Протест у Београду: Наступ блокадног хора

Блокадни хор извео девет песама, на почетку химну „Боже правде“ а на крају „Востани, Сербие“

Фото: N1/Снимак екрана

На великом протесту студената и грађана у Београду, на тргу Славија, Блокадни хор извео девет песама: химну „Боже правде“, студентску химну „Гаудеамус игитур“, „Остајте овдје“ Алексе Шантића, „Српкињу“ Исидора Бајића, „Ово је Србија“ Николе Грбића, „Тамо далеко“, „Ово је земља за нас“ групе ЕКВ, „За милион година“ групе извођача (YU Rock misija) и „Востани, Сербие“ Доситеја Обрадовића.



Categories: Гостинска соба

Tags: ,

7 replies

  1. Studenti dovedu pola Srbije u BG na koncert hora. Ko god ih je savetovao nije im prijatelj.

    7
    53
  2. @Бојана
    Тек нам свима није пријатељ онај који је саветовао да се употреби оружје на народ . Чак и да је антидрон пушка,а није, употребити је у маси и ризиковати да због губитка комуникације дрон падне на неко дете је зло. Не морате бити студент ЕТФ-а, ПМФ-а итд да би разумели да би антидрон пушка пореметила рад мобилних телефона, па не би имали онакве снимке. И да се антидрон пушка не усмерава наниже и да не производи механичке таласе. Исти ти саветници су врло пажљиво испланирали психолошки ефекат целе паралелне организације чији је врхунац оружје који производи механички талас. Ти саветници,међутим, не могу да разумеју српску аутентичност. Аутентичност наше деце. Трагично би било да је не разумеју ни они који би требало.

    37
    5
  3. Ko je izabrao one govornice, nije mu bilo u interesu da se njihov glas čuje.

    4
    9
  4. 15 mart 2025 godine svi putevi su vodili u Beograd.
    Slobodno.
    Ko je hteo. I poželeo.
    Slobodno.
    Srbski.

    Ne u Rim.
    Ili Brisel.
    Silom.
    Ko neće. I ne želi.
    Evropski.

    Svi putevi su bili slobodni.
    Za Beograd.
    I iz Beograda.
    Slobodno.
    Srbski.

    Pevalo se.
    Pojedinačno.
    Horski.
    Slobodno.
    Srbski.

    Protestovalo se.
    Slobodno.
    Srbski.

    Istovremeno se slučajno ili namerno ili ko zna zašto i zbog čega sve to protestovanje u četiri države u kojima u četiri glavna grada sa četiri početna slova B dešava da ljudi protestuju protiv vlasti.

    Beograd. Bukurešt. Budimpešta. Bratislava.

    U jednoj državi čije ime i glavni grad imaju za početno slovo B se ne protestuje.

    Belgija. Brisel.

    Niti ko peva. Pojedinačno. A ni horski.

    A imaju dva dirigenta. Za horove.
    Demokratska.
    EU hor.
    NATO hor.

    U jednoj državi čije ime i jedan od tri glavna grada ima za početno slovo B se ne protestuje.

    Bosna. BanjaLuka.

    Niti ko peva. Pojedinačno. A ni horski.

    A ima poternica. WANTED !
    EU hor.
    NATO hor.

    Na poternici stoji da se „uhite“ :
    WANTED !
    Predsednik Republike Srpske. Dodik.
    Predsednik Vlade Republike Srpske. Višković.
    Predsednik Skupštine Republike Srpske. Stevandić.

    Slučajna autentičnost ili autistična slučajnost
    sa 1992 godinom kada je isto izdata poternica da se „uhite“ :
    WANTED !
    EU hor.
    NATO hor.

    Predsednik Republike Srpske. Karadžić.
    Predsednik Vlade Republike Srpske. Plavšić.
    Predsednik Skupštine Republike Srpske. Koljević.

    Poternice obe iz 1992 godine i iz 2025 godine su napisane u zemlji u kojoj je glavni grad pre imao i sada ima početno slovo B.

    Bern. Berlin.

    Niti ko peva. Pojedinačno. A ni horski.
    EU hor.
    NATO hor.

    Slučajna autentična podudarnost početnog slova B u Srbskoj narodnoj himni i početnog slova B Srbskog glavnog grada sa slučajnom autentičnom podudarnošću sa imenima glavnih gradova zemalja sa početnim slovom B kako u prošlosti tako i u sadašnjosti iz kojih su nama Srbima i Srbkinjama autističnom slučajnošću uvek dolaziile unapred ispisane note kako da pevamo pojedinačno ili horski mene lično podseća na prve note koje su bile napisane Srbima i Srbkinjama od bolesnika sa
    Bosfora.

    Posle bolesnik iz Beča.
    Zatim bolesniku iz Berlina.
    I metastaziraonom bolesniku iz Brisela.

    Ja sam Srbin.

    Svako jutro pevam slobodno pojedinačno :

    Srbijo rodni kraju, u tebi je k’o u raju.

    Ajmo sad HORSKI.

    18
    1
  5. Лавеж

    (Пјесмица за малу
    и велику дјецу)

    Чувајте се дјецо
    Иде давеж
    Неизбјежан гњавеж
    Име му је Лавеж

    Чувајте се дјецо
    Да не буде суза
    Воли чико
    Нако згуза

    Иза ћака
    Он се крије
    Звучним топом
    Дјецу бије

    Па се онда смије
    Нисам дјецо
    Звезде ми
    Најмилије

    Момчило

    17
    5
  6. … илити велики предлог за Момчила (пре него што објави збирку) али мали за уредништво (ако науми да и ову песму објави као посебан чланак).

    Има их што влаже на његове жвале па би у наслову песме могло да стоји „лАВеж“ чиме би се дебље подвукла слика и прилика синоћњег обраћања – жвалАВљења које је до последњег словца било гнусна србомрзачка лаж, до краја и без остатка пренесена на свим електронским и другим гласАВилима. Ако сте сумњали да ће тако бити сваки пут – неће, биће још горе сваким следећим поводом.

    Придев „усташки“ уз „лАВеж“, нарочито за звучни топ везано, није да не стоји али га ипак не бих додавао – то бих оставио да сазрели само од себе, понаособ у сваком читаоцу у којем још увек није. Ако и за топ мислите да ће тако бити сваки пут, немојте – ово је само било обавештење шта нам је дато и шта нам је спремљено, опомена да размислимо шта нам је спрам тога преостало и шта смо власни а шта спремни да учинимо. Врх леденог брега.

    Из истог разлога (сазревања) ни „дАВеж“ ни „гњАВеж“, премда маме, ипак не бих дирао а Лавеж му је већ властито име … мада, кад се присетим ордења и оцене да се „за КиМ бори као лАВ“, чак и то велико Л копни а Радовићева песма вапи да буде препевана.

    Нек опросте Душан и Момчило:

    Био једном један лАВ.
    Какав лАВ?
    Страшан лАВ,
    поусташен, жвалАВ сав!

    Страшно, страшно!

    Не питајте који део,
    тај је дао шта је хтео:
    Космет цео,
    а и Јадра добар део!

    Страшно, страшно!

    Прешао је у три вере,
    задужио три колена,
    гледао на три мандата
    ЈУЕСЕЈД и НАТОм дата.
    Отад лаже за три ува,
    НВО му с леђа дува,
    опозиција га чува!

    Страшно! Страшно!

    НАЛЕД оштар, Енглез зао,
    за државу није знао,
    њих и Швабе све слушао,
    логор дигитализовао!

    Страшно, страшно!

    И џендер нам завукао,
    вакцинама затровао,
    са eU нас понизио
    и у УН обрукао!

    Страшно, страшно!

    Сам је себе
    једног дана
    звучним топом избрисао!

    Страшно, страшно!

    (Посвећено групи од 80 до 107 хиљада јуче пребројаних демонстраната, дакле приближно десетини укупног броја присутних.)

    20
    3
  7. @Страшно, страшно
    Пажљиво сам прочитао Ваш приједлог и Ваша интересантна запажања. Чар поезије је и у томе што је свако може доживјети на различит начин. Наглашавање слова „АВ“ би могло асоцирати на једну особу чији су то иницијали. Истина, он их пише латиницом, као „АV“. А што се тиче тренутних дешавања, шта треба да кажем? Свака намјера је случајна или свака случајност је намјерна? Бог све види. Нека Он и суди.

    Ипак, ово је само пјесмица за дјецу. Одлучио сам да се пребацим на дјечију поезију. То ми изгледа мање опасно. Понекад ми падне на памет пјесник Гојко Ђого. Вунена времена би се могла вратити. Ко то каже да су се вратила?!

    Признајем да сам Вас, можда нехотице, упутио на криви пут. Пјесма „Лавеж“ је посвећена кућном љубимцу, псећег рода, расе Торњак, поријеклом из босанских планина.

    Као окорјели латиничар, који обично пише ошишаном латиницом, врло често мијешам ч, ћ и ц. А понекад и ђ. То представља проблем, кад се пребацим на ћирилицу. А понекад помијешам „и“ и „у“. „Тако да је стих: „Воли чико Нако згуза“, требао да гласи: „Воли цуко Нако згуза“. Као што је познато, цуко воли да уједе за тур. А воли и још понешто да уради отпозади, али то не приличи дјечијим пјесмицама. А чике то не раде, мада има изузетака. Наравно, мислим на уједање.

    Што се тиче „Звучног топа“ којим „Дјецу бије“, ту се ради о пјесничкој инверзији. Дјеца су бацала петарде, зване „топовски удар“ на мог цуку. А не он на њих.

    А што се тиче „Звезде“? То је бар јасно. Сваки пас лаје на звезде.

    Ако ме послужи инспирација, пребацићу се на дјечију поезију. Колико знам, Душко Радовић никад није затваран. Јесу му емисије забрањивне, и скидан је с радија… Али затвора није видио. Ипак, ко зна. Зашто Бранко Ћопић скочи с моста? И он бјеше дјечији пјесник. А „Јежева кућица“ ми је била омиљена пјесма. Покојни Бранко нас је учио да волимо своју кућу.

    Звршићу са стиховима ЕКВ:

    „Ово је кућа за нас
    Ово је кућа за сву нашу децу…

    У сваком поразу
    Ја сам видео део слободе
    И кад је готово
    За мене, знај, тек тад је почело“

    5
    1

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading