Израелци тврде да су били у „пуној координацији“ са САД у планирању ових удара. Техеран је потврдио нападе, али је негирао да су нуклеарна постројења уништена
Сателитска фотографија Фордова, једног од три иранска нуклеарна постројења које је гађала америчка војска (Фото: Ројтерс)
О америчком нападу на иранска нуклеарна постројења
Америка је извела „успешно бомбардовање“ три нуклеарна објекта у Ирану и они су „збрисани“, објавио је председник САД Доналд Трамп у ноћи између 21. и 22. јуна.
Израелци тврде да су били у „пуној координацији“ са САД у планирању ових удара.
Техеран је потврдио нападе, али је негирао да су нуклеарна постројења уништена.
Напади Америке значе и значајну ескалацију у текућем рату Ирана и Израела.
Ево шта је познато о америчком нападу.
Шта је Америка бомбардовала и које је оружје употребљено?
Једна од мета била је Фордов, постројење за обогаћивање уранијума скривено у забаченом делу Ирана, у планини.
Ово постројење је од виталног значаја за иранске нуклеарне амбиције.
За сада нису познате пуне размере штете у том постројењу.
АМЕРИКА БОМБАРДОВАЛА ИРАН: Нуклеарна постројења потпуно уништена
САД кажу да су погођена и два друга нуклеарна објекта – у Натанзу и Исфахану.
Скривен у планини јужно од Техерана, верује се да је Фордов дубље под земљом него тунел испод Ламанша који повезује Велику Британију и Француску.
Израелско оружје тешко да може да досегне до дубина Фордова испод површине Земље.
Сматра се да само Америка има бомбу за „разарање бункера“, довољно снажну и велику да уништи Фордов.
Та америчка бомба се зове ГБУ-57 Масивна продорна бомба (МОП – Massive Ordnance Penetrator).
Бомба тежи 13.600 килограма (13,6 тона) и може да продре кроз око 18 метара бетона или 61 метар кроз земљу пре него што експлодира, према речима стручњака.
Због дубине Фордових тунела, успех МОП-а није загарантован, али је то једина бомба која би могла да се приближи.
Мапа Ирана која приказује три локације погођене америчким бомбама и ракетама: Фордов, Натанз и Исфахан (Фото: BBC)
Пентагон је потврдио да су у операцији учествовали напредни бомбардери Б-2.
‘Операција Поноћни чекић’
Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је на конференцији за новинаре да су САД уништиле нуклеарни потенцијал у Фордову, што је био њихов главни циљ.
Генерал ваздухопловства Ден Кејн, који је такође изашао пред новинаре, био је опрезнији: коначна процена штете ће потрајати неко време, рекао је.
Али према прелиминарним проценама, „сва три објекта [које су САД напале те ноћи] претрпела су изузетно велику штету и уништење“, тврде у Пентагону.
‘Операција Поноћни чекић’ је држана у строгој тајности, за њу је знало тек неколико људи, каже Хегсет.
На комбинованој фотографији приказани су сателитски снимци подземног комплекса Фордов, пре и после америчког напада (Фото: MAXAR TECHNOLOGIES/Handout via REUTERS)
На локацији нуклеарног постројења видљиви су кратери после америчког напада, али није јасно да ли је и било значајног уништења (Фото: MAXAR TECHNOLOGIES/Handout via REUTERS)
Амерички бомбардери Б-2 опремљени стелт технологијом „нападали су иранска нуклеарна постројења и безбедно се вратили, а свет то није ни знао“, рекао је новинарима.
Коришћено је око 75 „прецизно вођених пројектила“, међу којима и 14 „масивних продорних ракета“ – познатих и као „разарачи бункера“, кажу у Пентагону.
Шеф Пентагона је нагласио да Америка овим бомбардовањем не покушава да сруши режим у Ирану.
„Ова мисија није била и није усмерена на промену режима.
„Председник је одобрио прецизну операцију неутрализације претњи по наше националне интересе које представља ирански нуклеарни програм, као и за колективну самоодбрану наших снага и нашег савезника, Израела“, рекао је Хегсет.
Каква је штета причињена?
Још није јасно какву је штету амерички напад нанео нуклеарним постројењима, нити да ли има убијених или рањених.
Иранска организација за атомску енергију саопштила је да је бомбардовање три нуклеарна објекта „варварско кршење међународног права“.
Извор: BBC
Суседна Саудијска Арабија и надзорна организација Уједињених нација кажу да није дошло до повећања нивоа радијације после напада.
Заменик политичког директора иранског државног емитера, Хасан Абедини, рекао је да је Иран евакуисао ова три нуклеарна објекта „пре неког времена“.
Иран „није претрпео велики ударац јер су материјали већ били изнети“, рекао је он на државној телевизији.
Трамп је рекао да су „постројења за обогаћивање уранијума потпуно и тотално уништена“.
Али, Марк Кимит, бивши помоћник америчког државног секретара за политичко-војна питања, био је много опрезнији у изјави за ББЦ.
„Нема начина да се утврди да ли је неко постројење уништено“, рекао је.
Ирански министар спољних послова упозорио је САД да ће њихов напад на Фордов, Исфахан и Натанз имати „трајне последице“.
Иран задржава „све опције“ да одбрани свој суверенитет, рекао је Абас Арагчи.
Какав би могао да буде одговор Ирана?
Од изненадног напада Израела на десетине иранских нуклеарних и војних циљева 13. јуна, Иран је значајно ослабљен ударима, кажу стручњаци.
Ипак, Иран је и даље способан да нанесе значајну штету.
Иранске ракете су претходних дана погодиле разне градове, уништавајући објекте.
Раније су ирански званичници упозорили Америку да се не меша, рекавши да би претрпеле „непоправљиву штету“ и да ризикују „тотални рат“ у региону.
Дугин: Амерички напад на Иран је почетак трећег светског рата
Френк Гарднер, BBC-јев стручњак за безбедносна питања, каже да Иран сада мора да бира између три стратешка правца деловања као одговор на амерички напад:
- Да не уради ништа, што би могло, можда, да га поштеди даљих америчких напада. Чак би могао да изабере дипломатски пут и настави преговоре са САД о иранском нуклеарном програму. Али, нечињење би коштало ирански режим, јер би изгледао слабо, посебно после разних упозорења о „страшним последицама“ у случају америчког напада. Можда ће иранске власти одлучити да је боље да се ризикује и одговори како не би ослабио утицај на становништво.
- Жестока и брза одмазда. Иран и даље има значајан арсенал балистичких ракета након што их је годинама производио и скривао. Има листу циљева од око 20 америчких база које може да бира на ширем Блиском истоку. Могао би да се одлучи и на нападе на ратне бродове америчке морнарице користећи дронове и брзе торпедне чамце.
- Да одложи одмазду, односно одговор за касније, када процени да је то најбоље време. То би значило чекање док се тренутне напетости не смире и покретање изненадног напада када америчке базе више не буду у максималној приправности.
Америка управља војним базама у најмање 19 региона на Блиском истоку, међу којима су и Бахреин, Египат, Ирак, Јордан, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.
Међу најочигледнијим циљевима за Иран је штаб 5. флоте америчке морнарице у Мина Салману у Бахреину.
Иран би могао да циља критичну поморску руту познату као Ормуски мореуз, који повезује Персијски залив са Индијским океаном и кроз који се транспортује 30 одсто светске нафте.
Дмитријев: Затварање Ормуског мореуза довешће до нафтног шока
Могао би да нападне и друге морске руте, што би дестабилизовало светско тржиште.
Једна од могућности је и да Иран гађа објекте оближњих земаља за које сматра да помажу Америци, што би ризиковало да се рат прошири на цео регион.
У сатима после америчког бомбардовања, Иран је лансирао нови талас ракета према Израелу.
Експлозије су се чуле изнад Хаифе, Тел Авива и Јерусалима.
Шта је рекао Трамп и како су реаговали политичари у САД?
У друштву потпредседника Џеј Ди Венса, министра одбране Пита Хегсета и државног секретара Марка Рубија, Трамп је рекао да ће будући напади бити „далеко већи“ ако Иран не буде желео дипломатско решење.
Операцију је назвао „изванредним војним успехом“, рекавши да су сва три објекта „потпуно уништена“ и да је нуклеарна претња од „главног спонзора тероризма“ елиминисана.
Фото: BBC
Рекао је да су уништени циљеви били највећи и најопаснији, али да „још има много циљева“ у Ирану и да би даљи напади могли бити још разорнији.
„Ово (сукоби) не могу да буду настављени. Или ће бити мир или трагедија за Иран“, рекао је Трамп, претећи Ирану још снажнијим ударима ако узврати на потез САД.
Неколико политичара Републиканске странке подржало је Трампов потез.
Међутим, водећи амерички демократа Хаким Џефрис рекао је да Трамп ризикује „уплитање САД у потенцијално катастрофалан рат на Блиском истоку“, док су га други оптужили да је заобишао Конгрес како би покренуо нови рат.
Говорећи током скупа у Оклахоми, независни сенатор Берни Сандерс описао је америчке нападе као „крајње неуставне“.
Да ли је Трампу потребно одобрење Конгреса да пошаље САД у рат?
Према америчком закону, председник нема овлашћење да формално објави рат другој земљи.
То може само Конгрес, односно изабрани законодавци из Представничког (доњег) дома и Сенат.
Али у закону пише и да је председник врховни командант оружаних снага.
То значи да може да распореди америчке трупе и спроводи војне операције без формалне објаве рата.
Тако је, на пример, Трамп одлучио да изврши ваздушне нападе у Сирији 2017. године против владе Башара ал-Асада – сада свргнутог сиријског председника.
Та одлука није захтевала одобрење Конгреса.
Нападе на Сирију, Трамп је образложио питањима националне безбедности и хуманитарним разлозима.
Неки законодавци са обе стране политичког дијалога недавно су покушали да ограниче Трампову могућност да наређује америчке нападе на Иран прогуривањем резолуције о ратним овлашћењима кроз Конгрес.
Ипак, може да прође неколико недеља пре него што би она била стављена на гласање, а и такве мере су више симболичне него суштинске.
„Нисмо у рату са Ираном“
Док је у Пентагон трајао брифинг о операцији напада на Иран, амерички потпредседник Џеј Ди Венс је за НБЦ Њуз рекао да „Сједињене Државе нису у рату са Ираном“.
„У рату смо са иранским нуклеарним амбицијама“, рекао је, додајући да САД верују да су „уништиле“ ирански нуклеарни програм.
Венс је одбацио и неке критике упућене Трампу, рекавши да „није тачно“ да је операција била ван његових председничких овлашћења, што је раније довео у питање лидер демократа у Представничком дому Хаким Џефрис.
Џеј Ди Венс и Трамп уживо су из Беле куће пратили операцију ‘Поноћни чекић’ (Фото: The White House/Handout via REUTERS)
Потпредседник је додао да ће САД и њихови савезници сада радити на „трајном“ демонтирању иранског нуклеарног програма.
Како је све почело?
Израел је 13. јуна покренуо изненадни напад на десетине иранских нуклеарних и војних циљева.
Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху рекао је да су „гађали само срце“ иранског нуклеарног програма.
Израелске власти тврде да је Иран близу прављења нуклеарне бомбе, што Техеран негира и годинама говори да нуклеарни програм развија искључиво за цивилне потребе.
Као одговор на изненадни напад Изреал, Техеран је лансирао стотине ракета и дронова на Израел.
Бенјамин Нетанијаху: Израел одбио да буде жртва нуклеарног холокауста
Две земље су од тада наставиле да размењују ударе у ваздушном рату који сада траје више од недељу дана.
Трамп, Нетанијаху, као и неки европски лидери су на истој линији – Иран не сме да има нуклеарну бомбу.
Руски председник Владимир Путин, међутим, каже да нема доказа да Иран покушава да направи нуклеарно оружје.
„Русија, као и Међународна агенција за атомску енергију, никада нису имале никакве доказе да се Иран спрема да добије нуклеарно оружје и то смо више пута рекли израелском руководству“, рекао је шеф руске државе, преноси Ројтерс.
Русија је спремна да подржи Иран у развоју мирнодопског нуклеарног програма, рекао је Путин, додајући да Иран има право на то.
Верује се да Израел има нуклеарно оружје, иако то нити потврђује нити пориче.
У марту је директорка америчке националне обавештајне службе Тулси Габард рекла да, иако је Иран повећао залихе уранијума на невиђене нивое, не прави нуклеарно оружје.
U martu je T.Gabbard, direktorka Nacionalne obaveštajne službe, svedočila da Iran ne pravi nuklearno oružje.
Danas je Tramp odgovorio: „Ne zanima me šta je rekla. Mislim da su bili veoma blizu toga da ga imaju.“
„Trump više veruje izraelskoj službi nego svim svojim agencijama“ https://t.co/clh8tLnJ8n pic.twitter.com/TrZtCVNdAn
— Maja (@MajaBrojevi) June 17, 2025
Трамп је потом рекао да је Габард „погрешила“, да би она потом кориговала изјаву.
Током предизборне кампање, Трамп је критиковао претходне америчке администрације због учешћа у „глупим бескрајним ратовима“ на Блиском истоку и обећао је да ће држати Америку подаље од страних сукоба.
У време изненадног напада Израела, Америка и Иран су водили преговоре о нуклеарном споразуму.
Пре само два дана, Трамп је рекао да ће Ирану дати две недеље да започне суштинске преговоре пре него што га нападне.
Али се испоставило да је тај рок био много краћи.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар