Ви сте из Идвора отишли 1867. вероватно запрежним колима, а већ је постојала пруга и дунавски саобраћај. Са оног пашњака који сте с пуно љубави описали у аутобиографији данас се не може отићи без сопственог превозног средства
Људмила Шајтинац; Михајло Пупин (Фото: Лична архива)
Поштовани господине Пупин,
Могла бих Вам написати толико тога колико се Ваш вољени Банат променио након Ваше смрти али ћу се задржати сада само на следећем.
Пре два дана се у Вашем родном селу Идвору обележавала годишњица Ваше смрти. Свечано и достојанствено. Центар села је био пун, Дом за који сте залагали да се изгради је такође био испуњен људима. Полагање венаца, писанија, говоранције и тапшања.
Али, оно што мене растужује, драги и поштовани господине, јесте чињеница да становништво тог дивног Идвора већ годину дана нема обезбеђен аутобуски саобраћај ка главном граду. Све линије које су раније постојале су укинуте! Сви они који раде у Београду и сви ученици који похађају неку средњу школу или факултет су потпуно одсечени од тог града. Замислите каква је то неправда?!
Народни дом Михајла Пупина у Идвору (Архивска фотографија)
Ако се питате због чега је то тако, разлози су крајње банални за великоумне људе. Данашњи представници власти и власници предузећа се не могу договорити ко ће колико новца уложити да би нешто као превоз путника било довољно рентабилно. Нико више, поштовани, не мисли на људе а још мање на образовање.
Ето, Ви сте из Идвора отишли 1867. године вероватно запрежним колима а већ је тада постојала пруга и дунавски саобраћај. За даља путешествија већ постоје неке опције, али са оног пашњака који сте с тако пуно љубави описали у својој аутобиографији данас се не може отићи без сопственог превозног средства. Да сте којим случајем живи и читате ово писмо верујем да бисте у далекој Америци осетили бес и жељу да помогнете свом народу као што сте радили раније. То би било могуће само и једино да имате некога коме безусловно верујете јер у супротном би та помоћ „нестала бестрага“. Лоше је, много лоше, цењени господине Пупин.
Срдачан поздрав,
Људмила Шајтинац
У Београду, 14. марта 2026. године
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Људмиле Шајтинац)
Categories: Гостинска соба
Драга Људмила,
Ево узех мало времена да Вам отпишем са пар речи.
Хвала Вам што сте ме се са тог вашег света сетили, иако повод није ни добар, а ни лош, иако га Ви, рекао бих негативним сматрате.
Надам се да ће Вам помоћи да знате, да је и у моје време истих проблема било, и да су се у моје време људи са истим жаром, против исте људске пакости и грамзивости борили – и уверавам Вас да смо били убеђени да смо недостојни наслеђа наших предака, као што и на Земљи данас, народ верује. И антички писци су се вајкали над падом својих савременика, и туговали над складом и мудрошћу предака. Зашто је то својствено човеку, не знам ни данас.
Желим Вас охрабрити да су наши тадашњи проблеми, узевши у обзир број књига по срезу ил нахији, и број писменијах главах – нипошто већи у поређењу са бројем писмених људи и извора знања и сазнања у односу на вас и данас. Стога: памет у главу. Главе знате дису вам, јоште потражите знања.
И народ тада и сада, носио је ожиљке свога васпитања, исхране, политике чешће худе но добре. Велике су силе корачале око нас и посред нас као и данас. Нека вас охрабри то да знате да се и матори коњи уче. Да се и криво дрво да за извесну вредност исправити даде, ако ништа барем се поткресати може, тј одсећи му штетне навике и дајте добрим навикама да се разлистају неометано.
Није моје да Вам решавам проблеме данашњице, нит можемо васкрснути наше јунаке и умове. А не би ни исправно било, да пранђедови пишу праунуцима домаће задатке. Свако време има своје бреме и своје јунаке. А ви тако… полако. Помозите што је до вас а Бог ће да угоди. Та друкче није ни у нас било.
Неуропластичност. Тражи… неуропластичност. Не смем ти више рећи. Збогом. Наћи ћемо се на клупи испод старе липе, код споменика крајпуташа. Има онде једна усахла чесма. У цик зоре и у сутон. Збогом…
Зло у очима
Зло им у очима
Станује
У хладу срца
Пландује
Главуртић лучем
Потражи сотону
Нађе га
На трону
Зацари цар
Неон га грије
Врховни шибицар
У брк нам се смије
Момчило
https://vzls.wordpress.com/2015/04/21/masonska-tajna-mihajla-pupina/