САД, Израел и Аргентина гласали против, већина западних земаља уздржана, Србија међу 123 гласа који су гласали „за“ и усвојили резолуцију
Гласање Црне Горе у Уједињеним нацијама о резолуцији којом се трансатлантско ропство означава као „најтежи злочин против човјечности“ није техничко питање, већ морални тест, који је Црна Гора пала.
Према извјештају агенције Reuters, резолуција коју је предложила Гана усвојена је са 123 гласа „за“, док су САД и Израел били против, а дио западних земаља, укључујући већину европских, остао уздржан. Међу уздржанима нашла се и Црна Гора.
Ријеч је о документу који први пут на нивоу Генералне скупштине УН јасно квалификује трансатлантско ропство као најтежи злочин против човјечности и позива на извињења, компензације и суочавање са историјском неправдом. Резолуција, иако необавезујућа, отвара питање репарација и одговорности бивших колонијалних сила, што објашњава зашто су поједине државе остале уздржане, али не оправдава такав став.
Уздржаност Црне Горе у оваквом гласању није „дипломатска неутралност“, већ јасан политички сигнал, сигнал да држава нема снаге да стане ни на минимум моралног консензуса савременог свијета. У оваквим питањима не постоји неутралност. Ако нисте за осуду ропства као најтежег злочина, онда сте, макар и уздржано, против његове пуне осуде.
Србија се није усагласила са ЕУ: Усвојена резолуција Гане о ропству у Уједињеним нацијама
То није ствар интерпретације, већ суштине.
Посебно забрињава што се овакво гласање дешава у тренутку када генерални секретар УН Антонио Гутереш позива на „много одлучније дјеловање“ држава у суочавању са историјским неправдама, док правни експерти оцјењују да је ово „највећи корак који је УН до сада направио“ по овом питању.
Црна Гора је, међутим, изабрала да не направи ни тај корак.
Зато се поставља јасно питање: ко је донио одлуку да Црна Гора буде уздржана на гласању о осуди ропства? Да ли је то била инструкција Министарства вањских послова или самостална процјена дипломата у Уједињеним нацијама?
Усвојена резолуција о Сребреници: За гласало 84, против 19, а уздржано 68 земаља од 193 чланице УН
Како год било, одговорност мора постојати.
Министре вањских послова Ервине Ибрахимовићу, ако ова одлука није била ваша, онда је то још већи проблем. Ако јесте, онда је проблем политички. У оба случаја, једини логичан и одговоран потез јесте хитна смјена оних који су Црну Гору сврстали међу уздржане када се гласало о осуди ропства.
На свом Фејсбук профилу проф. др Весна Братић објавила је неслагање са оваквим односом министарства.
Након поштене анализе ове табеле, ствари стоје овако: Ово се тиче робова из Африке. Не знам ко је предложио, али очигледно је намјерно – да се сви „изују“. Подржаваш амерички блок – црвено. Жути (уздржани) су ЕУ, Комонвелт и кандидати с политиком „а што се тиче морала, морали смо“. Србија је, овог пута, показала „кохонес“. Све ове нове декларације су почетак краја УН и прекомпозиције свјетског поретка.
Наслов и опрема: Стање ствари
(ИН4С/Искра, 28. 3. 2026)
Categories: Гостинска соба

Сваки пут, по ко зна који пут од 1918 године, мерило катастрофалне самоубеђене непогрешивости у убеђењу тадашње такозване Србске Државне Елите у МОЋ и СПОСОБНОСТ да ОСЛОБОДИ све „НАШЕ“ сусједе (двоје католика) и комшије (двоје муслимана) и суседе (двоје православаца) од КАТОЛИЧКОГ и МУСЛИМАНСКОГ ВЕКОВНОГ „РОБСТВА“ су се УВЕК показале ЕКСТРЕМНО УЗАЛУДНО ИЗВЕДЕНЕ са100% НЕПОГРЕШИВОМ ТАЧНОШЋУ у сваком животном погледу сваке од последњих 108 година и показују већ ВЕКОВИМА једну ЈЕДИНУ ИСТИНУ а то је да се РОБ НИКАДА неможе ОСЛОБОДИТИ
„РОБСТВА“ ако САМ СЕБЕ није у СТАЊУ или НЕ МОЖЕ или НЕЋЕ да се ОСЛОБОДИ од својих како СТАРИХ тако и НОВИХ „РОБОВЛАСНИКА“.
Србска Државна Елита је ТО СВЕ И САМА ТАДА ЗНАЛА да НИКАДА НИКО НИКОГА У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА НИЈЕ МОГАО ДА ОСЛОБОДИ ОД САМОГ СЕБЕ А ПОГОТОВО НЕ ОД РОБСТВА али је и сама БИЛА „РОБ“ И „РОБОВАЛА“ ИДЕЈИ „СЛОБОДЕ“ КАО „ПОКЛОНА“ РОБОВИМА који нису ХТЕЛИ ни ТАДА (1918) а ни САДА (2026) да буду СЛОБОДНИ.
Свих 6 РОБОВА са Јужног, Западног, Северног и Источног Балкана ТО СТАЛНО И НЕПОГРЕШИВО ПОТВРЂУЈУ.
Свих 6 РОБОВА са Јужног, Западног, Северног и Источног Балкана ОСЛОБОДИОЦИМА СРБИМА ТО НИКАДА НЕЋЕ ОПРОСТИТИ И ЗАБОРАВИТИ.
Да су БИЛИ РОБОВИ.
БЕЛЦИ.
БЕЛЦИМА.
Али ће ОПРОСТИТИ И ЗАБОРАВИТИ.
Па ПОСТАЛИ РОБОВИ.
ЖУТИ.
БЕЛЦИМА.
Србин који памти,Ппобогу човече о чему ви пишете промашили сте тему.Подржавам ЦГ ,зашто осудити само трансатлантску трговину робљем а не медитеранску.Много више робова је отето и продато од стране муслимана Арапа из северне Африке и од стране Турака робова са Балкана и средње Европе.У Турској ропство је укинуто тек са републиком а у арапскоm свету још касније.
Država Datum Informacije
Japan 1588 Tojotomi Hidejoši naređuje ukidanje ropstva.
Kanada 1810 Ukida ropstvo 1793. pod vlašću Ser Džon Grejvs Sinkoa, ali nije oslobodila sve robove do 1810
Čile 1823 Kongres usvaja potpunu prohibiciju ropstva
Velika Britanija 1807-1834 1807. ukinuta trgovina robljem u matici; 1834. u celom carstvu
Srbija 1835 Sretenjskim ustavom ukinuto ropstvo
Trinidad i Tobago, Jamajka, Barbados, 1838
Francuska 1794, 1848
Venecuela 1854
SAD 1791-1865
Portugal 1761-1869 ukinuto u evropskom delu 1761. U afričkim kolonijama 1869.
Rusija 1861 Emancipacija Cara Aleksandra II
Kuba 1886 dok je još uvek bila španska kolonija
Brazil 1888 Poslednji iz severne i južne Amerike
Saudijska Arabija 1962
Mauritanija 1981 Izveštaji govore da još postoji [23]
Године 2004. у Титограду (бивша Подгорица) Монтенегрија је званично усвојила нацистичку химну „Вјечна наша“ 1944.
Године 2008. у Титограду Монтенегрија је званично признала србождерско отцепљење исламонацистичке творевине „Репубљике Косове“, чим је постала и остала нацистички агресор против Србије 2008-2026.
Данас 2026. у Новом Јорку (бивши Нови Амстердам) Монтенегрија и још 54 нацистичке државе су званично подржале нововековно ропство црнаца.
Монтенегрија, сама каже, је Црвенохрватска.
Монтенегрини, сами кажу, су црвенохрвати.
[Ů]⁴ = усташија на биквадрат!
Овде гласаш!
Али како?!?
Гласај ОВДЕ кажем, и добијеш шлепер робе – а за следеће гласање, гласај шта хоћеш! Сад нам треба толико гласова. Ви сте на реду да дате глас, овога пута.
Добро, где треба да притиснем и кад?
Trans-atlantska trgovina robljem jeste užasan zločin, ali mislim da se treba staviti u kontekst drugih zločina:
Trans-atlantska trgovina robljem (1500-1867) – 10-12 miliona ljudi prevezeno iz Afrike u Severnu i Južnu Ameriku
Trgovina robljem u Indijskom okeanu (700-1900) – 15-18 miliona ljudi prevezeno iz Afrike u Arapske zemlje, Persiju i Indiju
Trans-saharska trgovina robljem (700-1900) – 7-10 miliona ljudi preneseno iz sub-saharske Afrike u arapske zemlje severne Afrike.
Osmansko porobljavanje Balkanskog poluostrva, ubistva, silovanja, paljenje crkava, nasilna promena vere, mučenje na kolčevima, otimanje dece roditeljima u vidu danka u krvi.
Uzmimo u obzir i razna ropstva širom sveta kroz čitavu istoriju čovečanstva, s obzirom da je do 19. veka ropstvo bilo vrlo uobičajena pojava.
Uzmimo u obzir i da se broj modernih robova, danas, u 21. veku, procenjuje se na oko 50 miliona ljudi.
Ako će se pravda za ropstvo tražiti međunarodnom pravdom, hajde da onda tražimo pravdu za sve, bez pravljenja razlika u odnosu na to koji je problem trenutno popularniji.