У време првобитног објављивања књига Леонтија Павловића није наишла на значајнију медијску пажњу, али је имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво свим потоњим истраживачима

Друго и прво издање студије (Фото: Музеј у Смедереву)

Леонтије Павловић: Култови лица код Срба и Македонаца (историјско-етнографска расправа), друго, допуњено издање: приредио Борисав Челиковић, Службени гласник, Београд, 2022, 365 стр.

Књига „Култови лица код Срба и Македонаца, Историјско-етнографска расправа“, као делимично редигована и прочишћена докторска дисертација Леонтија Павловића, коју је написао и одбранио на Филозофском факултету у Београду под менторством професора Ђорђа Сп. Радојичића, први пут је била објављена 1965. године као Посебно издање, књ. 1, тадашњег Народног музеја Смедерево.

Временом, ова књига, која је била штампана у тиражу од хиљаду примерака, постала је и сама култно, незаобилазно штиво, у корпусу ретких научних издања која временом добијају на актуелности, подстичући нова научна истраживања. У издавачкој пракси Музеја у Смедереву она је најтраженија и најцитиранија књига, а у науци кључна историјско-етнографска расправа у проучавању култова светих на подручју Србије и Македоније, у временском распону од десетог до двадесетог века.

Прво издање студије доступно је на сајту Народне библиотеке у Смедереву 

Др Леонтије Павловић (Бродац код Бијељине, 1914 – Смедерево, 1997), теолог и историчар уметности био је управник Музеја у Смедереву у временском периоду од 1959. до 1977. године. Његов научни и публицистички опус обухвата готово шест стотина јединица, међу којима посебно место припада управо књизи „Култови лица код Срба и Македонаца, Историјско-етнографска расправа“.

Ново, допуњено и проширено издање ове књиге објавио је „Службени гласник“ у Београду 2022. године у едицији „Саборник“ под уредништвом историчара Борисава Челиковића.

Миленко Браца Остојић, Портрет Леонтија Павловића, 1974. (Фото: Музеј у Смедереву)

У време првобитног објављивања, наведена књига Леонтија Павловића није наишла на значајнију медијску пажњу, али је с друге стране имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво свим потоњим истраживачима ове теме. Виталност истраживачких резултата Леонтија Павловића, огледа се у чињеници да је до данас сачувала и одржала своју научну релевантност.

Узимајући у обзир значај и потребу научне, стручне и најшире јавности за овом књигом, ЈП Службени гласник ју је уврстило у своју Библиотеку Саборник. Одговоран и захтеван посао приређивача књиге, прихватио је историчар Борисав Челиковић.

Борисав Челиковић (Фото: Музеј у Смедереву)

У Предговору првог издања књиге Леонтије Павловић је изразио захвалност члановима испитне комисије на сугестијама о раду које су изнели приликом одбране докторске дисертације на Филозофском факултету у Београду 1964. године, ментору Ђорђу Сп. Радојичићу, и професорима Душану Глумцу и Мирку Барјактаровићу. Тако је након одбране, првобитни наслов докторске дисертације „Култови код Срба и Македонаца – историјско-етнографска расправа“, био промењен у „Култови лица код Срба и Македонаца – историјско-етнографска расправа“.

Увод у књигу посвећен је интерпретацији дефиниција култа и образложењу историографског приступа и методологији рада коју је аутор применио у истраживачком поступку наведене теме.

Структурално, књига се састоји из две обимне целине. У првом делу обухваћен је четрдесет и један култ, од којих су тридесет и седам посвећени појединачним култовима светих, а остали су груписани у заједничким целинама са следећим поднасловима: Датирани локални култови, Недатирани локални култови, Прекинути култови и Култови стварани и форсирани од појединих лица.

Корице другог издања

Други део обухватио је историјски развој култа, од самих почетака, преко различитих временских периода, ликовног изражавања и етнографске праксе, до закључних разматрања и отворених питања кроз шест тачака о будућим истраживањима и њиховим смерницама. На крају књиге је резиме на руском језику.

Ново издање књиге „Култови лица код Срба и Македонаца, историјско-етнографска расправа“, придржава се основног распореда садржаја првог издања, с тим што је штампана у новом формату, у колору, са бројним илустрацијама, ликовно веома богато обликована, под уредништвом Александра Прибићевића. У Поговору овог издања, приређивач Борисав Челиковић, написао је комплетну биографију Леонтија Павловића, навео његове научне и публицистичке радове и образложио измене у односу на прво издање. Ново издање, исправило је недостатке првог, како по питању научног апарата, тако и у односу на коришћен визуелни материјал. У првом издању књиге аутор је услед недостатка финансијских средстава био принуђен да изостави научни апарат, попут личних и географских регистара, и спискова извора и литературе, како нас је и сам обавестио у напомени на крају првог издања књиге. Ново издање садржи Регистар имена и Регистар манастира и географских одредница. Овом приликом, урађена је лектура текста, а научни апарат у фуснотама је допуњен потпуним библиографским подацима, у одговарајућој транскрипцији, нарочито у односу на радове који су писани на руском, бугарском, црквенословенском и грчком језику, обзиром да штампарија у којој је прво издање штампано није имала одговарајућа слова. Број визуелних прилога у црно-белој штампи, у новом издању порастао је од педесет и пет фотографија до сто осамдесет осам у пуном колору. Урађен је нов превод резимеа на руски језик, који је потписала Весна Смиљанић Рангелов.

Рука Светог Саве, Манастир Свете Тројице код Пљеваља (Извор: Леонтије Павловић: Култови лица код Срба и Македонаца, друго издање)

Овим поступцима, добијена је комплетна научна монографија, прегледна, са научним апаратом, богато илустрована. Приређивач, Борисав Челиковић је и сам аутор бројних фотографија које су репродуковане у књизи, а које је фотографисао идући траговима култова светитеља, као и бројне фотографије које је снимио Борис Субашић. Коришћене су и фотографије релевантних научних установа у нашој земљи, попут Института за историју уметности у Београду, и црквених архива, и то Митрополије црногорско-приморске, Српске православне цркве, манастира Студенице, Дечана. Поред не само техничких исправки недостатака првог издања, међу највреднијим доприносима новог издања, издваја се посвећеност приређивача да у књизи буду објављени сви доступни ликовни и писани извори сваког култа понаособ. Крајњи резултат представља редак, те драгоцен пример и путоказ у пракси приређивања и објављивања за штампу постојећих издања.

Гроб Светог Саве, Велико Трново (Извор: Леонтије Павловић: Култови лица код Срба и Македонаца, друго издање)

Поводом Смедеревских Светосавских свечаности друго издање књиге Леонтија Павловића, представљено је у смедеревском музеју, 23. јануара 2025. године. О књизи су говорили: уредник издања Борисав Челиковић, историчар, уредник библиотека „Корени“, „Саборник“ и „Велики рат“ у ЈП „Службени гласник“ и др Даница Поповић, историчарка средњовековне уметности и културе, саветник (у пензији) Балканолошког института САНУ, ауторка низа научних монографија, међу којима се тематиком посвећеној култовима посебно издвајају: Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији (Београд, 2006) и Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији (Београд, 2018), и коауторска монографија Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова (Београд, 2022).

Др Снежана Цветковић, Борисав Челиковић и др Даница Поповић на промоцији у Смедереву (Фото: Музеј у Смедереву)

Др Снежана Цветковић,
историчарка уметности – музејска саветница,
Музеј у Смедереву

Categories: Гостинска соба

Tags: Борисав Челиковић, Леонтије Павловић, СПЦ, Снежана Цветковић, Срби, свеци