем вам све хоћете да јесте. Будите национални Црногорци до миле воље, што се мене тиче можете и било што друго, будите и црнци, будите и педери, будите што вам је срцу драго и памети прикладно, све вам признајем. Али пустите мене да будем оно што јесам, пустите ме да осим генетски, и културолошки и духовно будем нефалсификовани потомак мојих предака.
Схватите већ једном да у Црној Гори има још народа осим вас који хоће да живи. Није нас Бог створио да сви својим животима пувамо у једну тикву. Сјашите већ једном, побогу!
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница прот. Јована Пламенца)
Categories: Гостинска соба
30.12.1973 година.
Атеље 212.
Београд.
СР СРБИЈА.
Премијера.
Радована трећег.
Сваки Србин је Радован трећи.
Монтенегрини, Милогорци 2025 година.
Вилотићи мајку вам вашу …..
СДС Србске Републике 2025 година.
Вилотићи мајку вам вашу …..
Сваки Србин је Радован.
Сваки Вилотић је из Радовањског Луга.
Одличан текст протојереја Јована Пламенца.
Имао сам колегу са факултета који је на жалост постао монтенегрин а деда му то није био.
Такође имам школског друга чији је деда из Кривошија изнад Рисна био увек и само Србин као и данас његов унук.
Срби су људи.
Усташе су србојезички људождери Срба.
Данас 2025. на Хелму усташе имају шест државоликих нација (бошњаци, бугараши, војвођанери, јозефштатари, монтенегрини и хрвати) док седма државолика нација хрба ће да нестане после автоликвидације Републике Србске, шта сад је коначно утаначена у Сочију, где преклане 2023. РуСионска Федерација је поклонила Републику Арцах Републици Турској.
Људи и људождери не могу дуготрајно да заједно живе на истој територији.
Или људи или људождери, треће није дато.
Поштовани оче Јоване и остали што написасте Ваше коментаре,све сте Ви и сви Ви у праву то што пишете,али кога за то брига,али и на крају ,они све то знају о себи,али њихова догма је секташка као код Римокатолика.И Римски Папа зна да он није и не може бити непогрешив,али пре овога Папе,па и онога предходнога и онога пре њега ,па све до извора те догме о Непогрешивости Папе,та догма се учврстила,оснажила и уведена у живот њихове цркве.Хоће ли је овај Папа Фрањо рушити.Па неће ,јер би са тиме срушио себе,угрозио свој живот итд.Па шта ико на овоме свету похледа од Комуниста.Да они сами себе укину као догму,секту,идеологију итд.Да сами сиђу са влати уз извињење : Ето били смо вам 80 година на грбачи,јахали смо вас,затварали,пребијали,убијали ,глобили вас,преименовали у Црногорце,Македонце,Муслимане итд.Па моја кума Љиљана Петровић родом из околине Битоља,чији је деда био Пироћанац Петровић(заборавио сам му име),био је после Првога светскога рата насељеник,на Турска имања у село у околини Битоља.Ту се настанио,децу пре Другога светскога рата изродио и имао је три сина и једну или две кћерке.Сви су били Петровићи до другога Светскога рата.Један од синова у току рата оде у партизане и кроз рат буде идеолошки обрађен.После рата тај кумин стриц,партизан и комуниста постаје Македонац са презименом Петровски,дочим друга два брата и сестре му,отац и мајка остају Срби са презименом Петровићи,још кумин отац носио је и име Петар.Шта хоћу рећи.Комунисти су на силу дошли на власт у народу Србскоме.Никаквим изборима, већ убијајући своје саплеменике, не видећи у њима своју браћу и сестре ни по крви а камоли у вери и нацији,у неким случајевима ни родитеље не поштедеше.Њихова владавина преко синова и унучади протеже се на нашим просторима ево већ 80 година и то врло успешно. Почетком деведесетих видеше они да та идеологија отворенога комунизма више није одржива у тадашем и садашњем народу и геополитичким условима.Пресвукоше они дресове,униформе и прогласише себе демократама под разним политичким именима.И каменелом мења боје,али увек остаје камелеон.Тако и комунисти,који никада неће изборима сићи са власти јер код њих је нож и погача,па колико хоћу они одсечу кришку хлеба од те погаче,те баце пред ту опозицију,који су у већини пашчад,која се дохвати те кришке,мање или веће,задовољна маше репом ,једући хлеб и лижући руке господару.Опозиција сита,а вукови, односно комунисти остају на власти бар код нас Срба,до краја времена.Каквим начином су дошли на власт,само таквим могу да сиђу.Никаквим другим.Све остало су заблуде и трошење мастила пишући текстове као што и сам потроших.Хвала за Ваше време,ако ово прочитасте.
Јесте написао да је Србија (Милошевић) разбијач Југославије али то „комуњаре“- није.
@035, написао је нешто сасвим друго, заправо указао је на чему је заснована представа балканске стварности евроатлантских господара.
@Тузор: Представа се најчешће заснива на чињеницама, прота није нагласио да је у питању пропагандна лаж или то побио каквим другачијим ставом. Осим да то аболира петоколонаше, дакле може бити и истина!
А наслов даје уредник, аутор у тексту тај израз није користио а обрачунава се са „млетачким монтенегринима“. Замерам му само нетачност . У Другом свјетском рату револуцији није била под окриљем нацистичког и фашистичког окупатора, напротив била је у крвавој борби.
@ 035
Кад наслов даје уредник, макар овде на Стању ствари, пише Наслов и опрема:
Овде пише само:
Опрема: Стање ствари
Уосталом, да сте кликнули на везу и отишли до Фејсбук профила проте Пламенца, видели бисте и сами да је наслов његов (додуше, без ускличника, то му је та „опрема“):
@ Стање ствари: Не треба износити тврдње о детаљима јер их обично не знамо, моја кривица. Посумњао сам да свештеник може бити толико острашћен, Али што би то био и уредник? На фејсбуку је то можда норма, нисам упућен.