Лажни кандидат владајуће странке, црни фондови, медијско блаћење, допуњени бирачки списак Србима из Стоца (БиХ) и неизбежна УДБА – наводно се тако гласало 1991. на допунским изборима у Раковици
Војислав Шешељ (Извор: Аутономија.инфо)
Први пут објављено 22. 12. 2023.
Подсећамо на текст „Шешељгејт“ који је објављен је у сарајевском недељнику „Недјеља“ 16. јуна 1991. године (аутор Менсур Чамо). Текст је поновио портал „Аутономија“ 2014. године, а читаоцима остављамо да сами закључе колико овај текст има везе са стањем ствари у Србији сада.
Ovih dana je jedan nesvakidašnji i tajni dokument uzburkao političke duhove u Srbiji i Jugoslaviji, jer iz njega crno na bijelo proizilazi da je Vojislav Šešelj obični operativac Slobodana Miloševića. „Nedjelja“ ovaj dokument objavljuje u cjelini.
Da li je Slobodan Milošević sklopio tajni pakt o „nenapadanju“ i saradnji sa dr. Vojislavom Šešeljom, vođom srpskih četnika? „Crveni vojvoda“ kako ga je kum Vuk Drašković prozvao, u posljednje vrijeme zaista vuče poteze koji redovno najviše koriste baš Miloševiću, a škode nejakoj i neartikulisanoj srpskoj opoziciji, što po mnogima ubedljivo potvrđuje da je ovaj „brak“ po jednima prirodan a po drugima, opet, „incestuozan“, zaista sklopljen. Međutim, nepobitan dokaz o tome još uvijek nije ponuđen javnosti.
„Nedjelja“ objavljuje jedan neobičan dokument koji, tehnički gledano, debelo potvrđuje da vojvoda već odavno službuje voždu. Kako je, iz razumljivih razloga, gotovo nemoguće provjeriti autentičnost ovog dokumenta, a riječ je, kako čitaoci mogu vidjeti, o strogo povjerljivoj Belešci sa radnog dogovora grupe najbližih Miloševićevih saradnika o strategiji za nastup na dopunskim izborima u Rakovici, preostaje da, ne iznoseći stav Redakcije o autentičnosti, podsjetimo na nekoliko činjenica koje potvrđuju iznesene navode. S druge strane, nije poznata nijedna činjenica koja bi bila u koliziji sa sadržajem Beleške.
Извор: Аутономија.инфо
Kao mogući kandidat SPS na dopunskim izborima za mjesto narodnog poslanika u Skupštini Srbije, koje je ostalo upražnjeno nakon smrti u decembru izabranog književnika Miodraga Bulatovića, uistinu je u posljednje vrijeme pominjan Slobodan Vučetić, jedan od tvoraca novog srpskog ustava. Ova stranka se na kraju, bez javnosti poznatog razloga, ipak odlučila da „jakog“ kandidata Vučetića zamijeni anonimnim aktivistom, izvjesnim Karaklajićem. Posmatrači su taj potez označili kao samoubilački, jer je, kasnije je potvrđeno, u ovoj izbornoj jedinici prilično nepopularni Karaklajić trebalo da se suprostavi akademiku i književniku Borislavu Pekiću (Demokratska stranka), prof. dr. Jovanu Marjanoviću (SPO) i dr. Vojislavu Šešelju (SRS).
Navod Aleksandra Prlje u medijskoj promociji Šešelja u izdanjima „Politike“ i programima TV Beograd u potpunosti odgovara aktuelnoj stvarnosti u Srbiji. „Crveni vojvoda“ u Miloševićevim medijima stvarno dobija prostor i termine kakvi, samo na izgled, ne odgovaraju njegovom političkom značaju. Dakle, nevjerovatne. Naravno, ovakva „uređivačka zabuna“ samo je dovela do toga da vojvodin rejting na kraju faktički i poraste.
Nismo uspjeli utvrditi da li je dr. Budimir Košutić posjetio Stolac 1. i 2. juna, ali je tih dana viđen u Mostaru, koji je od Stoca udaljen svega pedeset kilometara. U prolazu, valjda.
Ostaje da se vidi da li će, shodno navodima zapisnika, biti organizovana kompromitacija Pekića (u „Politici“), Marjanovića (u „Ekspresu“) i nesretnog Karaklajića (u programu NTV „Studio B“), odnosno da li će predizborni nastup SPS zaista biti organizovan „lijevom nogom“. I, što će svakako biti najzanimljivije, da li će Šešelj biti izabran za narodnog poslanika.
„Nedjelja“ će sa zadovoljstvom objaviti sve valjane dokaze da navedeni dokument nije autentičan.
Mensur Čamo, Nedjelja, broj 69, 16. juni 1991.
Tekst Beleške prenosimo u cijelosti:
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ
Градски одбор БеоградСТРОГО ПОВЕРЉИВО 31.5.1991.
Ев. Бр: 313-(…)
БЕЛЕШКА
са радног договора о стратегији учешћа на допунским изборима за Скупштину Републике Србије у изборној јединици 10 – Раковица 1, одржаног у четвртак, 30. маја 1991. са почетком у 18.00 часова у салону на I спрату.
Извор: Аутономија.инфо
ПРИСУТНИ: председник Градског одбора М. Милојевић, секретар Извршног одбора М. Гајић, чланови градског одбора: Б. Јеличић, О. Пејановић, В. Лукић, чланови Извршног одбора Главног одбора СПС В. Штамбук, И. Радосављевић, Р. Смиљковић, главни и одговорни уредник „Политике“ А. Прља, саветници у кабинету председника Републике Ж. Симић и В. Кутлешић, шеф кабинета Председника Републике Г. Милиновић, начелник УСДБ у градском СУП-у Београд М. Лековић, професор др Будимир Кошутић и радници Службе органа СПС у Београду Н. Вујић и Д. Гачић.
Уводне напомене о стратегији СПС на допунским изборима у Раковици поднео је др Радош Смиљковић. Он је информисао присутне о досад оствареним контактима са представницима Српске радикалне странке и др Војиславом Шешељом. Др Смиљковић је пренео изричити став председника Републике Србије да се обезбеди избор др Шешеља у Народну Скупштину.
Милета Грајић саопштио је најновије процене развоја ситуације у Београду и изнео мишљење да у Изборној јединици 10 (Раковица 1) Шешељ тешко може бити изабран без активне подршке СПС. По његовом мишљењу, једино решење је да СПС предложи компромитованог кандидата, коме ће споран детаљ из биографије бити изнет у току саме кампање.
В. Штамбук је оценио да елиминација Слободана Вучетића као кандидата, и нагодба са Вучетићем око његовог избора у Уставни суд Србије, представља добру основу за предлагање анонимног кандидата. Од тројице могућих решења Штамбук је предложио Караклајића, јер по информацијама из општинског одбора СПС Раковице он не ужива посебан углед међу раковичким радницима, па ће лако изгубити.
М. Лековић је саопштио одређене податке из досијеа кандидата Караклајића и присутнима изнео копију кривичне пријаве за ситну крађу против Караклајића, К-2188/79, од 13.10.1979, коју је поднело II општинско јавно тужилаштво. Лековић је предложио да су фази компромитације Караклајића користи ова пријава, без обзира што је касније одбачена због недостатка доказа.
Г. Милановић, шеф кабинета председника Републике, пренео је налог Председника да сарадња са Шешељом буде ефикасна, брза и дискретна. Посебно је значајно да се Шешељу пруже ефикасне гаранције да ће бити изабран, како би помогао у разбијању и компромитацији митинга опозиције 9. јуна.
Професор Б. Кошутић изнио је утиске са разговора који су он и др Смиља Аврамов имали са В. Шешељом 27. маја. Др Кошутић сматра да је Шешељ поуздан и коректан партнер и да се сви контакти и убудуће одржавају преко њега и др Смиље Аврамов. На то је Жељко Симић подсетио на добра искуства са Шешељом из сарадње 1988. у току рушења војвођанског руководства. Том приликом Шешељ се задовољио пасошем, који му је враћен, па ни сада неће постављати превелике захтеве.
Александар Прља сумирао је досадашњу медијску промоцију Војислава Шешеља у издањима “ Политике“ и на ТВ Београд и изнео бојазан да би даље форсирање било контрапродуктивно. Зато је предложио даљу тактику кроз компромитовање главних супарника В. Шешељу – кандидата Демократске странке, СПО и СК – Покрета за Југославију. Договорено је да се Пекић и Марјановић дисквалификују, и то Пекић преко „Експрес-Политике“, а Марјановић преко фељтона о његовој доушничкој улози у студенским демонстрацијама 1954., који ће наредних дана бити објављен у „Политици“.
Иван Радосављевић је саопштио да се кандидат СК – Покрета за Југославију још не зна, али према информацијама добијеним од др Драгомира Драшковића, који је убачен у руководства СК-ПЈ, то вероватно неће бити војно лице. Радосављевић сматра да др Драгомира Драшковића треба убацити у изборни штаб СК-ПЈ, како би изнутра делово против кандидата ове партије.
Божидар Јеличић је информисао присутне о ситуацији на терену и навео да су активисти у месним заједницама „Миљаковац II“ и „Миљаковчки извори“ већ почели да шире дефетистичке гласине како СПС нема шта да тражи и да Шешељ сигурно пролази. Нешто теже иде у МЗ „Кошутњак“ због великог броја војних лица, али ће се тамо повећати активност и упутити посебни инструктори. По мишљењу Јеличића, који наводи да је и сам резервни официр, бирачима из ЈНА треба сугерисати да гласају за кандидата СК-ПЈ (јер ће он сигурно изгубити) а да у другом кругу апстинирају, јер гласове никако не треба да дају кандидату СПС.
Након расправе, председник Градског одбора др М. Милојевић предложио је следеће
ЗАКЉУЧКЕ:
- За кандидата СПС у изборној јединици 10 – Раковица 1 предложити радника Караклајића. Компромитујуће податке о кривичном гоњењу Караклајића изнети на три дана уочи избора, преко људи у НТВ „Студио Б“.
- Оперативни рад на терену изборне јединице и представницима СРС пренеће др Божидар Јеличић. Организовати свега једну промоцију и на њу послати слабог говорника из Градског одбора СПС – по могућности Наду Поповић – Перишић или Душана Марковића, који су компромитовани. На тој промоцији симпатизери СПС организоваће опструкцију.
- Издања „Политике“ организоваће даље форсирање Шешеља, што ће координирати новинари Стеван Зец и Бранко Ђурица. За компромитацију других кандидата обратити се Слободану Јовановићу и људима на које он упути. У последњој недељи кампање користити и ТВ и радио „Политику“.
- Управа СДБ за град Београд организоваће до краја кампање прислушну службу за покривање функционера СПО, Демократске странке и СР – ПЈ, а у штабове ових странака убацити кртице. 9. јуна органи МУП-а неће ометати деловање Шешељевих присталица и разбијање митинга СПО.
- Професор Будимир Кошутић боравиће 1. и 2. јуна у Стоцу, Босна и Херцеговина, да организује фиктивно пријављивање око 1.500-2.500 грађана српске националности у бирачке спискове у изборној јединици 10 уочи избора. Средства за ову операцију покрити из фонда СПС „Никола Тесла“. Ажурирање бирачких спискова и уписивање ових лица организоваће министар правде Предраг Тодоровић, у сарадњи са Владаном Кутлешићем.
- У складу са претходним договорима са др Шешељом, за непосредну кампању Српске радикалне странке из фонда 680/01 СПС исплатити 250.000 динара. Исплату обавити преко рачуна „Југоекспорта“, веза Анђић.
- О активностима (…) кампање и развоја догађаја одмах обавестити Кабинет председника Републике – Милиновића. Оперативну координацију свих сектора преузима Новица Вујић, који је одговоран и за обавештајну и криптозаштиту.
Састанак је завршен у 20.30 часова.
Извор: N1
ЗАПИСНИК ВОДИО:
др Михајло Миливојевић с.р.ДОСТАВЉЕНО:
– Главни одбор СПС: Штамбук, Радосављевић, Смиљковић
– Кабинет председника Републике: Милиновић, Симић, (…)
– „Политика“: А. Прља (…)
Наслов и опрема: Стање ствари
(Аутономија.инфо, 16. 6. 2014)
Прочитајте још
- Александра Пекић: Шта би било да је у Србији победио мој отац Борислав (Недељник, 3. 7. 2017)
- Славиша Лекић: На наредним изборима у Београду биће пресликано „бирање“ у изборној јединици 10 – Раковица 1991. године (НУНС, 19. 9. 2017)
- Војислав Шешељ: Неистинита тврдња да су социјалисти организовали моју победу на раковичким изборима (Данас, 19. 9. 2017)
Categories: Гостинска соба
Ето где је црно семе посејано.
Наша „демократија“ почива на лажима и лоповлуку најгоре врсте. Како тад, тако и данас.
Хоће ли и нама једном изгрејати Сунце?
Нисмо били бољи ни за време Обреновића и Карађорђевића. Па тако, кад су напредњаци први пут изгубили од радикала, негде пише да је та власт била толико омрзла народу да су напредњачке општинске чиновнике масовно „умлатили врљикама“.
Шта ли нам се сутра спрема?
Глупости,још треба да верујемо балијама.онај којки је у радничкој Раковици кандидовао Борислава Пекића радио је за ДБ.У Раковици међу фабричким радницима где већина има три разреда средње,кандидујеш писца за кога 99,9 % није ни чуло.А Шешељ је знао шта треба да им каже.
Не знам шта је смисао вађења овог текста из нафталина? Више бих волео да сте отворили дебату како и шта радити да Београд континуирано не угрожава Србију.
А ово су све исправни документи.
Ко потписује чланак?
Интересантно: Вукове присталице не могу Шешељу да опросте што их је Вук намагарчио ??!
Вау! После ******-******* православца, Сорошевог докторанда, који је писао о Вуковом канцеру и хрватско-пургерског, који је писао о Вуковој делатности као ‘агент од утицаја’, сада из овог строго пов текста имамо прилику да видимо право Слобино лице а не оно из Хага.
Већ сам рекао да ‘наше’ демократе, усташе и екстремне балије лако нађу заједнички језик када треба говорити о ‘диктатору’ и ‘балканском касапину’, a скоро исти састав је ту да штити истинске српске интересе против ВукаК и КундК. Веровали или не, овде бих скоро могао да се сложим са чувеним дипл. Пхилкетом из оног другог вица.
Дакле, довољно је само Србима бацити неку коску са стране па ће се одмах наћи они који ће да се кољу око ње. Cамо веома наивни не знају каква је технологија освајања и одржавања на власти. Не знам када ће се појавити стенограми са ЦИАиних састанака са поменутим нашим демократама, са давањем петооктобарских задатака и дељењем пара на руке барем у последњих 30 година.
Стицајем околности, ти догађаји су ми веома познати баш као и неки актори. Да не ширим причу, после смрти писца Миодрага Булатовића, на Раковици су расписани ванредни избори. Предност тадашњег система је била што су људи тачно знали ко је кандидат у њиховј јединици и за кога гласају за разлику од овог корумпираног система за кога се ‘демократска опозиција’ изборила.
Присуствовао сам тим митинзима СПО, СПС и СРС на ‘Изворчићу’ и гледао TV панел презентацију свих кандидата. На митингу социјалиста је говорио Борисав Јовић али на крају ипак није био кандидат јер су проценили да ће онако килав сигурно изгубити и то би била његова политичка смрт. Такође кандидат није био ни болешљиви судија у пензији без икакве харизме, чија је цела породица укључујући и сина (сада професора на Правном који је говорио на Слобиној сахрани) дипломиралa на Сорбони.
Одлука је била да буде млади радник из Раковице с обзиром да је тада још увек радило пуном паром 20 великих фабрика гиганата у које је касније демократска власт уништила. Пекић је био прилично смушен тип, тотално ван времена, кандидован јер је као омладинац скоро 50 година раније кратко време био у послератној Демократској странци док комунисти нису све то почистили.
Очигледна је била његова наивност и неискуство с обзиром да је неколико деценија провео у Енглеској. И као писац је био мало познат чак и међу образованим и ретко је ко шта од њега прочитао. СПО-ов кандидат је био њихов потпредседник који је нешто пре тога био писац говора Поздерцу и Врховцу у ЈУ председништву а после је зихерашки оклевао да подржи Слобу, па је извисио за неку вишу функцију које су припале првоборцима. Ухватио је ‘Јурлина експрес’ и удомио се код Вука. Иначе, тих и књишки професорски давеж, тотално нехаризматичан, иако је имао снажну страначку подршку њихових мафијаша, Белог и компаније.
Ту онда имамо Шешеља који је пре тога изашао из затвора (јер је хтео да руши Кућу цвећа) и учествовао без кампање у председничким изборима где је освојио скоро 2% или скоро 100 хиљада гласова. Имао је веома снажан митинг, одличан и харизматичан говорник који је говорио са националних позиција о ономе шта се догађа и шта ће се заиста десити за разлику од про-југословенске и квази-демократске реторике и набрајања инфраструктурних проблема радничке општине.
На ТВ панелу је био далеко супериоран, захваљујући својој високој интелигенцији и одважности са добром дозом агресивности. Још је био званично војвода (што је добио од војводе Ђујића после серије предавања по Америци) што му је одузето када је рекао да је краљ Александар био будала јер је створио Југославију а не велику Србију, иако је могао.
Да скратим – онај радник социјалиста је добио два пута више гласова од Пекића а сам Шешељ је добио више него сви противкандидати заједно. Потпуно неуверљиво звучи да су сами социјалисти хтели да саботирају свог кандидата, младог радника, неком измишљеном, темпирином аферицом и да је Кошутић довео 2000 Срба из Стоца (мислим да тамо живе углавном муслимани) да гласају у Раковици, и то за Шешеља. Тих 50 ак аутобуса и људи у малој београдској општини не би били тако невидљиви да то сазнајемо тек сада, нити смо чули иједно сведочење о томе од стране демократске опозиције од тада до данас.
Али, коска је бачена па Срби имају прилику да се забаве о свом јаду (о оној коски поводом ВукаК ћемо накнадно).
Слободан Милошевић, Војислав Шешељ и Вук Драшковић, три највеће штеточине на србској политичкој сцени!
Постарали су се да након вишедеценијске Брозове владавине Србија не крене правим путем.
Монтенегрини, сами кажу, су црвенохрвати.
Монтенегрија, сама каже, је Црвенохрватска.
Титоисти, сами кажу, су црвене усташе.
Године 1992. у Жабљаку монтенегрински титоиста Слободан Светозарев Милошевић 1941-2006. из Лѣве Рѣке је сахранио Прву Титославију или Велику Ендехазију 1945-1991. и створио Другу Титославију или Велику Монтенегрију 1992-2006.
Дана 11. март 2006. у Хагу лондонска кабала је убила сопственог (из)гоја Слободана С. Милошевића.
Дана 3. јун 2006. у Титограду (бивша Подгорица) његов доглавник такође монтенегрински титоиста Мило Радованов Ђукановић 1962. из Никшића (бивши Оногошт) је сахранио Велику Монтенегрију и створио Другу Монтенегрију.
Година 2006-2025. Друга Монтенегрија већ две деценије страсно хоће присаједињење Другој Ендехазији и Четвртом Јевропском Рајху.
Монтенегрини, чак и кад су југослависти, остају хрвати.