Нисам, нажалост, био ту за вас и поред вас када су вас нападали, газили, шутирали и називали издајницима, бунтовницима без разлога и обојеним револуционарима

Ненад Божовић (Izvor: Youtube/infosluzbaeparhijavaljevo)
Одговор на Саопштење пленума студената ПБФ 21. 1. 2025.
Поштовани и драги студенти,
колегинице и колеге, браћо и сестре,
помаже Бог!
Овом приликом пишем вам одговор на Саопштење пленума одржаног 21. 1. 2025. године који ми је послат на званичну мејл адресу и у којем сте затражили подршку за обуставу наставе и одлагање јануарског испитног рока до даљњег као вид борбе за испуњење обједињених захтева студената у блокади.
Дозволите да вам се након четири недеље ћутања обратим исповедним одговором, јер ми је тако лакше него да вас погледам у очи. Тешко ми пада чињеница да сам вам из удобне позиције катедре говорио о појму правде у Светом Писму и о пророчком наступању против корупције и идолопоклонства, а када је наступио час да и својим делима подржим оно што сам говорио, устукнуо сам „страха ради јудејског“. Када сте у Саопштењу цитирали светог пророка Исаију и његове речи „Учите се да добро чините! Тежите за правдом! Потлаченом помажите!…“ (Ис 1,17) био сам поносан, јер сам схватио да сте лекције Старог Завета више него добро научили и не само научили, него, за разлику од мене, испунили, чиме је моје ћутање постало још болније. Зато вас молим да ми опростите и да тај мој чин ћутања изузмете из онога што сам до сада према вама чинио. Желим да вам пружим јасну и недвосмислену подршку у вашим тежњама за правдом и држим да су ваши захтеви сасвим оправдани.

Саопштење пленума студената ПБФ од 21. 1. 2025. (Извор: x.com)
Када је пала надстрешница новосадске Железничке станице на невине људе, читајући псалме сузно сам се питао: „Зашто Господе далеко стојиш и скриваш се у време невоља“ (Псалам 10, 1). Учинило ми се тада да, као што кажу речи Књиге о Јову „праведник страда, а грешник благује“, тмурно је и тамно изгледало све. Но, време смутње кратко је трајало, јер је Господ кроз вас проговорио, штавише, загрмео тишином вашег безгласног стајања и молитвеног бдења у сећање на невине душе.
Ви сте деца која нису видела мисирског ропства, односно наше претходне падове (ратове, сукобе и цепања), и која неће олако окренути главу од смрти невиних људи док се не задовољи макар људска правда, јер за вас од овога нема горе. Зато сте деца слободна и храбра (Књига Исуса Навина 1, 6) којој ће се отворити двери Обећане Србије, оне у којој неће бити самовоље фараона и његових слугу и где ће се људи једни према другима обраћати с достојанством и поштовањем, у којој ће се поштовати Закон Божији и људски. Ту Обећану земљу коју ћете ви, можда моја и ваша деца заједно изградити, вероватно нисам заслужио да дочекам, али јасно видим њене обрисе као што је чежњив поглед к њој упутио Мојсеј из пустиње. Ипак, држим, да знате речи и које је често говорио блаженопочивши протојереј отац Радован Биговић, професор нашег Факултета, да је немогуће од земље начинити рај, али да треба да учинимо све да не постане пакао. То сте ви и учинили, јер да сте заћутали, камење би проговорило.
Ваша љубав према правди и истини јасно проистиче из црквено-литургијског и светосавског етоса наше Српске Православне Цркве. Када сте са заставама Србије, заставама са Христовим ликом и сећањем на распето Косово и Метохију ходили путевима ове земље певајући Химну Светом Сави, Боже правде и Востани Сербие дотакли сте моје срце. Када је требало оградити се од злоупотреба, у вашим сте мислима били „мудри као змије“ и јасно разликовали духове, од политичког опортунизма до баналног радикализма, и „безазлени као голубови“ јер сте на насиље одговарали ненасиљем и добротом. На сваки покушај голијатске бруталности одговарали сте мудро као блажени Давид, јер сте знали да се само памећу и чврстом вером у Бога можете борити против сирове силе (власти).
Нисам, нажалост, био ту за вас и поред вас када су вас заједно са колегама с других факултета нападали, газили, шутирали и називали издајницима, бунтовницима без разлога и обојеним револуционарима. Упркос свим препрекама, ви и даље истрајавате. Тако сте у мени пробудили повређено, успавано и уплашено дете, загрлили га и излечили својом љубављу, ведрином и надом. На томе ћу вам бити до века захвалан. Стога је ово писмо једино и могуће завршити речима Јеванђеља: „блажени ви који сте гладни и жедни правде, јер ћете се наситити“ (Матеј 5, 6).
OTKRIVAMO Docent Bogoslovskog fakulteta čije je pismo studentima potreslo Srbiju dao otkaz na fakultetu https://t.co/dJXK1BGbhU
— nova.rs (@novarsonline) February 19, 2025
О Недељи Блудног сина, Лета Господњег 2025.
У Христу ваш,
Учитељ и ученик
доцент др Ненад Божовић,
Шеф Катедре за Стари Завет ПБФ
Categories: Гостинска соба

Чиста душа… Али наивна на квадрат. Човек се погубио, нажалост. Ниси ти никоме ништа дужан у овом бандитском „пленумском“ замешатељству које и рачуна на наивност поштених и сирову енергију мржње млађег недотупавног нараштаја, као и подмуклу подршку прикривених антисрба.
Овај млади господин да се прими у СаВеСт Србије, као члан Управног Одбора!
Брате Зоране, предузимај кораке!
ПС
Трач из инсајдерских кругова који је сазнала Обавештајна Служба СаВеСт-и: проф. др Владимир Вукашиновић (ко зна тај разуме) је после оставке овога достојника изјавио: „Требало му је на време дати отказ“.
Добро нам дошао, учитељу и учениче, у Христу брате Ненаде! У СаВеСт-и саборни, блажени сиромаштвом Духа, богати дивљења битију! „Деликатну силу вообраза“ да досегнемо, и, „кад погину сва нам поњатија“ да „вообрази сами себе гоне“ кроз пуноту тајне “ крилатог мечтања“…
(Ваља ли овако, Евсевије врли?)
Ваља, Велики Тајниче СаВеСт-и, него шта.
Само се ипак морају, као и у свакој престижној академској установи, предочити и неки конкретни бенефити (земаљски, материјални – Њорк&Лифе Бенефитс, што се кажу) – да нам га неко не уграби!
Волим да слушам професора Божовића кад гостује на радио Слово љубве па прича (са програмским оцем, водитељем и симпатичном екипом) о филму, вери и још које чему. Али ово је преурањена оставка. Ако је дао оставку на место шефа катердре – у реду, али ако је да оставку на место професора, онда то није требао да уради. Не можеш такве одлуке да доносиш под утицајем емоција. Даће Бог да негде нађе посао, људи од интегритета су нам преко потребни.
@Јован П
Да није дао оставку, био би суспендован/истеран!
-Ако Израел савесно следи Закон, Јахве обећава да ће све нације покорити доминацији Израела и уништити оне који се опиру. „Краљеви ће пасти ничице пред тобом, лицем према земљи, и лизаће прах пред твојим ногама“, док ће „народ и краљевство који ти неће служити пропасти“ (Исаија 49:23 и 60:12). Тако је говорио Јахве!
Нације морају или признати суверенитет Израела или бити уништене. Јахве је рекао Израелу да је идентификовао „седам нација већих и јачих од тебе“, да „мораш да се ставиш под проклетство уништења“ и да им не „исказујеш сажаљење“. Што се тиче њихових краљева, „избрисаћеш њихова имена под небом“ (5. Мојсијева 7:1-2, 24).
Нетањаху је свом народу изјавио: „Остварићемо Исаијино пророчанство. Неки се могу сетити са својих часова веронауке да је Исаија прорекао време када ће сви народи „прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове“ (Исаија 2:4). Али ако се вратимо на Библију и прочитамо цело пророчанство да бисмо разумели шта Нетањаху мисли, Исаија говори о времену када ће „закон изаћи са Сиона“ и када ће Израел „судити међу народима и судити међу многим народима“ (2:3-4).
Ево још од Исаије: „народ и краљевство који ти неће служити ће пропасти, и народи ће бити потпуно уништени“ (60:12); „Сисаћете млеко народа, сисаћете богатство краљева“ (60:16); „Хранићеш се богатством народа, заменићеш их у њиховој слави“ (61:5-6). „Јахвеов мач је натопљен крвљу“, каже Исаија поводом „великог покоља у земљи Едома [Амаликовог деде]“ (34:6).
@Драган Славнић
Суспензија ми не делује као неко страшно средство, не може вечно да траје, а нисам сигуран, али мислим да није лако истерати професора ни када је доцент. Још ако се уђе у неки радни спор, тешко иде то са отказом. Е сад, може му се живот начинити тешким, али ако је добар професор, то је у интересу свих нас можда било да истрпи. Опет, нисам у његовим ципелама и лако је мени држати слово. Благословено је имати људе се интегритетом.
Занимљиво ми је да је Н1 направио читаву екипу својих либералних теолога.
Мислим да је аутор веома компетентан да одговори на једно од раније неодговорених питања – да ли је Бог Старог завета исто што и Господ Новог завета? Ако јесте, зашто хришћанство није преузело цео Стари завет, ко је извршио селекцију старозаветних текстова и по ком критеријуму (да ли је Вук ту селекцију преузео од Лутерових протестаната и да ли је она остала као важећа)?
Код нас не постоје јавне расправе о почецима хришћанства уопште (а посебно код Срба), мало ко зна да је Свето писмо селекција разних постојећих текстова од стране светог Павла (неко овде недавно рече да се у Библији ни један зарез не сме променити, тј довести у питање), који је био фарисеј, прогањао хришћане, никада није видео Исуса и тек се конвертовао неколико година после његовог распећа, пошто се просветио на путу за Дамаск.
Реакција неких читалаца је у складу са изреком (не знам(о) да ли се она исправно интерпретира – ‘благо сиромашнима духом јер је њихово царство – царство небеско’). Једно модерније тумачење у контексту савремених догађаја, које други сматрају да је контроверзно, је да је хришћанство религија робова.
Нажалост данас СПЦ нема мислилаца какав је био владика Николај, нема никога ко може нешто сувисло да каже, па зато нису ни чудна оваква и слична тумачења, што све више доводи до деградације хришћанства, не само као вере у Бога, већ и као најшири оквир светске културе и кључни део српског идентитета, од његових самих почетака када је хришћанство било прогањано, па толерисано и легализовано, када је прва библија преведена на латински, када су највеће цркве изграђене, када је православље спашено од уништења од стране одметничке мафијашке тровачнице са империјалним амбицијама, и других догађаја где су Срби имали пресудну историјску улогу.
A све ово је добро познато читаоцима, документовано у концизној и свима познатој дефиницији српског идентитета и похрањено дубоко у једној пећини у ваљевском крају, за будућа нека поколења.
@Оштроило
Да разјаснимо, разчистимо, исповедимо и посведочимо, да покажемо и усвојимо једаред за свагда:
Сиромашни Духом ЈЕСУ све православне душе које осећају и памте недостајање наддуховног преображенија, чувају и памте сећање на лучезарно духовно искуство „Прве Славе“ и стреме да му се поврате, али су сиромашни Духом и не умеју саме, тек кроз Тројичну Свемилостиву Благодат! Може ли сажетије? Може!
„Бити и Дивити се Битију јесте ИСТО!“
Дивљење, благодарност, слављење, хваљење, празничност Творчевом творитељству и Творчевог творитељства ОБОГАТИЋЕ творевину сиромашне Духом!