Пријатељ га призва, огрезлог у завете, / На места безболна, на степене плаветне, / Нетакнутих плућа на азур да продише / И да га упише у душе неотишле…
Митрополит Амфилохије (7. 1. 1938 – 30. 10. 2020). Фото: АФП
Ево, на кончини, добри Митрополите,
Кога си волео – Тај узвраћа, воли Те:
Допраћа на корак пуноте од победе
Па Те нагло таче и под бивше подведе,
Парадоксом тамним над-очинског односа
Закидa за ташти вишак горског поноса.
Адам, недовршен – тако му и појете –
Не води свој живот, ни животне пројекте,
Али наш Педагог и Пријатељ Једини
Мисли људске прати, замисли обједини.
Пријатељ Једини у надлежност задржа
Све што тачка јесте, реченица завршна.
Пријатељ га призва, огрезлог у завете,
На места безболна, на степене плаветне,
Нетакнутих плућа на азур да продише
И да га упише у душе неотишле…
Ни са горње стране неће стати послови:
Оде Митрополит да Врх с Врха окрови.
О Св. Луки 2020.
Categories: Гостинска соба
Гремлин: Митрополиту Амфилохију – сас опаску од(р)описцу
Стихоклепац кукавни у риму огрезне,
И што би да похвали – нехотице зезне.
Џаба чколе, године – бездар се не лѣчи:
Вѣчно празна тинтара туђим стихом звечи…
(Набѣђени пѣсниче, молићу – не кмечи!)
О Митровским задушницама, 2024.
@Гремлин> “..недовршен – тако му и појете –“.
Али, недобог да вас прочита нормативна сублимирка, награбусићете ‘оба двојица’!