Солидарност цјелокупног српског народа не постоји. Интегративне идеје нигдје нема. А и када би је било, могла би се доказивати и мјерити једино на Косову и Метохији
Брисање српског Косова (Фото: AP Photo)
Вријеме истиче, претварање преосталих косовскометохијских Срба у политичке Албанце – по методу примјењеном у Хрватској – постаје сасвим извјесно. Акције Куртијеве полиције ових дана у Косовској Митровици само су показатељ тог истицања времена. Неки се надају да ће евентуално обарање владе Аљбина Куртија, дати мало шансе Србима да поправе свој положај.
Али, оно што се грбо родило вријеме не исправи. Није ту само Бриселски споразум, нити прихватање фамозног француско-њемачког плана, једина клопка у коју су наши сународници упали или, тачније, приведени. Неки ових дана подсјећају на Ахтисаријев план, прије свега у домену очувања српских здравствених и просвјетних установа.
Мала је то утјеха, јер би подразумјевала спремност на приватну иницијативу у тим областима, што другим ријечима значи солидарност цјелокупног српског народа са Србима на Косову и Метохији. Подсјетимо, када су под Руговом Албанци одбацили установе Републике Србије, направили су своје паралелне.
Такав потез Срба у овој ситуацији био би пожељан, али мали су изгледи за његово спровођење.
Први предуслов, солидарност цјелокупног српског народа, ако ћемо да се не лажемо, не постоји. Што под међународним притиском, што због политике власти у Београду, српски народ је разбијен у више политичких народа са сопственим приоритетима. Неким је то очување власти Алфа Вука, другима опстанак Републике Српске, трећима васпостављање правног поретка у остатку Србије, четвртима култ Павла Ђуришића итд. Интегративне идеје нигдје нема. А и када би је било, могла би се доказивати и мјерити једино на Косову и Метохији.
Овако, препуштени на милост приштинским властима, косовскометохијски Срби не треба пуно да се надају ни од евентуалног пада Куртијеве владе. Етнонационалистичка политика пустила је дубоке коријене међу Албанцима, посљедњих година је у сарадњи са Хрватима разрађен план коначног рјешења „српског питања“. Они Срби који не буду могли да се склоне из завичаја, постаће политички Албанци.
Српска солидарност би могла да помути план Приштине и Загреба, али, рекосмо, ње нема.
Остала је задивљујућа способност да се ћути пред националним искорјењивањем.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
je brifingovala Lompara, sto dokazuje da citaju „Stanje stvari“ i moje komentare :)))) Naime, posle debakla sa objasnjenjem solidarnosti recima da ako neces da se solidarises, nemoj da ocekujes solidarnost, cime je solidarnost pomesao sa „ja tebi, ti meni“, i principijelnost zamenio karakteristikom prethodnog solidarisanja sa nama, vec vidim kako ga u BIA-i zbog toga lupaju po glavi monografijom „Kako smo ulovili Drazu“, Lompar se bacio na poduze objasnjavanje solidarnosti, cak je koristio moje reci da je solidarnost principijelna, a ne stvar „nekih karakteristika onoga sa kime se solidarises“:)))))
Autor govori o „integrativnoj ideji“, a radi se o pitanju suvereniteta, dakle standardno presiroko postavljanje okvira, kako bi u njemu utopilo nepravo unutrasnje stanje (kako to izgleda u najbanalnijem smislu i zasto cete se Seselja secati (politika secanja) samo kao zrtve Haga – videti „programski“ tekst Slobodana Vladusica „Karl Smit i Milorad Dodik ili pitanje alkohola“ na RT). Posto gradjani ne mogu da se mobilisu svojim pravom na suverenost u vlastitoj drzavi, jer su nesuvereni i bez otimanja Kosova, pocelo se sa guslanjem o „svetoj zemlji“, pa je i zavrsilo neuporedivo gore od Foklandskih ostrva (Kosovo je nesudjena Olandska ostrva).
Zanimljivo je da ova beznacajnost prava ima svoju superpravasko nalicije. Naime, Srbi se bore protiv zakona o gej brakovima, dok u isto vreme imaju premijera zenu koja ima zenu i dete !!!???? I, dok je gledaju sa suprugom i detetom ili kako sedi pored patrijarha, bore se protiv „woke“ kulture u Luizijani i Vajomingu !!!??? Tako ispadne da u pravnom sistemu nema gej brakova, ali da ih ima u realnosti, jos gore – javnosti, i da to nije problem, ako si nedodirljiva vlast. Tako se podredjivanje prava politici i politickoj moci pokazuje u tragi-komicnom vidu! Drugi primer je borba oko cuvanja preambule o Kosovu, dok se u realnosti Kosovo predaje. Preambula se cuva ne zato sto se veruje u moc prava, vec zato sto se ne veruje!
Kada pomenuh Luizijanu, sa Srbijom saradjuje nacaionalna garda Ohaja, a mogla je Luizijane, ciji su zadaci:“… cuvanje juznjackih dama od tamne brace… i tucenje studenata…“ – 3:58.
Cenim da bi ovo drugo interesovalo ovdasnju vlast! Evo kako kapitalizam koristi radnike protiv studenata (penzionere protiv studenata), a sve zavrsi kao „kulturni rat“:
Солидарност са Србима са Косова не постоји, осим у мањем делу овог народа ( Бог их све благословио) . Задњих 20 година транзиције мозга, наш народ се променио. Усе насе и подасе.
Мени је пак много гори знак због одсуства саосећајности. То је већ болест, озбиљна. Са друге стране осуда и нетрпељивост према Србима са Косова има много шири консензус.
Наравно, познате приче, продали имовину шипцима бахате се, и ств има свакаквих али суштина је нето друго, а то је баналност…
Али кључни моменат – север Косова разобличава ту хипоризију. Тамошњим Србима су руке злотвора буквално на њиховом и вратовима њихове деце – ноктима држе брану на прагу Србије, али то никог не занима.
И индикативно, Срби имовину на северу Косова још увек и упркос распаду свега, још нису почели да продају, иако се исељавају.
Кад и ако се то буде десило, сваки просечан лик из нпр Крагујевца ће моћи у лице да им скреше да су шиптари и косовари и да су све продали, иако су ови, године, дане и ноћи провели у непрекидној борби, страху, патњи док је тај локални лик испијао кафицу негде на миру и бринуо другу врсту проблема, свакако много мањих.
Иста је прича била и са нама који смо остали до јуна 1999 и повукли се иза војске и полиције…
Жалосно, али Косово је христолико у свему па и у томе баш као и наш Господ, родио се у прогону и расељеништву, не прихваћен чак и од својих, многих. Али неће да заборави Господ народ свој.
Не треба сметнути с ума да свака седница студентског пленума на ослобођеним факултетима широм Србије има једну тачку дневног реда која се тиче Косова. То је устаљена пракса од почетка блокада до данас. Зато је и химна студената у блокади Доситејева косовска песма Востани Сербие.
Kako to da vecina ljudi sa Kosova radi dobre i lake poslove sirom Srbije. Svi su se uglavili preko SNS-a na placene pozicije sto u drzavnim sto u privatnim firmama. Kao nekad crnogorci i bosanci. Kako ke to moguce? Sta mi lokalci nemamo za to sposobne ljude? Cude se posle sto ih ljudi mrze a bahate se be stida. Svaka cast onoj manjini koja opstaje medju sipcima,ali ja govorim o vecini sirom Srbije. Njih 200, 300 hiljada.
BakiBoj ево како се то десило.
Почетком ’90 Слоба је укинуо незваничну Републику Косове ткзв аутономију 1974.
, Арнаути су истог тренутка изашли из свих органа управе где су били „презаступљени“ по лажном националном кључу, тј било их је 80 – 90%. На њихова су, да систем неби пукао дошли Срби. Пошто Срба са Косова није било довољно, бар половина замена била је из околних места централне Србије.
Пример који знам, у полицијској станици у Качанику било је 85 радника / 80 Албанаца је напустило посао, остало је 5 Срба и још 3-4 наших људи из Качанику је преквалификовано, сви остали су стигли из Лесковца, Врања, Медвеђе и др.
У то време санкција посао у Општини, Полицији суду нити је био популаран нити нарочито плаћен.
Е сад, када је дошла 1999г, држава је одлучила да све те раднике задржи, у прво време на минималцу а после их је у наредних 10 год распоредила по централној Србији. Држава то није морала, али тако је одлучила и са моралне тачке то је исправно јер су сви ти људи били ту за Србију кад је било најтеже. Убијани су и киднаповани поштари, шумари, радници копа Белаћевац. Сваком је сваког дана висила смрт висила над главом. Огроман број њих као што сам написао су на Косову од 1989 до 1999 а изворно и нису са Косова, зато их држава није одбацила.
Дакле није никаква партија, веза него управо ово како сам написао. При том, бар трећина их је остала у енклавама, по селима су оформљене измештене болнице, школе, поште, филијале из градова. И то је једини разлог што су Срби са КиМ махом запослени по државним органима.
Сутра да не дао Бог неко заузме Врање и Лесковац, држава би све те своје раднике исто тако прераспоредила и неби им дала отказ
„Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине.
Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.“
Ово горе је исечак из говора мајора Гавриловића браниоцима Београда1915 године
Они су жртвовани за „част Београда и Отаџбине.“
Док сте ви драга браћо жртвовани да би ресто од нас могли и даље „прдети“ на каучу мислећи „неће ваљда доћи до нас.“
Неко ће рећи „крива је власт“ што је у основи тачно. Шта је с нама свима осталима?
Е па ми смо саучесници у „удруженом злочиначком подухвату.“ Нисмо се побунили нити се данас бунимо против тога.
Стога је нажалост овај текст погодио суштину.