И код нас ових дана има револуције. Обојена револуција – ви то знате. Надам се да ћемо то искушење превазићи, као што сте рекли, рекао у Москви српски патријарх руском председнику
Владика бачки Иринеј, патријарси Порфирије и Кирил, Владимир Путин (Фото: СПЦ)
На сајту Московске патријаршије Руске православне цркве, објављен је комплетан снимак разговора председника Русије Владимира Путина и патријарха Српске православне цркве Порфирија.
Састанку су присуствовали и патријарх московски и све Русије Кирил, као и митрополити СПЦ Иринеј и Антоније.
Вест на сајту Московске патријаршије РПЦ
Ево превода комплетног транскрипта на српски језик:
Владимир Путин: Ваша Светости!
Дозволите ми да вас срдачно поздравим у Москви, као и овде у овим одајама – овде влада посебна атмосфера. Веома нам је драго што вас видимо.
Знам да СПЦ даје значајан допринос јачању односа између наших народа, који традиционално одржавају најтоплије, најближе и најповерљивије савезничке односе.
Дозволите ми да вам честитам празник Светле Пасхе. То је наш заједнички свети празник.
Већ сам рекао да руско-српски односи увек имају посебан карактер, па тако и данас. То је, између осталог, зато што нас повезују снажни, дубоки, духовни заједнички корени.
Увек нам је драго да вас видимо. За 9. мај очекујемо председника Србије у Москви на свечаностима поводом Победе у Великом отаџбинском рату.
Знамо да ситуација на Балкану није једноставна, и позната су нам ваша настојања да ојачате позицију Србије, укључујући и значај Свесрпског сабора који сте одржали.
Увек нам је драго да вас видимо. Добродошли!
Патријарх Порфирије: Господине председниче, извините, рећи ћу неколико речи – не говорим тако добро руски, али све разумем. Владика Иринеј је такође са мном, он говори веома добро руски језик.
Хвала вам што сте нас примили и честитам вам Пасху. Христос васкрсе!
Надам се да је васкрсење наш пут и наша стварност, чињеница наше вере. То значи да је победа позната и да она зависи од Божје воље. На нама је да учинимо оно што је до нас.
Желео сам да вам захвалим за све што чините на нивоу вредности. Јер темељ вредности – без вредности, без идеологије – не идеологије у психолошком смислу, као што сте ви рекли, већ у суштини – немогуће је живети. Све зависи од вере: како верујемо, такав нам је и живот, наше речи итд.
Знате и сами сте рекли да су односи између наших цркава у прошлости увек били односи љубави и узајамне помоћи између Руске и Српске цркве. Мислим да је и данас тако… Зар не?
Патријарх Кирил: Тако је.
Патријарх Порфирије: Моји претходници – патријарси српске цркве – у прошлости су увек били повезани с патријарсима руске цркве. И мој претходник, Свети патријарх Иринеј, говорио је: треба нама Србима… Како је говорио?
Владика Иринеј: Говорио је да наш мали чамац, пловећи немирним морем, увек треба да буде везан за велики руски брод.
Патријарх Порфирије: Хтео сам да кажем да ми то осећамо и верујемо да је то истина.
Морам да кажем да ви то већ знате, али опет треба рећи: српски народ гледа на руски народ као на свој. Понекад се може чинити да је нада коју Срби полажу већа у Русију, у руску политику, него у сопствену. Можда је то парадокс.
Пре две недеље био сам у Јерусалиму и разговарао с јерусалимским патријархом, дуго смо причали. Није знао да ћу доћи у Москву. Када смо говорили о православљу на глобалном нивоу, рекао ми је: „Ми православни имамо један адут.“ Питао сам: „Који?“ Он ми је рекао: „Владимир Путин.“ Те речи говоре све.
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ РАЗГОВАРАО СА ПРЕДСЕДНИКОМ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ВЛАДИМИРОМ ПУТИНОМ
Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и Његову Светост Патријарха московског и све Русије г. Kирила примио је данас председник Руске Федерације г. Владимир Путин.
Састанку су… pic.twitter.com/JCuOxREPkr
— Информативна служба Српске Православне Цркве (@Infosluzbaspc) April 22, 2025
Треба истаћи да смо вам захвални на вашој подршци и ставу у вези с Косовом и Републиком Српском, а наравно и Црном Гором – и тамо је наш народ, наша црква. Знате врло добро да без ваше подршке и подршке Кине, не знам шта би било с Косовом. За Пасху сам био тамо, служио сам патријарашку службу – то је престони град Српског Патријарха.
Молимо вас да останете на тој позицији и учините све што је могуће. Јер – независно од политике, независно од људи, од вести које имамо – без Косова и без Републике Српске, могу рећи, српски народ је без перспективе.
Наравно, имамо веома добре односе с председником, и он вам шаље поздраве и рекао ми је да ће 9. маја бити овде, без обзира на околности у Европи и другде.
Наш став у вези с Косовом, Републиком Српском и Црном Гором, сматрам и осећам да зависи и од става Руске државе, Руске Федерације на глобалном нивоу. Моја жеља, и жеља већине у нашој Цркви, јесте да у будућности, ако дође до новог геополитичког прегруписавања, будемо блиски том руском окружењу.
Владика Иринеј: У Руском свету.
Патријарх Порфирије: Да, у Руском свету, у православном свету. О православљу смо разговарали с Вашом Светости – није лако.
И код нас ових дана има револуције. Како се зове?
Владика Иринеј: Обојена.
Патријарх Порфирије: Обојена револуција – ви то знате. Надам се да ћемо то искушење превазићи, као што сте рекли. Јер знамо и осећамо да центри моћи са Запада не желе да се развија идентитет српског народа и његова култура.
Хвала вам на ономе што сте рекли, и дај Боже да вам подари снагу и мудрост. Наше молитве су увек с вама и надам се да ће вам Господ помоћи.
В. Путин: Ваша Светости, поменули сте идентитет. Тиме се црква уопште бави, а посебно РПЦ под руководством Светог патријарха Московског и целе Русије. Свети патријарх улаже много труда како би учврстио наше традиционалне вредности, наше духовне темеље.
И увек када се сретнемо, сећамо се и говоримо о нашој православној браћи, и то је став светог патријарха. Уверен сам да о томе стално говори и у разговорима с вама. Ваша Светости.
Патријарх Кирил: Дубокопоштовани Владимире Владимировичу!
Веома ми је драго што се овај сусрет одржао и што ће се догодити.
Од свих помесних православних цркава, српска је најближа руској цркви – по култури, по језику. Па и историјски гледано: наше земље никада нису ратовале једна против друге, а ако и јесу, било је то раме уз раме против других.
Та љубав према Русима, према руском народу и руској цркви органски је уткана у културу Србије, у српски народ. Зато су нам то најближи пријатељи, наша браћа – и по духу и по животној филозофији. То има огроман значај: и када заједнички расправљамо о проблемима и када се сусрећемо на међупомесним православним скуповима. српска црква нам је најближа. То не говорим само зато што данас овде седи патријарх српски, већ зато што је заиста тако.
Ако погледамо историју, српски народ и српска црква никада нису издали Русију.
Саопштење СПЦ: Сабор прихватио извештај о раду Критског сабора
Неке словенске земље, да их не помињем, под утицајем моћних милитаристичких западних сила, привремено су мењале оријентацију, па се потом кајале, али су мењале. Срби никада нису мењали. Та љубав према Русији, да тако кажем, можда је чак и генетски усађена у српски народ.
Све то се снажно огледа и у међуцрквеним односима. Увек смо истомишљеници. И када се на међуправославним форумима јаве расправе, увек осећамо подршку српске цркве.
И наравно, желео бих да истакнем још нешто: Срби су, наравно, западније од нас – тако је Господ уредио. То је црква која се суочава директно са Западом, од кога се вероватно може примити и јесте се примило много корисног у науци и култури.
Али оно што се данас дешава с људским моралом и етиком на Западу – рећи ћу то отворено, зашто да се стидимо – то је ђаволска работа.
Патријарх Порфирије: Да.
Патријарх Кирил: Зашто ђаволска? Јер је циљ ђавола да човек изгуби разлику између добра и зла. Тога више нема. Постоји само „алтернатива понашања“. Црква каже: тако се не сме поступати. И Божија реч каже: тако се не сме. А савремена секуларна култура каже: зашто да не, човек је слободан да поступа како жели – то је једноставно слобода избора.
Овакав приступ уништава моралне основе људског постојања, а то може довести до страшних цивилизацијских катастрофа. Јер када се наруши интегритет људске личности, све се потом руши. РПЦ, као што знате, стоји на тим позицијама и брани их на међународним форумима. Али и нама су потребни такви добри савезници.
Руски патријарх Кирил архијерејима СПЦ: Србија никада није била на страни непријатеља Русије
Од свих помесних православних цркава – не говорим то зато што је Свети патријарх данас овде, већ из сопственог искуства – српска црква је увек с нама. А Србија је та земља која никада није издала Русију. Нећу помињати друге словенске земље које су, под утицајем политичких и војних сила, привремено изгубиле добре односе с Русијом. Србија је увек остајала с нама. Зато се данас посебно радујем овом сусрету.
Људи који су данас овде, за овим столом – и Владика Антоније и Владика Иринеј – заиста су духовне вође свог народа. И знам колико су искрена њихова осећања према Русији и према вама лично. Зато је за мене данашњи догађај и емоционално веома узвишен – то што смо се сви срели. Надам се да ће из тога проистећи и добри резултати у развоју односа између руске и српске цркве, као и између Србије и Русије.
В. Путин: Ваша Светости, поменули сте оно што се дешава западно од нас. Добро знамо и сви смо били сведоци вашег сусрета с папом римским, који је у ове пасхалне дане напустио овај свет. Мислим да то такође показује да и на Западу још постоје људи, духовне снаге, које теже обнављању односа и духовном препороду.
Патријарх Кирил: Потпуно тачно.
В. Путин: Западна култура – шта год ко рекао – заснива се на хришћанским темељима.
Патријарх Кирил: Веома сте исправно поменули покојног папу. Био је човек чврстих ставова и уверења, упркос великом притиску који је на њега вршен – укључујући и покушаје да се охладе односи с руском црквом.
Сада је у другом свету, па могу слободно да га цитирам без његовог одобрења. Када су га веома притискали – опростите на изразу – рекао је само кратку реченицу: „Не завађајте ме с Кирилом.“ Окренуо се и отишао.
Пророчанство о смрти митрополита Никодима (Ротова): „Липсаћеш као пас, испред ногу твог папе!”
Притисак су вршили његови најближи сарадници: да треба променити курс, да то није прихватљиво – јер је повезано с руском политиком.
Та реченица – „Не завађајте ме с Кирилом“ – стално ми је била у свести док је био жив. Односи су били добри. Сада га је Господ позвао у други свет, али успомене на њега остају најлепше – и у погледу односа према Русији, и према руској цркви.
В. Путин: И код мене. Виђали смо се више пута. Он је, сасвим очигледно – могу то да тврдим – имао искрена и добра осећања према Русији. Имајући у виду његово латиноамеричко порекло и расположење већине грађана латиноамеричких земаља, сигуран сам да је и он то осећао и градио односе с Русијом у веома добронамерном духу.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Иронија датума и бројева.
23.04.1999 године. РТС. Београд. Србија.
23.04.2025 године. РТС. Београд. Србија.
23.04.1999 године Агресијом 16 НАТО држава на Србију крстарећом ракетом убијају 16 Срба и Србкиња и 16 Срба и Србкиња је теже и лакше рањено.
У 02 часа и 40 минута 23.04.1999 године је угашен сигнал РТС.
16 НАТО агресора преко једног НАТО гласноговорника објашњава свима у свету и наравно и у Србији да је РТС нападнут јер је цитирам :
Фабрика лажи и пропаганде.
Невидљиви инструмент којим се утврђује лаж и пропаганда је направљен у једној НАТО земљи а који се искључиво користи ради и показује лаж и пропаганду на другима у свету.
Никада Невидљиви инструмент не ради на НАТО члановима.
23.04.2025 године блокадом студената и грађана Србије РТС-а због трагедије 16 Срба и Србкиња у Новом Саду настављају се протести са разлогом да РТС лаже и пропаганду шаље у етар.
Невидљиви инструмент којим се утврђује лаж и пропаганда је поново у употреби.
Увек сам говорио ( писао или кликао по телефону ) да РТС није Србска телевизија.
Није била у прошлом веку а тек у овом новом веку поготово то није.
Увек сам говорио да је први услов да РТС мора да се ПРЕИМЕНУЈЕ у СРТ.
Прво граматички а одмах после и суштински.
Нисам присталица Невидљивих инструмента.
Нарочито када и ако су УПЕРЕНИ само према ЈЕДНОЈ страни.
Увек сам присталица да се зна :
Ко је направио инструмент ?
Ко ће користити инструмент ?
Ко ће бити контролори инструмента ?
И најважније од свега горе наведеног је :
Ко ће контролисати контролоре инструмента ?
23.04.1815 године.
23.04.2025 године.
Данас је и дан Србске војске.
А не Војске Србије како СВА медијска средства у Србији јављају.
Још једна граматичка и суштунска поромена.
Потребна.
ВИДЉИВА.
Обојене револуције су биле:
– петооктобарска 2000. ;
– још страшнија екуменистичка у СПЦ.
Садашња студентска и професорска је вапај националне интелигенције за добро уређеном правном државом!
Присуство ветерана и одсуство ЕУ и НАТО обележја говори и да је веома родољубива.
На жалост:
– бициклистичко лутање и тражење подршке у Стразбуру и по ЕУ земљама;
– оваква шутка похлепних полтрона из екуменистичке религиозне организације;
– одсуство јасне политичке формулације;
– вероватно губљење академске и године живота неких стотина хиљада студената;
– вероватно остављање без уписа неких десетина хиљада како-тако свршених средњошколаца;
може да сведе побуњенике на корисне идиоте, а оправдану побуну наших студената и професора на специјалну операцију упропашћавања и приватизације наших универзитета и школа.
(Када су толика привредна и природна богатства зашто не би и школе и универзитете.)
У вези Перића, Булатовића и осталих екумениста!
Све би их спроводио по нашим црквама по централној Србији, старијим од 100 година и натерао их да држе опела нашим прецима страдалим у ратовима за ослобођење Старе Србије. Ако им ти људи чија су имена исписана на плочама опросте, онда ћу и ја.
Страшно је упоредити шта о (народно) студентским протестима каже кардинал Ласло Немет, а шта особа коју је Психо довео на трон српског првојерарха. Недостојан, недостојан и недостојан, и не само због овог блаћења и отрцавања својих пред браћом Русима.
Али, не будимо неутешни, није ово првина, има још ужасних примера. Инокентије је пристао да венча краља Александра, а онда је благословио „христољубиво војинство“ које је истог тог краља с краљицом стрељало, искасапило и избацило кроз прозор двора. Додуше, то штетно деловање је трагично неморално, али по последицама није ни принети пустоши коју је актуелни хрватски агент од утицаја учинио по Сев. Македонији. Ипак, имамо Светог Саву, Николаја, Јустина, Павла, не очајавајмо.
Све цвећка до цвећке што би народ рекао. Е баш су се нашли. Има још једна народна – „од лошег оца и још горе мајке“.
Неки нисмо савремени јер говоримо истину.
Колико читам,Владимир Владимирович се нешто није задржао на теми обојене револуције,скренуо је причу на то да баш није све црно бело ни на Западу.
Шта је претежније, Србље моје, у незалазном Дану Светле Седмице – у гроб издаје што се убусенише млак и бљутав у Москви, или прекогробни вход она три див-чељадета за Хиландар?
@Горан1
Лепо речено и од мене „лајк“. Посебно ми се свидело „Садашња студентска и професорска је вапај националне интелигенције за добро уређеном правном државом!“, јер се стално срећем са „аргументом“ – и следећи ће да краду и копају па да их онда оставимо, а ствар је у томе да се сви мобилишемо и коначно уредимо да институције и струка функционишу и да немамо „тату“ (култ личности).
А сада око две прве ставке из Горанове рубрике „На жалост“:
– бициклистичко лутање и тражење подршке у Стразбуру и по ЕУ земљама;
– оваква шутка похлепних полтрона из екуменистичке религиозне организације;
Није ми се свидела та „Стразбур“ идеја па сад на глас размишљам и све покушавам да то оправдам. Администрација ЕУ на студентске протесте скоро да не обраћа пажњу и идеја је могла да буде да се студенти растрче по свету, наравно не само бициклима, како би се њихова жртва и племенита идеја прочула. Осим одласка према Хиландару и у Рашку, нема других наговештаја, штета. Даље размишљам да је идеја била да се мало размрда и наша дијаспора на путу, што се делимично и десило. Али сам потпуно промашио у трипу да би им се на путу можда придружила омладина других држава, јер „и у њино предузеће не цвета цвеће“. Међутим, акција студената би, по мени, требала да буде у дубокој сенци, због 4 одласка председника код челника ЕУ ове године, састанку са шефом НАТО или 7 пута са Александром Сорошем прошле године, са Стјуартом Пичом шефом МИ6 за Балкан итд., а ни једном у БРИКС или Русији, што Ћацијима уопште није на радару. Бледа реакција ЕУ администрације према студентима је и очекивана, јер поред хришћанских обележја са којима се неки студенти не растају, а која су као бели лук за вампира, ЕУ не жели идеју протеста на свом прагу, а посебно не желе да изгубе послушног Управника колоније, који није завршио задатак.
Што се тиче „Екуменистичке Религиозне Организације“ д.о.о. не могу да опишем мучан осећај у желуцу, гледајућ излагање Патријарха Српског код председника Русије где је већи део свог стада назвао западним агентом, а стадо је за последњих 5 месеци у свим градовима и селима Србије дигао главу и протествовао против корупције, колонијалне управе, непотизма, примитивизма и некултуре и затирања институција, без и једне заставе или коментара који је на то упућивао, а одисао родољубљем са заставама Србије и израженим и бројним хришћанским обележјима.
У чланку Тихомира Р. Ђорђевић: „Српске светиње у Палестини“ недавно на СтСт сам описао моје виђење како Српска Православна Црква мари за чување историјских светих објеката и историјско-културне грађе наших предака по свету, а посебно на простору где је књига објављена (садашња С. Македонија). О похлепи, полтронству, мешању у световне теме, политику и екуменизму други пут.
За крај само констатација да овде у Србији имамо Председника и Патријарха који су одабрали коме су световни и духовни вођи. Остали су за њих „страни агенти“, припадници прозападне „обојене револуције“ па чак и „терористи“, а то је сада већина!
Дођеш као Патријарх код Путина и кажеш фразу са информера.
И седиш и причаш и гестикулираш па се чини као да је Путин Патријарх а ти неки тамо државник.
Сјајно слово патријарха Порфирија.
Многаја љета.
За мене је Порфирије престао да буде патријарх оног момента када је једној НАТО држави поклонио 800 година српске историје. Без да је о томе обавестио вернике и без икакве најаве да се на нечему таквом ради. Православни верници данас нису исти као пре неколико векова. Народ је више образован више информисан и мислим да постоји реална потреба да се верници више питају или бар обавесте о питањима која их се као верни народ тичу. Наравно ни свештенство није оно што је било, част изузецима.
“Порфирије лагао и скинуо маску: Студент који пешачи на Хиландар
му послао поруку
08:30 24.04.2025. 2
Не стишава се бура после незапамћене бруке у режији патријарха
Порфирија и подмуклих лажи изнетих на рачун српских студената.“
https://srbin.info/pocetna/aktuelno/porfirije-lagao-i-skinuo-masku-student-koji-pesaci-na-hilandar-mu-poslao-poruku/
Добро би било да ту поруку упути и игуману Методију са Хиландара!
Да видимо хоће ли ће се игуман Методије са братством Хиландара
сложити са том поруком, прихватити је и благословити ходочаснике?
В. Путин: Ваша Светости, поменули сте оно што се дешава западно од нас. Добро знамо и сви смо били сведоци вашег сусрета с папом римским, који је у ове пасхалне дане напустио овај свет. Мислим да то такође показује да и на Западу још постоје људи, духовне снаге, које теже обнављању односа и духовном препороду.
Патријарх Кирил: Потпуно тачно.
Е баш је тачно :), не верујем шта читам. Па тај је исти папа благосиљао хомиће, исмејао и оно мало у РК што није било труло . Сам руски епископ задужен за њихову црквену дипломатију је рекао да немају више ничег заједничког са РК након оваквих потеза папе,
https://spzh.eu/en/news/84424-decr-rocs-chairperson-no-longer-sees-common-ground-with-catholics
Aли када Путин каже да је папа добар онда му патријарх Кирил аминује, као да је Путин и патријарх задужен за духовни препород.
Неко је лепо приметио да је Путин скренуо тему са обојене револуције јер се осетио непријатно, па сигурно када је и он крив за обојену револуцију у Кијеву, потписали и дали Крим Украјини, нама пустили санкције у УН, он хтео у НАТО, предао Либију, а скоро и Сирију.
У праву је наш патријарх да имамо обојену револуцију, али је води онај чију је он поруку пренео Путину. У ствари сви ти који су ту седели су на неки начин учесници обојених револуција:).
Уздај се у се и у своје кљусе.
Ако Вучић стално мантра – “ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ!“ ,
остаје нејасно какву је то помоћ тражио или очекивао
Патријарх Порфирије од председника Путина?
Када режим промени плочу – “ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ“ у – “РУСИЈА НЕМА
АЛТЕРНАТИВУ“, може се очекивати стварна и свеобухватна помоћ
од председника Путина тј. Русије.
Молити и очекивати помоћ од Русије, а мантрати – “ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ!“
је шизофрено и дрско од молиоца, а врло увредљиво и понижавајуће за умолитеља.
Срамота је за једног образованог човека какав би морао бити поглавар хришћанске цркве а који живи у унесрећеној Сврбији да не зна главне проблеме са којима се свакодневно суочавају обични грађани. Почивши патријарх Иринеј Гавриловић је у сваком погледу у односу на овога био достојан. Не знам што се својим ставовима нашао у за њега непотребној ситуацији да се изјашњава о овдашњим дешавањима називајући оправдани револт великог броја студената, професора, академских и осталих грађана контрапродуктивним термином “покушај обојене револуције”? Могао је као сваки независан мислилац остати потпуно неутралан и не изјашњавати се о непознатим му узроцима и последицама побуне народа. Толико тога несрећног човек може навести шта се десило у задњих 13 година Србији: од срамног Бриселског споазума (укидање и оно мало права и институција по Уставу на који су имали право скоро за ојађени тамошњи Срби), пад хеликоптера и погибија шест лица (о чијем узроку никада није довршена истрага, нити су кривично гоњени узрочници), погибија 2019.г. Донике Глигоријевић код наплатне рампе код Дољевца (сакривена су 2 минута снимка из којег би се видело да ли је осумњичени Зоран Бабић био за воланом, иначе члан СНС, крив – није стигла кривце рука правде због заташкавања лица на највишем положају у држави), случај Јовањица је посебан и тежак криминал где много има упетљаних од државног врха па наниже, итд. па све до 1. 11.2024. и корупционашког пар екселанс случаја “надстрешница” у Новом Саду где је погинуло тешким туђим немаром 16 лица!
Када један образован човек па био га и Порфирије није код властитих очију свестан опште корупције и свакодневног криминала у домицилној му држави онда је то крајње лицемерје. Називати погрешно ствари у Русији сигурно не служи истини, ни правди.
Оно што је сигурно нико никада у крајности није победио праведно побењени народ. Какву ће песму Перић певати када ствари дођу на своје место? Хоће ли се тада постидети својих непромишљених речи!? Почивши патријарси Иринеј и Павле били су мудри, правдољубиви и никада нешто овако не би ни помислили а камоли рекли у туђој држави.
Свеопшта геополитичка ситуација је сложена и није ружичаста. Тешко је малој држави да остане неутрална и своја у време јаке глобализације, рата у Европи, у НАТО окружењу и у условима од споља (поново) наметнутог антагонизма на Балкану. Тешко је ако народ већински жели да држава остане суверена, а власт то не жели, тешко је ако власт брани сувереност државе од народа, али је најтеже када народ у већини не зна шта власт жели и куда га води, па зато нема поверење у власт.
У последње време се често на разним скуповима, медијима, форумима чује термин колонијална Управа. Овај термин означава стање супротно од сувереног.
И заиста, ако странци овде користе и отимају јефтину радну снагу, ако се овде гасе домаће фирме, подижу шопинг молови и успоставља тржиште за страну робу преко увозних лобија и фиксног курса, када се јефтино распродају природна богатства, цвета корупција, земља ужурбано задужује код страних поверилаца, а моћни инвестициони фондови као лешинари отварају канцеларије, онда стварно и оправдано можемо рећи да смо колонија. Колонија у којој се у последњих рецимо 10 година није подигла ни једна снажна и стабилна чисто српска фирма, осим што је то можда грађевинска фирма Millennium Team (основана раније, а у последњих 10 година значајно нарасла). Ако мало боље погледамо у последњих 10 година, овде инвестирају стране корпорације, према мање-више колонијалним условима из Европе, САД и Кине. Овде послују углавном западне банке. Нама сада предстоји да после затварања руске Сбер банке, затворимо и већински руски НИС. Последње набавке озбиљног наоружања су били кинески ПВО системи и сада поручени прескупи франсуски авиони, а састанци са НАТО представницима су све чешћи. Пословна сарадња са БРИКС организацијом није ни у зачетку. У Србији су се скрасили неки руски либерали и богата руска деца која избегава служење војног рока у руској армији. И тако даље.
Овакву ситуацију код нас врло добро познаје руски председник, па је после чувених речи нашег Патријарха, које су заталасале српску јавност: “И код нас ових дана има револуције. Обојена револуција – ви то знате. Надам се да ћемо то искушење превазићи, као што сте рекли. Јер знамо и осећамо да центри моћи са Запада не желе да се развија идентитет српског народа и његова култура” председник Путин маестрално одиграо.
На световну “цивилну” тему “обојене револуције” центара моћи са Запада (јер сви знају да на протестима нико не руши српску Православну цркву, напротив, већ су теме корупција, институције, правна држава и промена власти) Путин одговара: “Ваша Светости, поменули сте идентитет. Тиме се црква уопште бави, а посебно РПЦ под руководством Светог патријарха Московског и целе Русије. Свети патријарх улаже много труда како би учврстио наше традиционалне вредности, наше духовне темеље. И увек када се сретнемо, сећамо се и говоримо о нашој православној браћи, и то је став светог патријарха. Уверен сам да о томе стално говори и у разговорима с вама. Ваша Светости.” упућујући нашег Патријарха да о теми идентитета (и револуције) поразговарају два Патријарха, а да то није тема за њега. После ових јасних речи Путин је ставио тачку без икаквог даљег коментара или чак остављања простора за ЕВЕНТУАЛНИ разговор о обојеној револуцији са српским председником. Тада се у разговор укључује руски Патријарх, како би направио прелаз и ову непријатну тему разводнио и заменио другом.
Ова чудна, непријатна ситуација је бар показала ко је и шта је наш трио “фантастикус” (Вучић – Буловић – Перић и баш тим редом) и ко је руски председник. Па нека свако тумачи по вољи.
Година 1998-2013. у Аргентини језуита Ђорђо Марио Ђузепеов Бергољо 1936-2025. из Портокомара беше главни духовник избеглих гркопаписта бандероваца или малоруских усташа.
Године 2013. у Риму поред живог и здравог папе римског Венедикта Шеснаестог беше наметнут Ђорђо Марио Бергољо или самозванац Франциск за врховног жреца светског сатанизма, чиме ватикански паганисти постадоше сатанисти.
Година 2014-2025. у Малој Русији геноцидни рат против Руса је лично дело самозванца Франциска.
Године 2020. у Риму самозванац Франциск је прихватио содомију као врхунац сатанизма, чиме ватикански сатанисти постадоше содомисти.
Данас 2025. у Москви четири инородна чекиста јавно хвалишу мртвог Франциска пошто ова петорица су одани (из)гоји лондонске кабале.
Боже, саклони!