Што се напада на Цркву тиче – сетимо се да је глава Цркве Христос, и да смо СВИ ми – Црква. Бедни и слаби, какви смо
Делегација СПЦ са руским патријархом код председника Русије (Фото: СПЦ)
Не бих узимала на своју малу памет да тумачим Патријархове речи. Верујем да има разлога зашто се баш овако изразио.
Црква се већ дуго налази на тегобном месту, изложена нападима са свих страна. Слабо се разуме њена природа и њена улога, већ јој се само испостављају очекивања.
Патријарх Порфирије Владимиру Путину: И ви знате да је у Србији „обојена револуција“
Скоро шестомесечни протести, народни вапај за правдом и истином, изродили су и неке мање лепе појаве.
Мало ко је разумео потребу за мудрошћу и политичким реализмом. Уместо тога, сведочимо радикализацији обеју страна, где ће заиста најупорнији остати само они на чијој је страни сила.
Народ је спреман да истог човека данас слави као јунака, а сутра сроза у блато. Спреман је да се огради од оног ко је и понео бакљу. Спреман, да зарад неплодног ината истрајава у ономе што ће сручити на леђа неког другог – и још ће тај други да буде крив јер су му леђа била при руци.
Протести су изродили најлепше слике љубави, бриге, јединства свих генерација и вера, труда, наде и истинољубивости.
Ако ће неко бити спреман на све то сад да пљуне и каже – сад је доста, одох у неку срећнију земљу – онда, бојим се, нисмо овој еволуцији дорасли и сами ћемо је претворити у револуцију спремну да прими ма какву боју.
Извор: Друштвене мреже
А што се напада на Цркву тиче – сетимо се да је глава Цркве Христос, и да смо СВИ ми – Црква. Бедни и слаби, какви смо.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Иве Радовић)
Categories: Гостинска соба
Овде није у питању црква, није у питању Вучић, овде је у питању недостатак рационалног размишљања којим се разликују добро и зло.
Прст на чело.
25 маја 2025 године ће бити 45 година од када је умро Маршал у Словенији.
Од 1980 године штафету младости није примао више Маршал него његов млађи омладински Маршал зван Председник Социјалистичког Савеза Омладине Југославије.
Задња Штафета Младости је предата на стадиону ЈНА 1987 године млађаном Маршалу Председнику Социјалистичког Савеза Омладине Југославије иронијом судбине иначе Шиптару.
Задња омладинка која је носила Штафету Младости на стадиону ЈНА у Београду и предала је била иронијом судбине Шиптарка.
Задња Штафета Младости је иронијом судбине кренула из Словеније са Триглав планине.
Први носиоц последње Штафете Младости је игром случаја био Словенац.
Плакат и Штафету Младости је игром случаја израдио Словенац по угледу на сличан плакат и штафету у Немачкој средином тридесетих година прошлог века.
Плакат и Штафета су биле „потпуно исте“ као и плакат и штафета у доба Нацистичке Немачке.
Разлика је била само у „грбу и боји“ заставе и „врху“ копља.
Свастика – Петокрака.
Црна боја – Црвена боја.
НСДП – Шпиц копља.
Нико у тадашњој Југославији није „то“ приметио осим једног млађаног „Србина“ којем се после званично пријављене примедбе изгубио сваки траг.
После 1987 године Штафета Младости се више никада није проносила и доносила у Србији и Београду.
Као и уосталом у свим новонасталим земљицама одакле су полазиле СВЕ Штафете Младости ка једном једином циљу Београду и у њему стадиону ЈНА.
Данас је 25 април 2025 године и игром случаја Штафета Младости је поново кренула.
Први пут Штафета Младости је игром случаја кренула из Београда са циљем да стигне у Брисел на дан 12 мај 2025 године.
Игром случаја 13 дана пре Дана Младости 25 маја 2025 јубиларне 45 године од када
више Маршал није могао да је прими на стадиону ЈНА у Београду.
Трчаће Србска Младост.
Да ми је неко рекао да ћу поново доживети да уживо гледам Штафету Младости у обрнутом смеру ношења рекао бих му да то није више никада могуће.
Никада не реци никад.
Као да поново гледам први пут филм :
Маратонци трче почасни круг.
Иронијом судбине.
Мртвац није у Београду.
Мртвац је у Бриселу.
Оснивање „нове и слободне СПЦ“ је, наравно, глупост. Али, понашање СПЦ у овим временима је тешка срамота, при чему је врх врхова (или дно дна) оно што је Ангелинин рођак, Психов приватни духовник и хрватски агент од утицаја допустио себи да превали преко језика у Русији. Сев. Македонију му ионако нико није опростио, а вала ни „јавну љубав са Загребом“.
Не би се то десило да нам највреднији јерарси нису прогнани у доба Тадића, или побијени у доба ковида. И тако, осим преЦедника лажова, ми сад имамо и патријарха лажова, што је у складу с трендовима времена, али није ништа мање страшно. Последице овога мораће да се санирају деценијама!
Дакле, никаква нова и слободна СПЦ, али отварање удбашких фасцикли – да, па ћемо лако видети ко је чиме био уцењен да делује како делује, да лаже како лаже, отписује црквену, културну и историјску баштину, удара цурик на Јарињу, шацује вилу на Дедињу, вређа и одриче се најбољих у сопственом (?) народу.
У крипти „изабрани“ Порфирије је не-дос-то-јан, његов ће останак на патријаршком трону овако или онако постати неодржив. Прогнозирам да ће бити повучен или ће се повући у неки манастир, да ћути и само ћути!
А један мој познаник је већ пронашао „своје“ решење и тражи најближу богомољу ЕРП у егзилу, друге свештенике у кућу не прима. Не заговарам, само примећујем.
Није први пут да Срби пљују, псују и блате великодостојнике наше цркве. Тако су радили после другог рата. Пљујући на нашег партријарха и владике пљујемо на сами себе. Комуњаре су давно покушале да нам бирају патрике и владике, преко удружења својих свештеника. Безбожници, којима се не свиђају архијереји СПЦ, нека оснивају своје сатанске и паганске секте, као монтенегрини на Цетињу. У памет се браћо, да није било наше цркве, ни нас не би било.
Srpskom narodu (studentima) ne preosataje nista drugo nego da ,uz svetovnu vlast ukloni i duhovnu. Na zalost crkveni velikodostojnici (cast izuzecima) se priklonise velikom demonu Vatikanskom. Posle Blazeno pocivseg Patrijarha Pavla cekam dostojnog.
A i Vi, gospođo ili gospođice, prst na čelo! Kritika Patrijarha nije napad na crkvu. Nije znak jednakosti između Crkva i Patrijarha! Naprotiv ,kritika njegovog delanja je odbrana crkve.
Какви смо ми људи такав нам је Патријарх. И ту нема збора…биће нам боље кад будемо бољи људи!
@Нани
Поштована/Поштовани Нани
Претпостављам да сте под „људи“ мислили – Православни верници у Србији.
Искрено, изнели сте врло интересантну тврдњу („ту нема збора“), па вас молим да то објасните, односно, ако желите, одговорите на неколико питања.
1) Да ли сте мислили да квалитет и особеност Православних верника у Србији утиче на понашање актуелног Патријарха или да квалитет и особеност верника утиче на избор Патријарха? Шта год да сте мислили, молим да нам тај феномен објасните.
2) Како описујете и шта највише замерате Православним верницима у Србији („биће нам боље кад будемо бољи људи!“)?
3) Да ли смо били бољи људи у време нашег драгог Патријарха Павла, па смо се у последње време искварили? Ако јесмо, шта је утицало на то?
Захваљујем.