Више нема сумње да смо једини православни, једини исправни и једини уопште, саопштили за „С*ање ствари“ благочестиви и храбри непотписани уредници
Први пут објављено 14. 12. 2020.
Србија, на Андреја Првозваног (С*ање ствари) – Једини православни сајт на српском говорном подручју и једина правоверна интернет страница у Васељени „Борба за веру“ сензационално је објавила вест о сопственом мироточењу! Храбро непотписано Уредништво саопштило је да је „Отац Светлости најзад погледао своје православце и правоживце“, уз додатак да су мироточење странице, очекивано и нормално, први пријавили сарадници сајта из редова Служби Безбедности.
„Сада више нема сумње да смо једини православни, једини исправни и једини уопште“, саопштили су благочестиви и храбри уредници, те самостално установили Празник Мирослава Самозваног, док их Отац Светлости све џумле не приброји светима. „Свака будала може да се потпише и страда, а само ми храбро не пострадасмо за веру а постадосмо свети“, закључује Уредништво у пригодном скромном саопштењу.
Честитке уредништву одмах су упутили Вукман Чејовић, УДБА, епископ бачки Иринеј, БИА (просрпска секција), неименована попадија која језди интернетом, сви они које су током година попљували „Борбаши“ и др Србољуб Поповић.
(С*ање ствари)
Categories: Гостинска соба
Апелујем на све уреднике патриотских сајтова да се повуче јасна линија, између ствари које могу бити предмет шале и сатире и оних које то не могу и не би смјеле то да буду! То је ствар културе и доброг укуса.
Мислим да није уреду коришћене оваквог (црквеног) језика заједно са тоном спрдње и да је је то лош примјер, другима, посебно млађима, који ствари вијере, које би требале да су нам сакралне, могу схватити само као један апсект дрштвеног живота (пред којим ни „шала“ не треба се се устеже).
Хотећи да се наругате сајту, којем такође фали манира и укуса, спустили сте се на исте гране.
То комунистичко, профано, секуларно наслеђе су метастазе комунизма које би требало одстрањивати из српског нациналног бића, да се не би проширил и на здраве организме, којих немамо на претек.
@крвав
Као што лепо народ каже: према свецу и тропар.
Ужасна умишљеност, ароганција и прелешћеност безименог „уредништва“ Борбе за веру је овде, на врло виспрен и духовит начин, доведена до своје крајње тачке. Сатира и иронија су, у овом случају, једини начин да се одговори на хрпу лудачких оптужби, на један сумашедши напад грозно прелешћеног анонимуса који се крије иза „уредништва“ интернет стране Борба за веру, а који је умислио да може да новотумачи Божју мисију Спасења – ни мање, ни више! – па самозадовољно громогласно поучава да је „политика распела Сина Божјег“!
Значи по том безименом, како је о. Андреј лепо објаснио ( https://stanjestvari.com/2020/12/12/tkacov-kp-radio/ ), и Св. Јован Претеча се беспотребно „мешао у политику“ кад је говорио Ироду да нема право да спава са женом свог брата, јер „шта се њега тиче ко с ким спава?!“. По Борбашима, сад видимо, требало је само да брине о вери, да крштава и да се „не петља“ у друго. Да ћути о другом. Јер они изгледа мисле да је важније сачувати главу на раменима него увек и у свему стајати у Истини, и кад је по живот опасно, и по цену мученичког страдања.
Није им, изгледа, довољно православан ни Св. Филарет Московски, јер је рекао: „Љуби непријатеље своје, непријатеља Божјих се гнушај, непријатеље Отачаства сатири!“ Шта је било брига Св. Филарета за некакво тамо „отачаство“, шта се то нас православних тиче, ми имамо важнија посла, и шта га брига који су и шта раде непријатељи отачаства, а посебно да још, поврх свега, учи и да те непријатеље, непријатеље домовине и рода свог, треба уништавати без милости – управо сатирати!
Па онда је очигледно колико је лудило и прелест тог безименог бљувача, да је улажење с неким таквим у блато доказивања, правдања, објашњавања и позивања на уразумљење бесмислено, и да једина нада да ће се допрети до преосталог трачка разума је подсмех тој суманутој умишљености и гордости.
Veoma sam razocarana ovim clankom. Mora se ipak znati granica….Nedostojno vaseg sajta
Не требају вам овакви текстови. Не знам шта је био циљ, али је знам да је промашен. Напишите нормалан одговор, а не овакав. Не приличи. Најбоље би било да ово уклоните.
Уображеност, умишљеност и свако узношење пред пред Богом и људима, као и гнев и јарост, неминовно воде ка духовном паду. А извор ових погубних страсти јесте гордост, Наспрам ње стоји смерност. Узрујан човек криви прво себе и чува своја уста кад је узрујаног срца, увиђајући тако своју слабост умирује се и тежи смиреноумљу.
Гордост, најмрскији порок Богу наспрам Христове смерности, узрок је и корен свих наших падова, зала, невоља и грехова. Она порађа високо мишљење о себи и својој изузетности, води уображености, понижавању, грдњи и осуђивању других.
Свети Јован Лествичник каже: “ Где се догодио пад, тамо се претходно настанила гордост.”
Свети Петар Дамаскин о делима: “ Није грех желети и чинити добро већ је грех мислити о томе како ја радим боље од других.”
Човек заслепљен својом уображеношћу, таштином, умишљеношћу и гордошћу не може да увиди своја сагрешења и да има срце скрушено и смерно. Гордост уништава сва наша добра дела и лишава нас Божје помоћи. Онај који умишља да ради нешто посебно добро, много боље од других, хранећи притом своју сујету сваком похвалом коју добије постаје самољубив убеђујући себе да је то потпуно заслужено, не увиђајући притом да је то грех и лишен је сваке смерности.
Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА
Поука XXИИ
О БЕЗГЛАВОЈ ГОРДОСТИ
Гордост је одрицање Бога, проналазак демона, ниподаштавање људи, мајка осуђивања, потомак похвала, знак духовне јаловости, протеривање помоћи Божије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије, извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник Бога, корен хуле.
Почетак гордости је тамо где се завршава таштина; средину представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властитих подвига, хвалисавост у срцу, мржња према прекору; а крај је одбацивање Божије помоћи, уздање у своје властите снаге, демонска нарав.
Сви који хоћемо да избегнемо пад у ову јаму, чујмо: ова страст се често и радо храни благодарношћу. (Она нас испочетка и не наводи сасвим отворено да одбацимо Бога). Видео сам људе који су на речима захваљивали Богу, а у мислима величали сами себе. То јасно сведочи онај фарисеј, рекавши: Боже, хвала ти (Лк. 18,11)!
Где се догодио пад, тамо се претходно настанила гордост: друго објављује долазак првога.
Од једног часног старца чуо сам следеће: „Претпоставимо да има дванаест бестидних страсти. И једна од њих, тј. гордост, ако је заволиш свесно, у стању је да заузме место свих осталих једанаест страсти“. Гордоуман монах осорно одговара. А смиреноуман не одговара ни на који начин. Кипарис се не савија и не вуче по земљи. Тако ни монах охола срца не може стећи послушност.
Човек гордога срца жели да влада. Зна се: он друкчије и не може – боље рећи и не жели – коначно да пропадне. Господ се противи гордима (Јак.4,6). Ко их, онда, може помиловати? Нечист је пред Господом сваки човек охола срца (Приче,16,5). Ко, онда, таквога може да очисти?
Гордоме је човеку поука повод за пад, а подстрекач – демон, док [духовна] извансебност доводи до остављености од Бога. У прва два случаја, људе су често опет људи успевали да излече. Међутим, последње – човек не може да излечи.
Ко не трпи прекоре, испољава страст, а ко их прима – ослобађа се од ланаца којима је био окован.
Ако је неко пао с неба без икакве друге страсти, искључиво услед гордости, треба испитати: није ли могућно смирењем, без сваке друге врлине, узићи на небо. …
Предмет подсмеха у горњем тексту нису светиње, мени је то сасвим очигледно, него угорђеност безименог „уредништва“ Борбе за веру које је, у тексту у ком изнова покушава да заподене свађу са Стањем ствари (https://stanjestvari.com/2020/12/14/bzv-zlocestost-stanja-stvari), уздигло себе на ниво светих отаца чија реч се прима без поговора.
Предмет подсмеха овде је прелест „уредништва“ Борбе за веру које је умислило да је једино православно и једино исправно, да су они једини чувари Истине, да се само кроз њих и примајући „учење“ од њих може правилно мислити и правилно веровати, тј. да само они који искључиво посећују, донирају и читају њихов ексклузивни портал (и то ћутећи као заливени, јер догме које нам се тамо предају нема шта да се коментаришу – има само да ћутиш, да примаш „знања“ и да уплаћујеш паре) имају право да се сматрају људским бићима (мада остаје упитно и на „уредништву“ да одреди јесу ли и колико правоверни), док су сви остали бесловесни попут животиња.
Отуда је терминологија ове сатире сасвим прикладна врсти душевног обољења које се у православљу назива прелест, а метафора о „мироточивој“ интернет страници пун погодак у саму срж проблема. Не разумем откуд згражавање над формом кад је сасвим јасно да се овде нико не спрда са светињама Цркве.
Јадни сте и бедни.Оваквим текстовима себе закопавате.Текст није потписан , али по стилу се види ко је.
Док село гори бабе се чешљају, или у преводу: док Србија страда и пропада патриотски интелектуалци и новинари се свађају и вређају. Нема међу нама много умних и образованих а да су хришћански родољуби. И то што има уместо да је сабрано око заједничке бриге и борбе за опстанак и да удружено поведе нас остале, они се свађају и вређају. А ми мали остадосмо „сирак тужни без нигђе никога“.
Можда, браћо, да понекад пробамо да „окренемо други образ“ или „да благосиљамо када нас вређају“?
Meni je ovaj Vukman Cejovic (C kao: Cacak, cackalica, ca-ca-ca) vazda bio sumnjiv.
Evo i drugima je bio sumnjiv, pa vidjite:
Зоран Ђуровић
4. април 2015. • 14:23
А да ли је г. Вукман Чејовић (тј. Армин Ченгић) јавни кретен? То је био мој одговор, ако је довољно јасан.
3
Dragan
4. април 2015. • 15:45
Vukman je moj „stari banovani prijatelj“ sa svih foruma. Pa gde si ti Čejo ? Radiš li još za BND i jel ti Gerhard Šindler još uvek šef?
Dobro de, ima ovdje malo i pretjerivanja, isto kao sto ima pretjerivanja, kad neko kaze da sajt „javni servis“, kontrolise komunisticka partija Kine a ne komunisticka vojna obavestajna sluzba u Srbiji.
Zamislite vi to da Vulin ima bilo kakve veze sa vasim divnim sajtom, to ne moze biti nikako, da sajt „stanje stvari“ bude isto sto i Milica zavetnica..
Meni licno su ovi Kinezi jako sumnjivi, jer ovo vase pisanje izlazi odmah posle objavljivanja mojih tekstova na fejksbuku u kojima pisem, kako su Jevreji organizovali komunizam u Kini i tamo potpuno osvojili vlast, kao nekada u Sovjetiji. Par dana posle toga, Lazic pise o meni.
Mozda je Sin Djiping postao suvlasnik, ovog divnog patriJotskog sajta.
Da li „nasa“ vojna obavestajna sluzba radi za komunistiku partiju Kine?
Doduse, ja sam se veoma trudio da moj sajt „borba za veru“ odrzi jedan nivo, i ne znam, sto je podstaklo gospodina Lazica da ovako pise protiv naaseg sajta.
Lazicu, Lazicu, autoritet mojeg sajta ne mozes unistiti ovako prizemnim pisanjem.
Kao sto i sam vidis, clanak nije izazvao neko odusevljenje vasih citalaca.
Razmisljam se nesto, da li da na mojem sajtu „borba za veru“, da, da, Lazicu, to je moj sajt, mada ti to znas bolje od mene, pokrenem jednu seriju testova o vama.
Ne znam jos, pitacemo duhovnika naseg sajta, pa sto on rece, neka bude.
Lazicu, to ko je vlasnik sajta, na tome je ovdje pisano jos prije vise godina. Sto se ti sad pravis, kao da nista o tome ne znas?
Evo nekih Komentara iz tog doba:
Vukman Cejovic
5. април 2015. • 18:08
@µali pomocnik Bozic Bata
Dragi brate, veoma me raduje sto nisi ekumenista a sto se tice sajta „borbazaveru“ stanje stoji ovako.
Glavni urednik sajta je Gospodin Dimitrijevic, bolje receno on je generalni direktor sajta a ja i jos jedna grupa od oko desetak ljoticevaca i cetnika smo vlasnici sajta, mi pomazemo sajt na sve moguce nacine i tri puta se godisnje sastajemo i pravimo smjernice za dalji rad.
Znas, ja nisam htio ovo da objavljujem, ali mislim da je zrelo vrijeme da igramo otvorenih karata. Dakle, sajt je NAS.
Vukman Cejovic
5. април 2015. • 19:20
Zasto sam nagovorio brata Vladu Dimitrijevica da stavimo posle teksta ruski sajt (toboze kao izvor)?
Pa zbog moje licne skromnosti, jer ja ne volim da se hvalim i posto je tekst STRAUBALAN, rekoh Vladi „Vlado brate, objavi ti ovo pod tvojim imenom.“ On rece „Vule mili, to ne dolazi u obzir.“
I tako drz ne daj, on hoce da se stavi moje ime a ja mnogo skroman, ne volim slavu zemaljsku, rekoh, hajde da stavimo neki bratski ruski sajt, jer ne volim da budem slavan i da me ljudi tapsu po ramenima.
Eto, tako je to bilo.
Па види „стањествари“, ви сте сада студенти ангеоског смешка, а „борба за веру“ су „ћаци“?
Свима нама се отме и пакост, и злурадост, и као оној снахи из „Шума Стриборова“, запалаца змијски језик, који само старамајка препозна а младожења јок.
Нисмо ниво безгрешних, али хајде да се челичимо у томе, што немамо зајмимо сами себи. Уопште не морате да се трудите да га „завучете на фињака“, да би се тиме издали за елоквентније.
Може ли одговор братски? Одговор тајни, одговор старијег и разумнијег. Мислим, могли сте им лако срочити све К.П.Г.С. и запакивати то у трес вулвес матрес, али, хоћете ли то? Јесте ли то ви?
Хајмо овај процес чишћења Србије започети од својих ноктију. Има ту пуно нечистоће. Није жена крива, нису деца крива, није посао, фирма крива. То је до тебе, до мене, до нас. Иако они све тако како јесте, буди ти та хрид о коју ударају таласи а она остаје неокрњена.
Баш ми није јасно ово трвење између Стања ствари и Борбе за веру. Читам радо и један и други портал. Стање ствари због изузетних текстова аутора, који ми је уз Искру омиљени портал. Борбу за веру пак само за информације верске природе уз ју туб канале Старац Петар Денковачки, Православље 888 и још пар мањих.
Размишљам, артемијевци који јесу правоверни и пуританци али су политички заблудели као, и њихов добри почивши Артемије који је у својој заблуди стигао да буде и члан Дос-а. А нису ни ови екуменисти модернисти. Искрено, не знам кога бих друго пратио јер тренутно нема никог да је 100% на Светосавском и путу Свт владике Николаја Велимировића.
@ A head full od dreams. „Баш ми није јасно ово трвење између Стања ствари и Борбе за веру.“
Ради се о модерној болести код Срба.
ПРИМЕР две интернет странице: „Борба за веру“ сматра да морају бити и остати једини, који су прави бедем за одбрану Православља. Други попут Стања Ствари не сме ни да објави нешто слично, јер други не смеју бити чувари праве вере. Уместо да „Борба за веру“ буде срећна што нису усамљени.
ПРИМЕР са политичке сцене Србије: Једна опозициона странка ће радије стати на страну АВ-а, него да нека друга опозициона странка поведе народ у правцу домаћинске Србије, која је убијена након Другог светског рата ликвидацијом србских домаћина.
ПРИМЕР појединаца: На пример Др. Владимир Димитријевић брже-боље упути допис Владимиру Путину са НЕКОЛИКО потписаних интелектуалаца са предлогом да се АВ-у одузме орден Александра Невског. Чак и да је стигло ово писмо до Путина, могао је само да се насмеје на шачицу потписаних људи. Али је битно да је ОН, наш ДОКТОР Владимир Димитријевић тај који предњачи.
Са друге стране ако пак имате мало већи број поптписа попут анкете против деловања епископа Ћулибрка поводом прекрајања јасеновачке историје, онда ОН, наш Мило Ломпар се нађе паметан (у обрнутој ситуацији од Владимира Димитријевића) те неће да меша свој потпис са мноштвом осталих. Јер ОН мора бити најбољи. Исто као и Владимир Димитријевић у његовом случају.
ПРИМЕР у случају избора архијереја СПЦ. Осим подобности за једног епископа, гледа се да се добар духовник држи на прописном одстојању и по могућности да му се свеукупно деловање отежа.
…
Примера код Срба има безброј, јер је болест узела маха, а огледа се у причи из Светог Писма о Кајину и Авељу.
Сетимо се раније само, када смо били здрави, како су биране вође србскога рода без комплекса. Јер како би се иначе ослободили Турака?
Свака опаска је добродошла, чак и она која једе својег састављача који није прочитао да је овај чланак први пут је објављен пре 4 и по године (14. 12. 2020.) у рубрици ‘С*ање ствари’.
@Србаки сељак хвала на осврту и одговору.
Ствар је јако деликатна и осетљива а изнад свега важна. Србин ништа драгоценије нема од светосавске вере. У тренутку када се на наше слатко православље српског стила и искуства, обрушио нови круг напада – у нашим линијама је комешање, неред па нам је и деловање и стање на фронту такво.
Ја јесам приметио да Борба за Веру има своје месијанске моменте, њима нико није правоверан и свако је неким чином зарадио дисквалификацију и то видим као неку врсту „професионалне деформације“. Ето и ја сам у излагањима проф Димитријевића икс пута наишао на погрешна расуђивања ствари (најчешће али не и једино) политичке природе, нека чак и темељног значаја али га нисам диаквалификовао. Као дугогодишњи претплатник издања Катене мунди, ценим га због многих његових других ставова.
Читао сам и текст из 2020г. када су јавно напали Стање ствари као и њихове разлоге за то, и ономад сам остао шокиран.
На жалост то је готово правило код наших интелектуалаца родољубивог опредељења – они очи ваде на малим разликама и свако друкчије гледање на нека њихова убеђења од њихових колега па и сабораца, чини да их сујета цепа. Зато су вероватно и родољубиве снаге ту где јесу – иза маргине.
Чудно је да не могу да у главама кликну за једну тако просту ствар. Сви ми формирамо мишљења на основу информација и личних животних искустава. Никоме ни информације ни искуства нису иста.
Ја сам сам на неке ствари гледао другачије пре 5 година и такође и пре 10 и пре 20. Наравно темељна уверења нисам променио ни за јоту али са сваким новим сазнањем нијансе сопствених уверења се померају.
Тако је и са људима, групишимоми и и увезујмо тачке спајања а не размимоилажења – посебно ако су нам темељна уверења и стремљења иста.