Шешељ такође каже и да је „велика разлика између онога што је Исус Христос учио и онога што су Свети Оци Цркве из 4. века утврдили“
Војислав Шешељ (Фото: Снимак екрана)
Српски историјски пут обликовали су православни монаси исихасти, који су свим срцем живели за Господа Исуса Христа. Они су имали велики ауторитет у народу и њихова реч често је била пресудна приликом различитих дилема са којима су се суочавали наши владари. Верност Никејском исповедању вере се подразумевала, као и доследност традицијама Св. Јована Златоустог, Григорија Богослова, Николаја Мирликијског…
Крајем 20. века комунистичка УДБА инсталирала је различите шарлатане од којих је нешто занимљивији Војислав Шешељ. Наиме, Шешељ тврди да је „велика разлика између онога што је Исус Христос учио и онога што су Свети Оци Цркве из 4. века утврдили“. А сви Срби, од Светога Јована Владимира и Светога Саве до Хаџи Рувима и владике Николаја, тврде сасвим супротно – да међу њима влада апсолутно сагласје.
Шешељ даље каже да је чувени јеретик Арије отрован и избоден ножевима, али су православни светитељи наводно лагали и прећуткивали ту „истину“.
У време цара Душана, па и у времену Карађорђа и Милоша, не знам како би Воја прошао са оваквим секташким гадостима.
У данашње време Воја је уважени гост на антисрпском смећу Информеру и Пинку.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Дарка Адамова)
Прочитајте још
- Велимир Гајић: Чији је продукт Војислав Шешељ
- Строго поверљиво: „Шешељгејт“ или Како се организује гласање у Србији
Categories: Гостинска соба
Хаха, специјалиста за монархију прешао у верске воде. Важно је само опстати у јавности… „Након кратке монархистичке фазе на почетку деведесетих, када је заговарао извесну шпанску породицу Долгоруков као наследнике лозе Немањића, Шешељ стаје иза републиканског уређења.“
Диспут два интелектуалца… у „Паровима“. Плач Мајке Божије.
Србски папуча је тоскијски или јужношиптарски [sheshël].
Година 2018-2025. у Хртковцима (бивши Србиславци), где 1941-1944. беше Ендехазија, окупациони колониста Ендехазије Вјекослав Николин Шешељ 1954. из Опузена мирно пребива међу кроатизованим римопапистичким србојезичким шиптарима и радосно очекује скори повратак своје матичне државе Ендехазије.
Свој међу својима.
Какав промашен живот. Интелектуални капацитет је неспоран. А остало? Да ли се каткад упита: Гдје то све води? Коме је то на корист?
Др Шешељ није историчар, приликом скретања у област историје, посебно када би зборио о старијој историји, периоду антике као и средњег вијека, примјетно је површно познавање материје, при чему би знао износити нетачности или нека прекомотна и тешко одржива тумачења. Нисам сигуран да му је познавање теологије нешто боље. Тако да је то његово мишљење које можемо и не морамо „примити к знању“-
Ту се опет провлачи мантра како је др Шешељ пројекат УДБА-е. Мантра која се користи већ деценијама када желите дисквалификовати неког због нежељених чињења или идеја, посебно ако нагиње родољубљу више него је „допустиво“, прилијепите му етикету да је Удбаш, пројекат УДБА-е.
Могуће јесте некад УДБА или „дубока држава“, како бивша тако и данапња користила др Шешеља за своје циљеве или неке процесе. Но заједничко свим тим Удбашима или сарадницима јесте да се брзо прилагођавају новим околностима, мијењају свјетоназоре, увјерења и никад не награишу. У правилу бивају заштићени од кривичног гоњења, па и када је она правна наказа у Ден Хагу у питању, брзо су се ти Удбаши „прикалемили“ једној агенцији тамо далеко, преко велике баре, а та агенција штити своје људе.
А др Шешељ, који би својим чињењима и неконтролисаним иступима знао чинити штету и свом народу и политичкој опцији и идејама које би загопварао и највише себи, остао је досљедан својим увјерењима. Робијао је због својих чињења и језика, 12 година и у казамату у Ден Хагу. Што обесмишљује мантру да је Удбаш
„Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?“