Данашњи студенти имају благослов једино својих родитеља, највише својих духовника, свештеника или калуђера, који, мимо знања надлежног епископа, подржавају своја духовна чеда у студентском устанку

Са студентског протеста (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Упитајмо се, заиста – куда иду наша деца, деца која траже бољу Србију?

Гледали смо их на Сретење у Крагујевцу, у који су многи дошли пешке са свих страна, и где их је народ дочекивао као ослободиоце. На хиљаде људи плакало је од среће. Наша деца су носила иконе, љубила крст, лила сузе пред Белим Анђелом Васкрсења.

Па ипак, неки од власт имајућих у СПЦ сматрају да су деца наша заведена, да не знају шта раде, да, у складу са порукама владајуће кловнократије, која продаје српску земљу и небо, имамо пред собом „обојену револуцију“.

Један пријатељ ми тим поводом пише:

„Можда су неки од њих у праву кад зову на опрез, али су и Свеци у праву када критикују власт, стајући на страну обесправљених, што је уједно и њихова очинска интервенција, позив побуњенима да свој протест пребаце са уличне на личну раван, да критику и исправку власти препусте Цркви… Ипак, кад је доследност у питању, размишљам и видим да ту нема никакве принципијелности, већ изгледа само голог интереса. Сећам се како је 2010. године сео врха СПЦ показао необуздану жеђ за истином и правдом, владавином овоземаљских закона, у случају тобожњих финансијских малверзација у грађевинским подухватима владике Артемија и Радета Неимара, како је тада пре било каквог судског епилога дигла не само свој саборни протест већ и хеликоптере, батинаше, праву револуцију у којој је преко ноћи свргнут један јерарх, а коме до дана данашњег није доказана кривица (у међувремену, тобожњи „малверзант“ је умро). И како је тај исти црквени врх данас сасвим равнодушан према финансијским малверзацијама у грађевинским подухватима својих спонзора из државног врха, иако овде има очигледних доказа пљачкања народног новца, иако, овде услед пљачке и јавашлука, страдају под тим грађевинама невини људи.

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић: Коловође разарања Православне Светосавске Цркве (2010)

Данашњи студенти имају благослов једино својих родитеља, највише својих духовника, свештеника или калуђера, који, мимо знања надлежног епископа, подржавају своја духовна чеда у студентском устанку. Врх наше Цркве, оличен у званичним структурама архијерејске власти, српским студентима не даде свој благослов, сматрајући да је протест израз непромишљености и самовоље одређене групе крштених чланова СПЦ, којима очигледно недостаје хришћанског смирења и послушности, духовне будности и покајања.

Данас, на Сретење, поставља се питање да ли је и Карађорђе можда био самовољни и немарни хришћанин, јер се ни он у своје време није окренуо искључиво својој унутрашњој револуцији, усмереној против рђавих жеља и мисли у сопственом бићу, нити је чекао благослов од виших црквених власти, од свог надлежног епископа, а без кога, како често наглашавају модерни теолози, нема Цркве нити правог хришћанства, па тако ни правог хришћанског подвига и устанка – већ се за свој подухват обратио једном сеоском проти, Атанасију из Буковика, који је вожда благословио, опет, на своју руку.

Али, оно што је најважније, благослов сеоског попа је божански деловао и био довољан да устанак успе. Кроз тај малени благослов временом је дошла велика слобода народу, али и самој Цркви. Тадашњи надлежни епископи, према устанку равнодушни фанариоти, упркос високом звању и црквеном поретку отишли су у дубок заборав, тако да им се ни имена данас не памте. Памтимо и прослављамо једино имена вожда и проте, Ђорђа и Атанасија, зато што хришћанство није у бесловесној послушности и аутоматизованом поретку какав влада у Ватикану, какав се пропагира од стране неких и у данашњој Српској Цркви – већ је у љубави која је спремна на страдање и животну жртву ради ближњих (Јн. 15,13), у овом случају ради свог народа и Србије.“

Владимир Димитријевић (Фото: УНС)

Тако пише мој пријатељ. А ја га, како би рекао покојни Калајић, читам и преписујем. И, наравно, потписујем.

Цео текст В. Димитријевића прочитајте ОВДЕ

Наслов и опрема: Стање ствари

(Искра, 19. 2. 2025)

Categories: Гостинска соба

Tags: Владимир Димитријевић, СПЦ, студенти, студентски протест