Остали греси обично долазе од нашег духовног немара, а гордост се рађа у нама онда када поступамо правилно. Готово ништа у тој мери не проузрокује гордост као добра савест, ако изостане духовна будност

Гордост је велико зло. Она у сваком човеку проузрокује да он престаје да познаје самог себе. Она, после свих духовних напора које је човек уложио, уништава сву ризницу врлина у њему.
Остали греси обично долазе од нашег духовног немара, а гордост се рађа у нама онда када поступамо правилно. По правилу, готово ништа у тој мери не проузрокује гордост као добра савест, ако изостане духовна будност. Зато, Христос, знајући да се страст гордости јавља после добрих дела, говори Својим ученицима: Тако и ви кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити. (Лк. 17, 10).
Када вам приступи та звер (гордост), тада јој залупите врата пред носом, вели Христос, изговарајући управо ове речи: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили оно што смо дужни учинити. Он није рекао: „Када извршите све, знајте да сте непотребне слуге“, већ је рекао да тада сами треба да кажемо: „Ми смо слуге непотребне, јер смо учинили што смо дужни учинити“. И још каже: „Слободно говорите, не бојте се, нећу Своју пресуду донети по вашој самоосуди! Ако сами себе назовете непотребним, овенчаћу вас као добропотребне“.
На световном суду, после тужбе и признања кривице за преступ изриче се смртна пресуда, а на Божанском Суду после (покајничког) признања кривице добија се венац. Зато је премудри Соломон и рекао: Не правдај се пред Господом (Сирах. 7, 5).
Извод из: Свети Јован Златоусти, Поуке за сваки дан у години, Београд, 2021, превео и приредио Матеј Арсенијевић
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар