Само народна Србија има потенцијал за дестабилизацију, а остале Србије Империја већ контролише. Без мирне народне Србије се не може владати колонијом, а без немирне се не може рушити поредак
Фото: Предраг Крџић
Желим да у кратким параграфима обновимо градиво које „деца” треба да науче на факултетима:
Србија је колонија. Њоме на терену управља онај који најбоље слуша господара. Посебност Србије у односу на, рецимо, пројекат „Хрватска”, јесте у томе што у Хрватској не постоји потенцијал за побуну против господара. Пошто у Србији постоји тај потенцијал, управник мора да буде лојалан, али и да му се допусте пропусти зарад минимализовања потенцијала за побуну поданика.
Тадић је био лојалан, али су пред њим били задаци које није могао испунити, а да се господару не заљуља контрола. Зато је замена дошла из редова који су били боље позиционирани и опремљени да испуне задатке као колонијални намесници, а да колонија остане мирна.
Као и октобра 2001, тако и маја 2012, замена је морала имати подршку главне Србије, народне, номинално националистичке. Само народна/патриотска Србија има потенцијал за дестабилизацију, а остале Србије Империја већ свакако контролише и оне – као и код Хрвата – нису опасне по Империју.
Без мирне народне Србије се не може владати колонијом, а без немирне народне Србије се не може рушити поредак, чији год. Пошто Империја не би постала Империја да је стратешки наивна, она не влада вертикално, преко једног центра моћи, него побочно, где независно један од другог контролише све центре моћи, државне, вандржавне/невладине, медијске, образовне, спортске, здравствене, културне итд. Побочно контролисани центри управе служе да држе засебне сегменте друштва зависним и под контролом, али да се употребе један против другог или сви против једног, кад неко усталаса или треба да се притегне.
Каква је динамика између њих? Контролисани центри побочне управе, од председника државе до уредника телевизије, знају да раде за истог господара, али и да су контролори један другоме, па и да морају да врше притисак једни на друге уколико то интереси господара траже.
Када се то у Србији тражи? Србија је комплексна баш због оног потенцијала за побуну. Управник, да би га умањио, мора демонстративно да подилази маси која носи тај потенцијал.
То ради на разне начине, али битно је да му други контролори никад не дају да пређе границе и изгуби задатке из вида. Најопаснија ситуација за управника јесте кад пређе границу или подбаци у испуњавању задатака толико да контролни центри окрену против њега ону масу без које се не може ни владати ни рушити.
Тадић је добио бриселски катил-ферман и скратио мандат, а Вучић није још, из више разлога. Прво, ЕУ је данас далеко од себе из 2012. године. Нема те одлучности нити тог поретка где се знало „ко коси, а ко воду носи“. Британија је изашла, а и даље ровари, Немачка је дубоко окупирана и деиндустријализована земља, а Кина упловила дубоко, још од првог Трамповог мандата – а то ремети једноумље и оштрину Брисела. Друго, у дугогодишњој борби између управника и контролора, Вучић је однео кључну победу: онемогућио је профилисање замене, некога или нечега што има управитељске капацитете, а и потенцијал да контролише народну-патриотску Србију.
Господар је протраћио време да профилише замену. Сад имамо ситуацију у којој је управник изгубио контролу над народном Србијом, али није је препустио контролорима јер они немају капацитет да управљају њоме. Могу да јој наводе и диктирају емоцију, али за дефинисање управног капацитета емоција је недовољна. То је врло опасна ситуација за Србију, јер рањени и нестабилни Вучић ће за подршку господара дати било шта српско, а контролори су загризли у притиску толико да народну Србију – коју су сад дигли на ноге – неће никад више овако мобилисати ако јој не испуне бар део жеља и нада.
У школи не треба да се уче људска и међународна права, европске вриједности и слична мртва слова на папиру и шарене лаже за децу кметова, него модели и технике империјалног освајања и управљања, историја центара моћи, пракса контроле колонија – оно што уче децу господара.
Радомир Јеринић, уредник Телеграм платформе Хроника суверенизма
ИСПРАВКА: Претходна верзија погрешно је садржавала „октобра 2001“ (29. 4. 2025. у 15:29).
Categories: Гостинска соба
Све што даје Вучић, даће и они други. Само што је Вучић ефикаснији и јевтинији, а они други килавији и скупљи.
Немачка „деиндустријализована“!?!
Melanij, тужно да не можете боље од тих отрцаних удбашких фазона „сви су исти“, „а ко други“, итд, итд. Па овде ни Ђилас више не може да вам помогне. Пролеће је и долази слобода, ма колико се, после типичног напредњачког бахаћења, по улицама бацакао исполивани декан Друид, Андроид, Хемороид…
@melanij
Ваша јављања на СтСт су по правилу: редовна, кратка и провокативна.
Из дана у дан, као да радите по учинку, по објави. Сваки наслов коментаришете са реченицом или две. Није битан садржај, труд, комплексност, дубља анализа, битан је број објава и да је похвално за Вучића („Само што је Вучић ефикаснији и јевтинији“).
Ако није мазо синдром, јер увек добијете брдо негативних оцена, онда би се ваша упорност могла једино оправдати неким задатком из штаба којег неуспешно хвалите.
Не верујем да вас овде неко узима за озбиљно!
Само напред меланиј…
Има нас који смо уз тебе, то јест, Христа…
А ови ”навијачи” (губитник, неприродни ретард итд…) су уствари несвесни ”ћаци”…
https://www.youtube.com/shorts/sVLXUl5i0XI
„Зашто је немогућа национална артикулација бунта?“
Па, врло вероватно зато што није ни предвиђена. Другим речима опет смо „џаба кречили“.
Допао ми се подугачак коментар који је оставио Миланче на НС испод текста професора Антонића „Кад се пропусте прилике“.
Морам рећи да не делим његов оптимизам да ће Србија овога пута добити добре карте, поготово да ће се то десити делом због Милошевићевог наследства.
„Како сам у међувремену напустио активно бављење политиком и укључио се у неке организације које делују по целом свету, успео сам и да дођем до неких сазнања која су тако очигледна али их скоро нико не види.
И даље већина људи (мислим на оне мислеће, које занима друтвена стварност у смислу политичких догађаја) и даље верује или мисли да се нека власт, каква год добија тзв. демократским изборима, да постоји нека народна воља која се преко избора преобрати у неке посланике, па владу и да је народ, како год гласао, творац своје судбене преко владе коју је својим избором добио.
Иако је глобализам формално почео ТВ дуелом Кенедија и Никсона, када је овај први на основу утиска код широких маса преокренуо бирчако тело, већ су се 1948. догодили први европски избори који су одрађени тако да КПИ (Комунистичка партија Италије) не сме да их добије. Циа је имала податке да КПИ води и умешала се, са тада огромних 20 милона долара, преко италијанске мафије и скројена је нова изборна воља.
Тада се још кројила воља, а временом, ти владари (а то није ЦИА већ неке друге организације) више не морају да се плаше неке народне воље, све се већ одлучи раније а онда се сервирају избори да народ мисли да нешто бира.
Сви политички актери, у свим земљама, па и у Србији су унапред предодређени за неку улогу, чак и кад ниси они то постану. Многи од њих нису свесни, рецимо Коштуница је сматрао да је независан, иако је знао колико је новаца уложено у његову кампању (да би пао Милошевић), он је сматрао да ником ништа не дугује и да ће моћи сам да одлучује. Временом је схватио да не само да нема слободу одлучивања него да су и најближи људи око њега део те хоботнице која му не даје слободу. Не тамо неки амбасадор, или неки тајкун, већ они са којима је годинама мислио да су са њим да би се ствари мењале на боље. А такви су се у одсудним тренуцима показали као експоненти тих владара из сенке.
У том конктексту су и актуелна дешавања у Србији. Несумњиво да је ова власт, са становишта српског интереса и издајничка и корумпирана. Несумњиво је и да постоји велики део народа који жели да се таквој власти стане на пут. И то је све – све оно друго што нам се дешава није како сви мисле сукоб дела народа са влашћу већ један игроказ у функцији великих промена које се очекују у свету а оне су већ добрим делом дефинисане, дакле предодређене од стране оних који тим променама, односно светом управљају. Корумпирана власт и незадовољство грађана су елегантно упрегнути да би тај игроказ био уверљивији.
Вучић је упознат са тим променама, и пристао је да буде главни статиста, јер му је обећана мирна пензија након што се цео процес доврши.
Изнећу само мали део, колико могу, о чему се ради. Спрема се, делом је и готова тзв. Јалта 2.0 односно договор владара о будућим прерасподелама капитала, процеса а посредно и сфера утицаја. Како су највеће држава делом и носиоци тих процеса, та промена ће и дефинисати и неке интересне зоне утицаја највећих држава, али не у оном смислу из 45. па ће једне да буду социјалистичке, једне капиталистичке а трећи несврстани, већ првенстено везано за проток капитала и основних ресурса 21. века.
Добра вест је што ће Србија, не својом вољом, или неким радом, већ стицајем датих околност, по први пут добити добре карте, за разлику од 1918. или 1945. или 1989. Чак се може рећи да је донекле на те будуће карте утицала и заоставштина Слободана Милошевића.
Елем, да се вратимо на тзв студентске и грађанске протесте. Њихова функција је, да се изврши промена елита у српском друштву. Јер у тој новој подели карата, садашње елите нису дорасле и основни почетни резултат ове побуне је значајно урушавање власти и нестанак опозиције, јер се делом елита ствара и преко странака којима се сервира власт од стране тих владара. Улога Вучића је, као у оном вицу, да не дира ништа, само да нахрани свиње, односно све што треба да одради је да не буде неког рата, било грађанског, било регионалног.
У том процесу, као што рекох Вучић је главни статиста али су делом укључени и наши људи, онај део наше службе и пратећих организација који постоји још од доба Јакова Ненадовића, а сада се користи често термин „српска дубока држава“. То су људи који су цео радни живот посвећени држави на овај или онај начин и који не зависе ни од какве власти, ни кнеза, ни Краља, ни Тита, ни Слобе, Воје, Ђинђића, Тадића а понајмање сад од Вучића. Они формално раде, сарађује, па и донекле извршавају налоге своји надређених из света, али се донекле и питају јер им је ипак циљ матична држава а не да буду слепи послушници на штету своје државе. На жалост, некад морају и да ураде неку фолс флег операцију, да неком свом науде, зараде неког вишег циља, али то сви у свету раде.
Кад се тај процес промене елита заврши, онда ће народу да се кроз један-два круга избора подметне тај утисак, да је сам народ те нове елите изабрао.
Ако неко не разуме шта хоћу да кажем, ево и сликовитог објашњења у ремек-делу Роберта Бенинија. Народ се пита, таман толико колико и гост из Рима шта ће имати за вечеру. А при том је тај гост убеђен да је нешто лепо изабрао, а изабрао је оно што му је сервирано – предодређено.
Life Is Beautiful | ‘The Kitchen is Open’ (HD) -„
Дошло се до тога стања ствари да коментатор на Стању ствари исказ „Само што је Вучић ефикаснији и јевтинији“, схвата као похвалу Вучићу. А писање коментара упркос бројним негативним оценама третира као мазохизам. Наравно, већ се подразумева да у таквом виђењу стварности свако ко не подржава студентизам бива у најбољем случају бот актуалног председника.
Све у свему, изгледа да је посао око разбијања СтСт, започет прошле године, успешно обављен, тако да сад СтСт личи на оно друго стање.
Један је коментатор лепо написао, а ја преузимам – збогом браћо!
„Антипротив“ сам Вучићу, уназадио је Србе и Српство, посебно на Косову и Метохији. Само се бојим да ће доћи још гори, који се гласно јављају из позадине, добро су организовани и распоређени. Све што је Вучић лоше урадио и ради неће мењати, већ наставити.
Молим српске националисте да не напуштају овај сајт, који даје могућност да кажемо шта мислимо.